Ni ljubavni trouglovi nisu što su nekad bili
(r)evolucija: prijatelji vs braća
Povezano
Kada su se pre petnaestak godina Stefan i Dejmon Salvatore u Vampirskim dnevnicima borili za naklonost iste devojke, to smo nekako i mogli da progutamo pod izgovorom da je reč o natprirodnim bićima i da mitski svet trpi sve. Ali kada se danas čak i u napete trilere, poput onih Harlana Kobena (I Will Find You), po svaku cenu ubacuje ta ista, duboko neprijatna porodična tenzija, postavlja se pitanje: zašto autori više ne mogu da odole ovom motivu?
U stvarnom životu, situacija u kojoj dva rođena brata dele istu devojku zvuči kao siguran recept za porodični raspad i godine psihoterapije.
Ipak, čini se kao da pop kultura pretvara ovaj bolesno neprijatan kliše u svoj najveći adut
Od tinejdžerskih senzacija poput The Summer I Turned Pretty i My Life with the Walter Boys, pa sve do mračnih drama i trilera, rivalstvo među braćom postalo je najlakši magnet za milione gledalaca.
Šta nas to tačno tera da opsesivno pratimo narativ koji je u svojoj srži toliko pogrešan, i šta ova fiksacija zapravo govori o nama?
Neko je odrastajući u eri serija „I to mi je neki život“ (My So-Called Life) i „Dousonov svet“ (Dawson’s Creek), postepeno usvajao jednu poruku o ljubavi: ona nije stvarna ukoliko ne prebrodi ozbiljne prepreke, po mogućstvu, u obliku ljubavnog trougla.
Kada ste tinejdžer, svaka veza deluje sudbinski, čak i ako se, u stvarnosti, zasniva isključivo na fizičkoj blizini. Nedavno me je na to podsetila, i zapanjila svojom iskrenošću, novinarka koja je istraživala ovu temu, Ejmi Makelden, izjavivši: „Verovatno nije bilo neophodno da izlazim sa dvojicom momaka iz svog srednjoškolskog društva, a godinama kasnije spavam sa trećim… pre nego što sam se na kraju udala za jednog od njih, pa se od njega i razvela.
Naravno, bilo bi površno tvrditi da je televizijski trend isključivi krivac za moje, priznajem, upitne odluke. Ali, da li bi Andžela Čejs (My So-Called Life) ili Džoi Poter (Dawson’s Creek) postupile imalo drugačije?“, podelila je Ejmi u svom članku, a sa pitanjem sam se i sama složila.
(R)evolucija ljubavnih trouglova
U industriji zabave, ljubavni trougao neprestano evoluira, prilagođavajući se novim trendovima i poprimajući nove oblike. Jedna od novijih verzija, nažalost, u samo središte priče stavlja porodicu – tačnije, rođenu braću. U zavisnosti od vašeg pogleda na svet, ovakve romanse vam mogu delovati izuzetno šarmantno ili krajnje jezivo.
Ipak, niko ne može poreći njihovu ogromnu popularnost. Ali zar efekat nije mogao da se postigne i time da oni jednostavno nisu u krvnom srodstvu, niti prijatelji? Ako bih rekla da bi trebalo da izgledaju potpuno originalnije, ispalo bi da tražim ‘mnogo’, zar ne?
Teško je tačno odrediti kada je počela moderna faza ovog trenda, ali primeri se odjednom nalaze svuda
Možda je najočiglednija debata „Tim Konrad protiv Tima Džeremaja“ (Team Conrad vs Team Jeremiah), koja je obeležila megahit romantičnu seriju platforme Prime Video „Leto kada sam postala lepa“ (The Summer I Turned Pretty), adaptiranu po istoimenom romanu Dženi Han (Jenny Han). Među ljubiteljima serije, navijanje za pravog brata Fišer (Fisher) koji bi trebalo da osvoji protagonistkinju Beli Konklin (Belly Conklin) kulminiralo je iz sezone u sezonu.
Slično tome, možemo pogledati i ovogodišnju seriju Svake godine posle (Every Year After), adaptaciju romana Karli Forčun (Carley Fortune).
Iako fanovi ističu da Persi, Sem i Čarli nisu u pravom ljubavnom trouglu (jer je od početka očigledno ko je suđeni par), i dalje je vredno pažnje to što romansa u kojoj učestvuju dva brata ponovo izaziva toliku pažnju.
Ipak, možda još bolji primer jeste Netfliksova serija „Moj život sa Volter dečacima“ (My Life with the Walter Boys), takođe adaptirana prema knjizi Ali Novak (Ali Novak), koja se vratila sa svojom trećom sezonom.
Serija prati Džeki Hauard (Jackie Howard), devojku koja je ostala siroče i koja pokušava da se uklopi u veliku porodicu Volter, od kojih se dvojica braće bore za njenu naklonost.
Kroz istoriju, svakako je postojala osnova za romantično rivalstvo među rođacima, pa i u Srbiji, jer su porodice imale i po više od petoro dece i čudna pravila kojim redosledom se ko ženi i udaje.
Roman „Male žene“ (Little Women) Lujze Mej Olkot (Louisa May Alcott) postavlja sestre Džo i Ejmi Marč između njihovog prvog komšije Lorija. Čak i u romanu „Istočno od raja“ (East of Eden) Džona Stajnbeka (John Steinbeck) – koji krajem godine dobija novu Netfliksovu TV adaptaciju – Kejti Ejms se udaje za jednog brata, ali u prvoj bračnoj noći spava sa drugim.
