Počelo snimanje Kusturičine „Čuružanke”, filma koji otkriva kako nas smrt okuplja

Proveli smo dan u vojvođanskom selu Čurug, na obali Tise, tamo gde se, kako se to ovde kaže, voda i vazduh izjednačavaju po temperaturi. Daleko od gradske gužve, vreme u ovom mestu teče drugačijim, arhaičnim ritmom. Tišinu ravničarskog dvorišta povremeno raseče krik petla, dok se pilići i kokoške slobodno vrzmaju po imanju. U dvorištu smo sreli divne bele konje, videli čaplje u lovu, a u gustoj, neukroćenoj travi, koja je krila razne insekte, brzo se provukla i rečna zmija.

Upravo u tom bajkovitom i pomalo surovom ambijentu, prepunom prirodnih kontrasta, reditelj Emir Kusturica odlučio je da postavi scenu za svoj novi film „Čuružanka”.

Klapa, kadar prvi i akcija!

Sa prvim udarom klape, Čurug je zvanično postao filmska scenografija.

Deset godina nakon ostvarenja „Na mlečnom putu”, proslavljeni reditelj prekinuo je kinematografsku pauzu započevši snimanje ove porodične drame čija je radnja smeštena u 2025. godinu, ali koja sa sobom nosi teret i arhetipove vekova.

Scenario, koji Kusturica potpisuje zajedno sa Davidom Jakovljevićem, inspirisan je motivima romana „Poslednji trenuci” ruskog pisca Valentina Rasputina. Pred kamerama će narednih nedelja oživeti priča o preživljavanju porodice kao institucije u vremenu globalnog rasula.

U središtu te priče nalaze se naizgled obični ljudi koji se, sa svim svojim unutrašnjim lomovima i ožiljcima savremenog sveta, okupljaju oko postelje majke na samrti

Pozvan je sveštenik, kupljeno je piće, sašivena je crnina za večni ispraćaj majke, bake i učiteljice u penziji Ane, koju tumači Vesna Trivalić. A onda se dešava apsurd koji prkosi smrti: Ana iznenada otvara oči i vraća se u život. Njeno neobično buđenje nije samo dramski zaplet, već snažna metafora o matrijarhatu i majci kao neraskidivom sidru.

Upravo tu, na osetljivoj granici između života i smrti, ‘Čuružanka’ nam otkriva kako nas suočavanje sa krajem zapravo ogoljuje i okuplja

Pokazuje nam da, koliko god se svet spolja urušavao, saosećanje i ona neizgovorena, duboka ljubav ostaju jedina energija koja ne dozvoljava da se porodica zauvek raspadne.

Čurug kao zanimljivo mesto susreta porodice, ali i istorije

Na pitanje zašto je odabrao baš ovu lokaciju za centralnu pozornicu filma, Kusturica je odgovorio kratko i intrigantno:

Zato što niko ne zna za Čurug

Ipak, Čurug je mesto natopljeno snažnim, pa i teškim istorijskim nasleđem. To je prostor poznat kao važno arheološko nalazište, ali i zemlja koja pamti strašne zločine iz 1942. i 1944. godine. Iako ova istorijska previranja možda neće biti direktan deo filmskog narativa, sama aura prostora daje filmu dublju, gotovo bajkovitu i mitsku dimenziju.

„Čurug je spominjan kod Mite Kostića u knjizi koja govori o tome kako su se prvi Srbi selili i zašto su tu bili vojnici koji su branili Austrougarsku od Turaka“, naveo je reditelj, dodajući još jedan geografski fenomen ovog kraja:

Ovde se voda i vazduh izjednačuju po temperaturi

U tom specifičnom ambijentu prirode stvara se svet Čuružanke. Kamera neće beležiti samo ljudsku dramu, već i sirovi, autentični život ravničarskog dvorišta. Ovaj vizuelni naturalizam biće ispraćen neočekivanom, drugačijom muzikom u kojoj će dominirati snažni, melanholični klavirski delovi, stvarajući kontrast između surovosti prirode i prefinjenosti ljudske emocije.

