Na Netflix je stigao film koji je The NY Times proglasio najboljim u 21. veku
Remek-delo.
Povezano
Parasite nije samo najbolji film 21. veka prema magazinu The New York Times, već se upisao u istoriju kao prvo ostvarenje koje nije na engleskom jeziku, a dobilo je Oskara za najbolji film, uz nagrade za najbolji originalni scenario i najboljeg režisera Bong Joon Hoa. Od danas, 1. decembra, može se pogledati na streaming platformi Netflix.
Crna komedija o klasnim razlikama nije samo dobro „ostarila“ – sve u vezi sa pričom o siromašnoj porodici Kim koja se uvlači u živote bogatijih od njih (i u figurativnom i u doslovnom smislu) i dalje funkcioniše izvanredno na svakom nivou. Jasno je da je u pitanju vanvremensko filmsko delo.
Mnogi filmovi uspevaju da u svoje priče uključe elemente horora, komedije i napetosti, ali većina to radi u različitim segmentima radnje. Jedna od stvari koja Parasite čini toliko izuzetnim jeste to što svaki trenutak deluje prožet svim ovim žanrovima odjednom. Upravo to ga čini ne samo vrednim dobitnikom Oskara za najbolji film, već zaista posebnim u čitavoj istoriji kinematografije.
Jednostavno, obraća se svima – radničkoj, ali i „višoj“ klasi svih zemalja ovog sveta.
Parasite: Najbolji film 21. veka
The New York Times je opisao Parasite kao zabavan, a ipak groteskan film koji donosi oštar prikaz neoliberalizma kroz priču o bogatima i siromašnima.
Pohvalio je Bonga kao majstora žanra koji nije vezan konvencijom, primećujući da elegantno prelazi između komedije i društvene satire pre nego što eksplodira u plamen šokantnog, tragičnog nasilja.
Često opisivan kao južnokorejski Steven Spielberg – režiser koji osvaja publiku, a istovremeno uživa široko priznanje kritike i astronomski uspeh na bioskopskim blagajnama – Bong je umetnik koji se izuzetno lako snalazi u različitim žanrovima.
Nakon što je deo detinjstva proveo u konzervativnom Daeguu, na jugoistoku Južne Koreje, preselio se sa porodicom u Seul, gde je kasnije postao student univerziteta krajem 1980-ih, a ubrzo i levičarski, pro-demokratski aktivista, koji bi ponekad napustio protest da bi otišao u bioskop.
Gutajući suzavac koji je gotovo svakodnevno bacan na njegovom kampusu tokom prva dva semestra fakulteta, Bong, tada student sociologije, dobro je upoznao nasilje kojim se sistemi koji počivaju na nepravdama često brane.
Kao i mnoge njegovi kolege režiseri iz Koreje, Bong je opsednut provalijom između bogatih i siromašnih. Ono što je novo u Bongovim analizama klasnih sukoba u filmu Parasite jeste razočaranje u obećanje društvene pokretljivosti, posebno za mlade osobe.
Upravo ovaj očaj zbog nepostojeće društvene lestvice možda je razlog zbog kojeg je Parasite naišao na takav odjek kod američke publike. Holivudski filmovi i dalje su u velikoj meri zasnovani na izuzetnim pojedincima koji mogu savladati svaku prepreku na svom putu i pritom se obogatiti. Bongovi protagonisti, nasuprot tome, retko ostvaruju svoje filmske sudbine: policajci ne uhvate zlikovca, otac ne spasi otetu ćerku, sin ne donosi generacijsko bogatstvo svome ocu.
Parasite na nadrealan, ali prilično jasan način pokazuje iluzije koje nejednakost mora da održi da bi opstala, kao i mnoge sisteme koji štite jedan procenat bogataša od toga da sami zaprljaju ruke dok sprovode projekat ugnjetavanja.
Kako primećuje kritičarka Inkoo Kang, Parasite takođe otkriva da su pripadnici radničke klase, koliko god simpatični i nepravedno tretirani, potpuno sposobni za banalnost zla, delimično zbog njihove preterane identifikacije sa autsajderima i inherentne dobrote za koju pretpostavljaju da im pripada.
Parasite je film koji se dugo pamti i koji će biti jednako aktuelan danas, za 50 ili 500 godina, jer koliko god se društvo, tehnologija i svet menjali, jedna stvar će gotovo sigurno ostati ista: uvek će postojati siromašni i oni koji se bogate na njima, uvek će jedan deo zajednice biti parazitski.
Fotografije: instagram unifiedgoods