Vreme je za Ultra podsetnik: Ove crtaće treba ponovo gledati

Odrastala sam u sobi čiji je prozor vodio direktno na krov, obožavala sam je, jer sam uvek zamišljala da živim u sopstvenom crtanom filmu i da mi se svakog trenutka mogu desiti avanture poput onih sa malih ekrana. Iako sam jedino na sredini sobe mogla pošteno da se uspravim, sve te stvari, ma koliko stare, bile su savršeno uklopljene u moj scenario, zahvaljujući improvizaciji mog oca.

Pored kreveta se nalazio stočić sa starim budilnikom koji je i dalje zvonio, a za mene bio premoderan jer je imao sliku Vini Pua. Svuda po sobi bile su poslagane neobične sitnice, jer sam još tada maštala o tome da budem kolekcionar. Sakupljala sam fenjere, jezive stare lutke koje trepću, vokmene i bezbroj kaseta.

U ćošku se nalazio mali, stari televizor. Još odmalena sam obožavala da gledam filmove i crtaće. Kasete sam brzo prerasla jer ipak pripadam generaciji Z, pa sa sigurnošću mogu reći da je kanal Ultra obeležio naše detinjstvo. To je za mene bilo najbezbrižnije vreme, kada je dan delovao kao da traje 36 sati. Bilo je vremena za sve: školske i vannastavne aktivnosti, učenje, druženje u komšiluku, ali i za gledanje omiljenih crtaća u tačno određeno vreme uveče.

Kada danas pogledam listu dečjih serija koje su se emitovale na Ultri, shvatim da bih skoro sve rado odgledala ponovo, makar po jednu epizodu, čisto da osvežim sećanja. Danas mi, nažalost, dan traje jedva 12 sati i deluje kao da se nijedan plan ne može ispoštovati do kraja.

Eh, da sam bar sada u svojoj sobi, ušuškana, dok gledam Kod Lioko, Galaktički fudbal, Vinks, Anđelu Anakondu, Superšpijunke ili čak i Ben 10, iako ga tada uopšte nisam volela…

Nažalost moj scenario je propao, a ja se u to vreme vratiti ne mogu, ali se zato makar možemo prisetiti nekih crtaća.

Kod Lioko (Code Lyoko)

Ova francuska naučno-fantastična serija bila je jedan od najvećih hita na Ultri, najviše zbog toga što je donela do tada neviđeni spoj klasične animacije i 3D grafike. Priča prati petoro učenika iz internata škole Kadik: Džeremija, Oda, Ulrika, Jumi i Aelitu. Istražujući napuštenu fabriku blizu škole, družina otkriva tajni superračunar koji krije ulaz u virtuelni svet zvani Lioko.

Ono po čemu svi pamtimo ovaj crtać jeste ta fenomenalna tranzicija: čim bi junaci ušli u superračunar, vizuelni stil bi se promenio iz klasičnog crteža u 3D grafiku. U tom virtuelnom svetu borili su se protiv opasnog računarskog virusa po imenu Ksena, koji je preko tajanstvenih tornjeva pokušavao da preuzme kontrolu nad stvarnim svetom i uništi ga.

Superšpijunke (Totally Spies!)

Da sam rekla da mi je Kod Lioko bio omiljeni, slagala bih. Superšpijunke sam gledala po ko zna koliko puta i mislim da i dan-danas pamtim radnju nekih epizoda.

Ova francuska serija pratila je tri tinejdžerke sa Beverli Hilsa, Sem, Klover i Aleks, koje su vodile uzbudljiv dvostruki život. Sa jedne strane bile su obične srednjoškolke koje se bore sa ocenama, simpatijama i zločestom rivalkom Mendi, a sa druge strane tajne agentkinje koje rade za organizaciju VUHP.

Njihov šef Džeri redovno ih je slao na opasne misije širom sveta, gde su nosile legendarne šarene kombinezone i koristile najluđe špijunske spravice maskirane u pudrijere, ruževe za usne i modne dodatke. Superšpijunke su na Ultri bile apsolutni hit i definicija zabave za sve nas koji smo maštali o špijunskom životu sa stilom.

I danas, kada sa društvom prođem pored neke čudne kante za đubre, često se našalim da nas Džeri upravo zove na novu misiju

Galaktički fudbal (Galactik Football)

Apsolutni favorit svih ljubitelja sporta i naučne fantastike bio je Galaktički fudbal. Ova francuska serija pratila je futurističku ekipu pod nazivom Snežni klinci sa zamrznute planete Akilijan na njihovom putu ka osvajanju prestižnog Galaktičkog kupa. Ono što je ovaj sport činilo potpuno drugačijim bila je mistična energija zvana Fluks, karakteristična za svaku planetu, koja je igračima davala skoro natprirodne moći i neverovatne poteze na terenu.

