Naizgled, sve je bilo gotovo: streaming servisi su preuzeli publiku, televizori postali kvalitetniji od bioskopskog platna, a većinu filmova pratili smo iz pidžame, uz pauzu na svakih 20 minuta. Ali, dogodilo se neočekivano bioskop se vratio. Ne tiho i sporo, već glasno, sa premijerama rasprodanim nedeljama unapred, viralnim iskustvima, happening momentom i porukom: gledati film u bioskopu ponovo je postalo društveni događaj.
Ljudi žele ritual
U sale se ne ide da bi se nešto “odgledalo”, već da bi se nešto doživelo. Na telefonu možemo prekinuti, premotati, otklizati do Instagrama usred scene, ali bioskop je jedino mesto gde film traži kompletnu pažnju. U vremenu kad je pažnja iseckana na fragmente, činjenica da se satima posvetimo jednoj stvari deluje skoro terapeutski. I publika to prepoznaje.
Godinama je izgledalo da se najveći režiseri sele u streaming, a blockbusteri izgledaju isto: CGI, eksplozije, zaboravljaš posle dva dana. Onda su stigli filmovi koji su možda i mogli biti online premijere, ali bi time izgubili svoj smisao.
Fenomen Oppenheimer i povratak 70mm projekcija. Barbie koja je postala globalni događaj, ne samo film, koncertni filmovi (Taylor Swift, Beyoncé) sa publikom koja pleše u sali, horori koji funkcionišu samo kada 100 ljudi diše u istom ritmu.
Bioskop se vratio jer je ponovo postao spektakl.
Kolektivno iskustvo ne može se streamovati
Kada cela sala reaguje, smeje se, plače, vrišti, film dobija drugu dimenziju. Streaming je intiman. Bioskop je zajednički. Zato su horori i komedije ponovo među najprofitabilnijim žanrovima na velikom platnu: ljudi žele da budu deo publike, da osete reakcije drugih. Film više nije samo vizuelni sadržaj, postaje događaj.
Ljudi su se umorili od “home entertaintment”
Paradoks je očigledan: imamo sve kod kuće, ali ništa nas ne uzbuđuje. Gomila streaming platformi, isto lice sadržaja, algoritmi koji nam svakodnevno nude „top picks for you“, ali retko šta želimo da gledamo.
Bioskop je jednostavniji: kupi kartu → sedi → prepusti se. Odlazak u bioskop je jedan od poslednjih kulturnih rituala koji nisu digitalno preopterećeni.
Za Gen Z i mlađe milenijalce, bioskop je ponovo estetika izlaska.
Bioskopi su se promenili
Savremene sale više nisu samo sedišta i platno. Brendirane sale (IMAX, Dolby Cinema), VIP sedšta, hrana, kokteli, male art sale sa klubskim vibe-om, festivali koji pune sale i u ponedeljak u 15h. Bioskop je prihvatio da mora biti više od projekcije i uspeo je.
Nostalgija
U eri digitalnog ubrzanja, bioskop postaje analogno utočište. Mračna sala, tišina pre početka, treptaj projektora, osećaj pripadanja nečemu što postoji samo u tom trenutku, to je nostalgija koju streaming nikada neće kupiti.
Kultura odlaska se nije vratila zato što filmovi nisu postojali negde drugde, već zato što je publika shvatila da ne može sve biti usamljen ekran, algoritamska preporuka i gledanje pre spavanja.
Društveni ritam, zajednički jezik, ritual koji nas izvodi iz kuće i vraća u stvarni svet. Možda smo se navikli na gledanje filmova kod kuće. Ali, ispostavilo se da su neki filmovi bolji kada ih delimo sa nepoznatima u mraku.
Foto: Pexels