Važan nosilac filma je žena – majka, ali i sam porodični odnos i način na koji on opstaje. Povratak lika majke u središte priče nosi ideju da su saosećanje i neizgovorena ljubav ono što drži svet da se potpuno ne raspadne. Kusturica ulogu majke vidi kao reinkarnaciju prošlosti.

„Tu je na raspolaganju čitav poetski arsenal, od ideje likovne da na ovakvom zelenilu samo bela haljina dobro stoji, do ideje da zapravo povratak i snaga onoga što je valjalo u prošlosti je reinkarnirana preko lika majke“, objašnjava reditelj.

Glumica Vesna Trivalić, ističe da ima tremu i da ne zna kako će se njen lik razvijati, ali kaže da joj je rad na ovom materijalu doneo snažno emotivno suočavanje sa sobom.

„Igram Anu, majku, baku, učiteljicu u penziji. Nije baš inspirativna informacija za vas, ali dan pre početka snimanja meni ovo unosi mir. Od prve do poslednje strane, čitajući scenario, prošla sam kroz sve emocije za koje znam da sam ih imala i koje, uostalom, svaki čovek ima. S tim što su ovde postajale složenije, nepredvidivo složenije, a onda su postale putokazi ka meni. Tako da mnogo mislim na svoju porodicu i ne prestajem da mislim na svoju majku“, kaže Trivalić.

Najavljujući novinarima novi film, Kusturica je rekao da je u centru priče zapravo srpska porodica koja se vekovima raspada, ali nikada dovoljno da bi zaista nestala. Njeni članovi okupljaju se u staroj kući, a osim Vesne Trivalić, u filmu glume i Tamara Dragičević, Jovana Gavrilović, Vahid Džanković, Andrija Milošević, Tamara Krcunović, Milan Marić, Miki Manojlović, Andrija Kuzmanović, Seka Sablić i drugi.

Reditelj dodaje da je preispitivanje društva najslikovitije kroz prizmu porodice

„Ja mislim da je najvažnije da kažemo kako je ova grupa ljudi skupljena na osnovu ideje da je došlo vreme ogromnog, rekao bih, moralnog raspleta i sloma svetskih društava u kojima jedan vek, a to je ovaj 21, sa svojom produženom rukom nudi još uvek ona egzistencijalna rešenja koja su postojala u dramama Antona Pavloviča Čehova, i da se vek rastače u novo vreme zapravo vrlo nepravilno“, kaže Kusturica.

Postoji jedna slika srpske porodice koja se nikada neće raspasti, niti još bolje – nikad se dovoljno neće raspasti da bi mogla da bude prava slika društva u kojem živimo

„Ona se raspada već 200 godina, i najbolji romani na svetu napisani su upravo o raspadu porodice. Međutim, ovde je u pitanju jedna vrsta energije koja kao neka kopča ili sidro drži svakog od njih na ravni kulturološke i religiozne korelacije“, kaže Kusturica.

Dodaje i da običaji, poput porodične slave, predstavljaju najjače sidro zajednice i deo nepisanih kolektivnih pravila prema kojima ljudi žive na ovim prostorima.

Glumački proces: Razgovori o životu pre scenarija

U potrazi za istinom svojih junaka, ekipa filma primenjuje pomalo netipičan glumački pristup. Mlada glumica Jovana Gavrilović, koja tumači lik ćerke Olge, otkriva da se za uloge u ovoj drami spremaju tako što izuzetno mnogo razgovaraju, ali ne nužno i striktno o samom tekstu scenarija, već o životnim temama i iskustvima koja grade ljudske karaktere.

„To je ona ćerka koja nije ni najstarija ni najmlađa, ni najlepša ni najružnija. Takva deca često dugo tragaju za svojim mestom u porodici i životu. Porodične priče su najuzvišenije. Od njih sve počinje i na njima se sve završava“, objašnjava Gavrilović.

Vodimo razne razgovore, koji se ne tiču onoga što radimo, a zapravo se tiču suštine onoga što treba da radimo

Jovana kaže da će im prijati što su u prirodi, i da ako se stvore neke tenzije na setu dobro je što u ovakvom ambijentu možeš da se osamiš, prošetaš do reke i razbistriš misli.