Glavni lik rastrzan između više potencijalnih izbora osnovni je stub ljubavne fikcije, od Džejn Ostin (Jane Austen) do serijala „Sumrak“ (Twilight) – naročito kada ti udvarači predstavljaju suprotne krajeve spektra (postoji jasan razlog zašto je kliše „sportista protiv štrebera“ toliko popularan).
Ali šta je to u vezi sa braćom što izaziva toliku strast kod publike?
Alesandra Fereri (Alessandra Ferreri), direktorka sadržaja na popularnoj platformi za pisce i čitaoce Wattpad, svedoči rastu ovog trenda u realnom vremenu. Za ELLE je objasnila: „Tokom poslednjih pet godina, korisnici Vatpada provodili su prosečno 26 miliona minuta nedeljno čitajući priče sa oznakama #BratovNajboljiDrug, #RivalstvoMeđuBraćomISestrama i #LjubavniTrougao“…
Ona nastavlja: „Kliše ljubavnog trougla, a posebno kada uključuje rivalstvo među braćom, prirodno objedinjuje elemente iznuđene fizičke bliskosti, zabranjene romanse i obećanja porodične drame, što ga čini neodoljivim narativom unutar romantičnog žanra. Ne verujem da će uskoro izbledeti.“
Melani Halsol (Melanie Halsall), kreatorka i autorka serije, bila je privučena idejom da ispriča „romantičnu priču smeštenu u prelep ruralni ambijent sa velikim ansamblom likova“. Govoreći o tome zašto gledaoci hrle ka ovakvim serijama, Halsolova dodaje: „Delom je to ispunjenje ličnih maštarija. Ali iz ugla pripovedanja, dva brata zaljubljena u istu devojku dramatično podižu uloge.“
Ona ističe da suparništvo u ljubavi gotovo uvek dovodi do slomljenog srca, a uvođenje braće u celu priču čini da „posledice budu znatno teže i dugotrajnije za sve uključene, kao i za celu porodicu“.
Bestseler autorka Nikol Perkins (Nichole Perkins) smatra se stručnjakom za književne romanse; njena knjiga „Knjiški dečki: 30 fiktivnih muškaraca koji su bolji od pravih“ (Book Boyfriends: 30 Fictional Men Who are Better Than the Real Thing) izlazi ovog oktobra. Ona ljubavni trougao među braćom vidi kao očigledan način na koji čitaoci i gledaoci mogu bezbedno da istraže tabu temu bez osude okoline.
„Mislim da mnoge čitateljke vole ljubavne trouglove sa braćom jer je to siguran, prihvatljiv način da dobijete sve bez odricanja i uživate u nečemu što je nalik poliamoriji“, kaže Perkins. „Izlazite sa jednim bratom, zaljubite se u drugog, i koga god na kraju da izaberete, zadržaćete obojicu u svom životu.“
Perkinsova dodaje zašto ovaj trend dopire do tako široke publike u 2026. godini: „Većina priča o poliamoriji ili pričama gde devojka ne bira samo jednog završava u kategoriji mračne romanse (dark romance) jer se smatraju prevelikim tabuom za mejnstrim. Sa druge strane, ljubavni trougao sa braćom može jednostavno da nosi oznaku za tinejdžere, mlade ili savremenu literaturu.“
Stručnjaci i autori saglasni su da ekspanzija ovog motiva nije slučajnost, već direktan odgovor na duh vremena. Kako objašnjava bestseler pisac Džošua Lisik, reč je o savremenoj verziji „obrnutog harema” i nasleđu dinamike iz Sumraka i Vampirskih dnevnika, koje je novo doba učinilo još prijemčivijim za publiku.
Istovremeno, rediteljka Džuli En Robinson i autorka romana Ti Kerolajn Kepnes naglašavaju da nam u svetu definisanom dubokim društvenim podelama, otuđenošću i zbunjujućom erom veštačke inteligencije, upravo ovakav slatki emotivni haos i porodično rivalstvo pružaju preko potreban eskapizam – nudeći stabilno, klasično pripovedačko tlo i jednu od retkih tema oko kojih se gledaoci i dalje mogu strastveno i ujedinjeno prepirati.
Naravno, to što nešto savršeno funkcioniše na ekranu ne znači da je dobra ideja u stvarnom životu
Psihoterapeutkinja za parove i autorka knjige „Formula želje“ (The Formula of Desire), Ana Elton (Anna Elton), poziva na oprez:
„Ako bi se klijent našao u ljubavnom trouglu između dva brata, savetovala bih mu da uspori. Istraživanja pokazuju da se ljudi najviše muče kada biraju između dve podjednako privlačne opcije, jer svaki izbor nosi i značajan gubitak. Ljubav, odanost, krivica i porodična dinamika postaju neraskidivo isprepleteni, što ovaj izbor čini mnogo složenijim od uobičajene romantične dileme.“
Razlozi zbog kojih bi stručnjaci u stvarnom životu savetovali oprez jesu upravo ono što ove priče čini tako uzbudljivim na ekranu.
Istorija i etnologija dobro poznaju ovaj fenomen, nekadašnji običaj levirata nalagao je da se udovica preuda za brata svog stradalog muža kako bi se sačuvala loza i imanje, ali tamo gde je nekada vladala nužda, savremena kinematografija danas pronalazi poligon za zabranjene strasti.
Iako je malo verovatno da će ljubavni trouglovi uskoro nestati, specifična dinamika sa braćom nastaviće da dominira dok se publika njome ne zasiti.
Ako taj trend i potiče odnekud, to je iz nepresušne želje publike da posmatra likove pred nemogućim izborima. Ipak, umesto da takvu fantaziju proživljavamo u stvarnosti, posmatrati je na ekranu ili među stranicama knjiga ostaje daleko bezbedniji izbor.