Voleli smo prvi deo filma “Grdana” (Maleficent) budući da je sasvim obrnuo priču i doneo novu perspektivu, a neke od nas i naterao na razmišljanje da li možda ipak više volimo i razumemo negativce od heroja. Drugi deo filma nam stiže u bioskope uskoro, 16. oktobra, i tom prilikom BURO. je razgovarao sa Michelle Pffeifer o njenoj ulozi u novom filmu i ostalim pitanjima koja je otvorio.
Pričalo se o tome da je odnos između Vas i Angeline bio dosta napet na snimanju. Da li je to tačno? Da li ste imale neke trenutke u kojima ste se nadmetale i izazove, i kako vam je uopšte “legla” uloga kraljice Ingrid?
Zanimljivo, prvi put čujem za to. Zaista nije tačno, imale smo divan odnos tokom snimanja, a imamo ga i inače. Angelina je neverovatno predana svom poslu i raditi sa njom je uvek pravo zadovoljstvo. Rad na ovom filmu se konstantno razvijao tako da ni u jednom trenutku nije bilo jasne podele na glavne i sporedne uloge. Naprotiv, režiser Joachim Rønning nam je stalno predlagao ideje i načine da se bolje identifikujemo, sa više emocija, više unutrašnje dramaturgije koja može da se unese u scene. I Angelina, koja je takođe i producentkinja filma, je bila veoma entuzijastična u pogledu diskutovanja o svim mojim scenama. Divno smo radili i zabavljali se smišljajući sve.
Holivud optužuju da je danas zastranio u „preterani feminizam“, da li mislite da je to istina? I šta mislite, koliko je film “Grdana” prožet feminističkim idejama?
Previše feminizma? Zar to postoji? Nikad se nisam susretala sa tim, da budem iskrena. U filmu “Grdana – gospodarica zla” sve ženske junakinje su užasno jake i snažne. Angelina i ja kao likovi se često takmičimo, pokazujući svoju snagu, no, po mom mišljenju najzanimljivija je Aurora, koja je iako je najmlađa i najbolja od sve tri, zapravo i najmudrija.
Često se polemiše o tome da li je formalno glumačko obrazovanje neophodno za uspešnu karijeru glumca. Kao neko ko ga nema, šta Vi mislite o tome? Da li je to istina?
Kao što vidite, nije. I mislim da je danas sve više i više ljudi koji, kao ja, nisu imali obrazovanje u tom klasičnom smislu. Naravno da sam išla na časove glume i masterclasses, ali to je sve bilo već kada sam aktivno radila. Taj korak, prelaza iz sveta učenja u svet posla, nikada nisam imala. Sve što sam naučila naučila sam ispred kamere.
Igrate na filmu, ali se praktično nikada ne pojavljujete na televiziji. Da li možete da se zamislite kao junakinja neke serije?
Danas se na televiziji događaju velike i važne stvari, između ostalog i za glumce. Kad sam ja počinjala, sve je bilo striktno odvojeno – ili si filmski glumac ili pozorišni ili televizijski. Danas, na svu sreću, možeš biti sve. Mali ekran je srušio mnogo konvencionalnih zidova. Više ne moramo ništa da biramo i dobrih poslova za glumce ima sve više i više.
U Vašoj filmografiji ima jako puno različitih uloga, pozitivaca i negativaca. Postoji li nešto u karakteru nekog lika što vas može naterati da odustanete od uloge?
Za mene je važno da junaka mogu da shvatim i opravdam. U svakom slučaju, to mora biti priča iz koje je moguće izvući moralnu pouku. Ingrid, na primer, radi užasne stvari, no suština je u tome da njen lik sama radnja vodi i određuje. Drugim rečima, odgovor na vaše pitanje je da, postoje uloge koje ne bih glumila. Prema mom mišljenju, uvek je važno igrati ono u šta veruješ i uvek treba imati na umu moralnu odgovornost.
Danas ima mnogo filmova i crtanih filmova, u kojima su junaci koji su godinama smatrani negativcima, sada prikazani drugačije, između ostalog nedavno je u bioskope stigao “Džoker”. Učili su nas da je bajka stabilan sistem, to jest da se njena radnja ne može menjati, da postoje dobri i loši. No, velike bajke, što “Uspavana lepotica” definitivno jeste, napravile su zaokret. Šta vi mislite, šta nam to pruža?
Vrlo je važno razumeti jednu stvar – mi smo svi u stanju da uradimo sve. Da činimo i dobre i loše stvari. Naša priroda ne isključuje ni zlo ni dobro, i niko nije samo jedno do toga. Ja još nisam pogledala “Džokera” tako da ne mogu ništa konkretno da kažem o filmu ali mogu o filmu “Grdana”. Ta misao je u njoj jako važna, to je jedan od prvih velikih filmova koji su dotakli ovo pitanje ozbiljno. Mislim da je vreme da ponovo pogledamo i osmislimo ono što uobičajeno smatramo dobrim i one stvari koje svrstavamo u pojam vrline. Svima nam je to potrebno.
U Vašoj filmografiji postojale su i kostimirane drame i ekranizacije stripova i realistični film. Šta Vam je bilo najzanimljivije od svega toga a šta najkomplikovanije?
Sve je zanimljivo na svoj način naravno. Najverovatnije je najkomplikovanije biti u kostimima super-junaka. Razumem da pomažu da se čovek pretvori u takav lik, no banalan nivo fizičke neudobnosti s vremena na vreme otežava sve. Ne možete zamisliti koliko je kostim žene-mačke bio neudoban. Telo, nokti, kosa bilo je jako problematično raditi sa tom opremom. Međutim, sve je to vredelo.
Vaša junakinja u filmu “Grdana-gospodarica zla” ima podrum tajni, u koji se ulazi kroz sakrivena vrata u garderobi. Da li tu postoji neka simbolika? I kakav je Vaš odnos sa vlastitom garderobom, kako gledate na odeću i sopstveni stil?
Jako zanimljivo pitanje, nikada nisam doživljavala odeću sa tog ezoterijskog, simboličnog gledišta. Nesumnjivo je da to kako se čovek oblači znači ono kako želi da ga vidi okolina. Nisam sigurna da li znam tačno da odgovorim na to pitanje. Iskreno, nosim samo crno. Ovo leto sam pokušala da to “sredim”, otišla sam do ormara sa jednom mišlju: danas neću obući crno. No, tamo je bilo samo more crnih stvari. Tako da nisam uspela, iako sam pokušala. Što se tiče moje junakinje, i na tom planu je naopako. Dobar češće nosi crno, a zao, kao moja junakinja Ingrid, belo. Ona nosi bele haljine i zlato, platinu, srebro, i opšta ideja iza toga je bila da svi ti ukrasi na njoj sijaju poput oklopa.
Rekli ste da neprestano učite nešto novo. Šta ste naučili na ovom snimanju?
Čini mi se da je ovde najzanimljiviji bio rad sa režiserom. Ja inače retko biram žestoke načine kako da se odigra neka scena. Uvek snižavam ton razgovora, pričam tiše, suptilnije. Joachim naprotiv, radi sve suprotno. Svaki put smo dolazili do nekog ugodnog kompromisa koji je stavljao sve emocije u kadru na svoje mesto.