,,Olga je jedno specifično biće, neko ko i dalje, kao odrasla žena, pokušava da pronađe svoj identitet i poziciju u svetu, ali prvenstveno u svojoj porodici“, navela je Jovana, naglasivši da će se sam proces spontano nadograđivati ovaj film.

Porodica u ovom ostvarenju diše kao jedan kolektivni organizam, a to potvrđuju i reči Tamare Dragićević.

„Odlučila sam da to ne radim sama, verujući da će Emir to za nas uraditi, verujući u celu ekipu. Nekako nisam imala želju toliko da se bavim Dušankom, već celom tom porodicom koja za mene i jeste neki lik za sebe.“

Muški likovi takođe nose svoj unutrašnji lom i teret nasleđa.Vahid Džanković tumači mlađeg sina Mišu.

„Pošto sam iz Novog Pazara, znam da je kod nas tradicija da najmlađi sin ostaje sa roditeljima. Zato mi je Miša donekle blizak. Miša misli da je oslobođen svega, a zapravo je zarobljen između onoga što je želeo da bude i onoga što je postao. Život prolazi preda mnom, a ja ne znam šta on predstavlja.“

Andrija Milošević, u ulozi starijeg sina Saše, objašnjava suštinski sukob svog karaktera, ali se i osvrće na fizičku transformaciju koju je morao da prođe za film:

„Moj karakter, Saša, kada prestane lični interes u jednom trenutku i on se sudari sa zaista pravom moralnom odlukom koju mora da donese, tu onda dolazi do izvesne restauracije ličnosti koja je bolna. Kada nestane lični interes, dolazi trenutak prave moralne odluke. Tada počinje njegova bolna, ali važna unutrašnja promena, a moram malo i da puštam brkove“, izjavio je Andrija našalivši se da brkovi kvare njegov izled, dok kako kaže,Vahid nema taj problem, njemu oni dobro stoje.

Film izvan okvira državnih fondova

Zanimljivo je istaći da „Čuružanka“ nastaje u specifičnom trenutku za srpsku kinematografiju, kada domaće institucije i Filmski centar Srbije već dve godine beleže manjak sredstava za produkciju. Ipak, zahvaljujući svom renomeu, Kusturica je ovaj projekat, u kojem učestvuje oko 30 glumaca, realizovao potpuno nezavisno.

„Moja pozicija je univerzalistička i uvek je bila povezana sa onima koji finansijski nisu odavde. Našli smo novac, skupili ga i nismo bili vezani za domaće institucije. Čak i pre ove odluke da para nema, ili da ih ima za neke, a za neke ne, ja na njih nikada nisam ni računao. Tako da me možete posmatrati kao čoveka izvan konteksta“, izričit je Kusturica.

Izvršni producent Zoran Janković navodi da se planira obiman radni period u toku leta.

„Naša saradnja je počela još pre davno na filmu „Underground“, i zatim na „Crnoj mački“. Tokom leta snimaćemo na lokacijama u Čurugu i okolini… naš plan je da kompletno snimanje završimo do kraja septembra meseca. Nismo o tome pričali još… postoji veliki period postprodukcije koji je isto zahtevan kao i snimanje.“

Prema njegovim rečima, film će zajednički producirati kuće Lotika, Rasta Film i Košutnjak Film, dok će se tokom leta snimati uglavnom u Čurugu i okolini, uz nekoliko scena u Beogradu.

Muziku za film radiće i Stribor Kusturica, a reditelj Emir Kusturica je najavio da će ovo biti muzika koja stoji između svađe i pomirenja.

Pevaćemo meksičke pesme, a na kraju ćemo napraviti neku cigansku obradu, jer Romi predstavljaju taj naš marijači recept

Pod nebom iznad Čuruga, uz klavirske note, u društvu prirode i njenih stanovnika, Kusturica trenutno oživljava svakodnevnicu i sliku prave srpke porodice sa svim njenim problemama, ali i lepotama. Ova glumačka postavka dočaraće kako preplitanje života i smrti stvara poligon na kojem jedno društvo preispituje sopstveno propadanje, a vi ćete sledeće godine biti u prilici da to i pogledate!