petal listening party u Beogradu: Dozvolimo Arijani Grande da bude umetnica
Sinoćno preslušavanje bilo je upravo ono što ovakvom album treba.
Sinoć smo imali priliku da u organizaciji Universal Music Srbija prisustvujemo preslušavanju novog albuma petal Arijane Grande.
Album koji, čini se dolazi u pravom trenutku, kada je njen privatan život pod većom lupom javnosti nego ikada. I zasigurno zato ova kolekcija pesama zvuči posebno intimno.
Umesto da stvori još jedan pop spektakl u nizu, Arijana odlučuje da se ogoli, i pruži nam jednu intimnu, na prvo mesto stavlja emociju i jednu mnogo nežniju, zreliju verziju svog pop izraza.
petal kao razgovor s muzičkom industrijom
petal je njen osmi studijski album koji je objavila 31. jula, a donosi nam 12 pesama koje traju nešto više od pola sata. Naizgled kratko, ali upravo ta sažetost jedna je od njegovih zanimnljivih karakteristika, nema mnogo praznog prostora i nema potrebe da se svaka emocija posebno objašnjava.
petal, odnosno latica, postaje metafora čitavog projekta.
Arijana je objasnila da je petal nešto „puno života“ što raste kroz pukotine nečega hladnog, teškog i izazovnog.
I upravo se ta slika provlači kroz album, nešto nežno koje uspeva da pronađe prostor tamo gde ga naizgled nema. Arijana je tokom najave albuma rekla da je petal nastao iz emocija koje je ranije bila „previše stidljiva ili previše pristojna“ da istraži.
Album je opisala kao malo divlji, neobuzdaniji i direktniji nego što smo navikli od nje. Govorila je i o želji da kroz muziku raskine sa različitim vrstama negativnih vezanosti.
Već na prvo slušanje jasno je da njegova snaga ne leži nužno u jakim refrenima, već u detaljima, slojevima vokala, mračnijim sintisajzerima, suptilnoj elektronici i atmosferi koja se polako gradi iz pesme u pesmu.
Muzički, ovaj album je prilično suptilan. Umesto vokalnih vatrometa koji su postali njen zaštitni znak, Grande se češće oslanja na atmosferu, nežnije R&B teksture, sintisajzere i slojevite vokale. Njeni visoki tonovi su i dalje tu, ali više nisu sami sebi svrha.
Kao da prvi put nemamo potrebu da se pitamo koliko visoko Arijana može da peva, već šta zapravo pokušava da nam kaže.
Kao i sam Arijanin glas koji je centralna tačka albuma, samo je ovog puta zvuči dosta intimnije i ranjivije nego ranije. I zato je ovo definitivno zanimljiv nastavak njenog dosadašnjeg rada. Posle Eternal Sunshine i periodom u kojem je bila okupirana filmom, kao i muzikom za iste (Wicked), Arijana kao da je odlučila da se ponovo vrati sebi, ali ne onoj Arijani koju poznajemo s početka karijere, već Arijani koja je zrela, i kompleksnija pop zvezda.
Pa je tako sinoćno preslušavanje bilo upravo ono što ovakvom album treba. Nekoliko sati u kojima muzika preuzima glavnu ulogu. Bez velikog spektakla, bez da nam svaka pesma bude odmah jasna i da je razumemo, već da im se prepustimo i utonemo.
Posebno je zanimljiv naslovni singl, koji možemo da posmatramo i kao komentar njenog odnosa prema slavi. Pesma govori o tome koliko je teško stalno iznova pretvarati sopstveni privatni život, raskide i bol u javni sadržaj.
U tom smislu, album postaje i razgovor sa publikom, ali i sa industrijom koja je od nje godinama očekivala da bude dostupna i savršena.
A upravo tu dolazimo do možda najvažnijeg dela čitave priče. Jer dok slušamo album koji govori o ličnim granicama, ranjivosti i potrebi da se pobegne od tuđih očekivanja, Arijana se u realnosti ponovo suočava sa upravo tim očekivanjima.
Na društvenim mrežama pršte komentari o Arijaninom izgledu, njenoj kilaži i telu. Deo tih komentara dolazi od zabrinutih fanova, deo je otvoreno uvredljiv, a gotovo svi imaju jednu zajedničku stvar, a to je da svi pretpostavljaju da javnost ima pravo da analizira telo jedne žene samo zato što je ona poznata/slavna. Rasprave su poslednjih nedelja otišle toliko daleko, da je upravo njen izgled počeo da zasenjuje muziku i nežan album petal koji samo što je ugledao svetlost dana.
Arijana je u međuvremenu najavila da će se nakon završetka svoje turneje 1. septembra povući iz javnosti, a kao razlog se navodi baš ta intenzivna pažnja usmerena na njen izgled i privatan život. I možda je zato sada važnije nego ikada da zastanemo.
Ne moramo da znamo zašto neko izgleda ovako ili onako, ne moramo da nagađamo o njegovom zdravlju, ishrani, životu ili izborima.
Gde je nestala privatnost? A iskreno, ne moramo čak ni da imamo mišljenje o nečijem telu, nepristojno je.
Arijana Grande nam je sa svojih trideset i tri godine dala novi, osmi po redu album, svoju umetnost je podelila sa svima nama. I to je dovoljno. I zato je možda najbolje da ugasite svetlo, upalite mirišljave sveće, i pustite petal da svira.
Ugasite komentare, prekinite da zumirate fotografije i da od jedne žene pravimo java temu i raspravu.
Ostavimo Arijanu na miru i dozvolimo joj ono što bi trebalo da bude najvažnije za nju, a to je da bude umetnica.
A nama ostaje da slušamo.
petal je tu…
Naslovna fotografija: Stevan Božanović