Kroz tri sezone prikazivane na Ultri, ovaj crtać je uspeo da spoji naučnu fantastiku i sport na način koji nas je sve držao prikovane za male ekrane.

Anđela Anakonda (Angela Anaconda)

Iako je imala prilično čudnu, pa mnogima i ružnu animaciju, ova serija je bila neverovatno zanimljiva i jedva sam čekala da odgledam sledeću epizodu.

Ova kanadska serija potpuno se izdvajala od svega ostalog na televiziji zahvaljujući neobičnom stilu napravljenom od crno belih isečaka fotografija. Priča je pratila devojčicu Anđelu, njeno društvo i njihove svakodnevne okršaje sa uobraženom rivalkom Nanet Manoa i strogom učiteljicom gospođicom Brinsli. Iako je vizuelno delovala neobično, specifičan humor, Anđeline maštarije i njene komične osvete učinili su da ovaj crtać postane jedan od najprepoznatljivijih i najzabavnijih naslova na Ultri.

Princeze sirene (Mermaid Melody)

Teško da postoji devojčica koja u to vreme nije pevala njihove pesme, čak smo svi sakupljali i albume sa sličicama, jurile se kesice po trafikama, a delio se i CD sa pesmama iz serije. Priznajem, znala sam apsolutno svaku pesmu napamet!

Priča prati Luciju, princezu sirenu Severnog Pacifika, koja dolazi na površinu kako bi pronašla svoju ljubav, dečka Kaita koga je spasila od brodoloma. Međutim, ona ne sme da mu otkrije svoj pravi identitet jer bi se u suprotnom pretvorila u morsku penu.

Zato Lucija, zajedno sa prijateljicama Henon i Rinom, vodi borbu protiv zlih sila koje prete morskom kraljevstvu. Umesto klasičnih oružja, one koriste snagu svojih bisera i magične glasove, pretvarajući se u pop pevačice čije pesme pobeđuju svakog neprijatelja. Zahvaljujući fantastičnoj sinhronizaciji, tim nezaboravnim melodijama i albumu koji smo svi popunjavali, ovaj anime je ostao urezan u sećanju kao jedan od najomiljenijih crtaća našeg detinjstva.

Družina mjau-mjau (Tokyo Mew Mew)

Sličnu energiju i ogromnu popularnost imala je i Družina mjau-mjau. Ova serija pratila je pet devojaka čiji se DNK pomešao sa ugroženim životinjskim vrstama, što im je davalo specijalne moći da se transformišu i brane Zemlju od vanzemaljaca. Predvođene simpatičnom Zoi, ove devojke su nam donele još jednu dozu magije, fantastičnih transformacija i uzbudljivih borbi koje su nas držale prikovane za ekran.

Uvek sam žalila što se na Ultri nisu prikazivale i ostale sezone Naruta, jer ih je u to vreme bilo skoro nemoguće pronaći na drugom mestu, ali smo uprkos tome sa uzbuđenjem pratili avanture mladih nindža dok sam ja bila zaljubljena u Naruta, a moja najbliža komšinica u Saskea.

Neizostavne Vinks predstavljale su ceo jedan magični svet za sve nas koji smo maštali o moćima vila iz Alfeje i njihovim svetlucavim transformacijama u borbi protiv zlih Triksovki. Čak je i marketing oko ove crtane serije bio veoma jak pa smo od lutki svi imali i bar po neki komad odeće sa njihovim motivima.

Kroz uzbudljive dvoboje kartama i epske borbe čudovišta, Jugio nas je učio strategiji, pa smo svi u komšiluku sakupljali karte, menjali se i pravili sopstvene moćne špilove. Čak su se i popularne Bratz lutke preselile na male ekrane i donosile nam priče o modi, novinarstvu i ženskom prijateljstvu, pa smo sa uživanjem pratile avanture ovih devojaka sa stilom.

Na Ultri su se emitovale i šarene i tople priče poput Fifi i cvetnog društva i Jagodice Bobice, koje su kroz simpatične likove i cvetne bašte učile najmlađe o dobroti i deljenju. Dodatnu dozu zabave uneo je Pop Secret sa pričom o vanzemaljskim princezama koje su na Zemlji postale popularna pop grupa i tajno spasavale svet od zla. Na kraju, tu je bila i nežna Anđelina Balerina, simpatična mala mišica uz čiju su veliku ljubav prema plesu mnogi od nas po prvi put zavoleli balet.

Vreme je prolazilo, ja sam odrasla, a kanal Ultra se u međuvremenu ugasio.

Ipak, lepa sećanja na to doba ne blede

Na svu sreću, mnoge od ovih legendarnih crtaća i danas možete pronaći na internetu i Youtubeu, pa su i dalje izuzetno vredni pažnje i čekaju da im se vratimo kako bismo bar na trenutak ponovo zaronili u onaj nekadašnji svet mašte i osetili bezbrižni duh detinjstva.