Dva savršena ljubavna filma koja je voleo Entoni Bordejn
Čovek izuzetnog ukusa.
Ovog leta, dobili smo prvi film o Entoniju Bordejnu, legendarnom kuvaru i novinaru u čijim putovanjima, iskustvima i rečima smo istinski uživali. Ostvarenje producentske kuće A24, pod nazivom Tony, snimljeno je na osnovu nekoliko stranica iz njegove knjige Kitchen Confidential.
Reditelj Met Džonson (Matt Johnson) pretvorio je jedan segment Bordejnovog života – leto sredinom sedamdesetih, kada je imao 19 godina – u film koji nije klasično biografsko ostvarenje. Umesto toga, Tony hvata nekolicinu upečatljivih trenutaka u životu mračne, kompleksne ličnosti. Bordejn je oduzeo sebi život 2018. godine.
Dok čekamo da pogledamo Tony u bioskopima, osvrćemo se na filmove koje je Bordejn strastveno voleo – bio je zaljubljen u kinematografiju, što je jedan od razloga zašto su njegove reportaže uvek bile pune života i nestvarnih kadrova.
Bordejn je voleo brojne režisere, ali u duhu lakoće letnjeg življenja, fokusirali smo se na ljubavne priče – tri naslova koja su savršena u svakom smili i vredi ih pogledati ponovo.
Ljubavni filmovi koje je voleo Bordejn: In the Mood for Love
„Da li je kamera ikada učinila da ljudi izgledaju lepše? Da li su se likovi ikada kretali kroz prostor u tako veličanstvenom, jedinstveno lepom stilu kao u ovom filmu Vong Kar-Vaja, uz neverovatan rad Kristofera Dojla, Marka Li Ping-Bina i Kvan Pung-Lunga? Ne bih rekao. Bez imalo srama kopiramo ovaj film – kao i ostale radove Krisa Dojla – u svakoj prilici“, rekao je Bordejn za IMDB.
U pitanju je nekonvencionalna romansa, koja se naširoko smatra najboljim ostvarenjem ovog reditelja. Priča je uklopljjena besprekorno, baš onako kako bi se i očekivalo od filma Vong Kar-Vaja. Osim što govori o ljubavi koja je zauvek nedostižna, takođe je i svedočanstvo o rediteljevoj neprekidnoj očaranosti pokretnim slikama. Ono što on uspeva da izvede uz samo jednu muzičku sekvencu, krupni plan ili promenu brzine kadra je prosto majstorski.
O epizodi emisije Parts Unknown o Šangaju, Bordejn je rekao: „Pre izvesnog vremena primetio sam kako su sitni elementi boje u prvom planu kadra često povezani sa sličnim tonovima u pozadini, dajući scenama raskošnu, ujednačenu atmosferu koja deluje prirodno i neusiljeno. Zato smo se potrudili da – koliko god je to bilo moguće i što je jeftinije moglo – uradimo istu stvar. Primetićete scene koje su vizuelno povezane upravo kroz boje.“
Chungking Express
Jedan od omiljenih filmova Entonija Bordejna bio je Chungking Express, romantična kriminalistička komedija-drama iz 1994. godine. Drugo remek-delo Vong Kar-Vaja u suštini predstavlja dva filma u jednom, sa naizgled veoma malo dodirnih tačaka.
Prvi deo prati policajca koji čezne za izgubljenom ljubavlju, da bi ubrzo postao opsednut ženom koja se bavi švercom droge i trgovinom migrantima. Drugi deo prati drugog policajca koji pokušava da se pomiri sa činjenicom da ga je ostavila devojka, inače stjuardesa, dok jedina radnica u njegovom omiljenom lokalnom restoranu postaje opsednuta njime i, bez njegovog znanja, ulazi u njegov stan dok je on odsutan kako bi očistila i osvežila prostor ne bi li ga istrgla iz depresije.
Uz odvažno odbacivanje senzibiliteta zapadnjačkog ukusa i šablonskog pripovedanja, Chungking Express predstavlja sjajan primer filmske umetnosti par excellence – ostvarenje u kom je skoro svaki produkcijski detalj bio nameran, dok su čak i oni slučajni ili improvizovani samo dodatno podigli njegovu vrednost.
„Mogao bih po ceo dan da gledam filmove Vong Kar-Vaja (i rad briljantnog direktora fotografije Kristofera Dojla). Uopšte ne moram da razumem šta se dešava… Nije me briga. Prelepi ljudi, prelepo snimljeni. Njegovi filmovi su nešto najbolje i najromantičnije što postoji“, rekao je Bordejn.
Naslovna fotografija: Jose Carlos Fajardo / Zuma Press / Profimedia