Trendovi ovih dana nisu zanimljivi kao inače ali jedan posebno značajan trend doživljava comeback na svetskoj sceni – plastične kese. I da, niko nije previše srećan u vezi sa tim, pogotovo oni koji su ih teškom mukom sa scene isterali, ali kako se čini uz maske koje nisu biorazgradive, i plastične i gumene rukavice, puni okeani plastike više nisu prioritet.
Sredinom marta pojavila se teorija potkrepljena istraživanjem nekolicine naučnika da torbe za višestruku upotebu mogu da budu ozbiljni prenosioci virusa. Naime, grupa naučnika došla je do zaključka da COVID-19 može da preživi i do devet dana na platnenim torbama. Drakonske mere i zabrane koje su sprovođene za upotrebu plastičnih kesa u cilju spašavanja planete i smanjivanja zagađenja malo po malo postaju prošlost jer su prema ovim istraživanjima kese za jednokratnu upotrebu trenutno najbolje rešenje i sigurnost za sve nas. Prema drugima to baš nije sasvim tačno jer se na plastici virus svakako zadržava do 72h sata tako da u suštini u kontaktu sa zaraženom površinom manje više je svejedno kojom, i treba se svakako okrenuti drugim merama opreza i zaštite.
Ali, kolika je zaista uloga platnenih torbi u prenošenju koronavirusa, i da li je rizik baš toliko veliki? Istina je da se ne zna. Angela Rasmussen, virolog za Columbia univerziteta kaže da se uistinu ne zna koliko se zadržava na tkanini, ali da je svakako nemoguće tvrditi da je jedno manje opasno nego drugo i da šta god da koristite od torbi treba primeniti sve moguće mere naknadne i primarne higijene. “Platnene torbe treba da se operu deterdžentom, a plastične da budu dezinfikovane ali je najsigurniji način da perete ruke i dezinfikujete prostor gde raspakujete kesu i da prebrišete/operete sve namirnice“. Logično, i kao i u regularnim danima, a usput je i još jednom dokazano da ni za ovo, kao očigledno i za sve ostalo vezano za COVID-19, nemamo baš puno preciznih i konkretnih informacija. Međutim, čitava ova neočekivana pro-plastika situacija definitivno jeste dobra siva zona za zakulisne radnje i logična “ko” i “zašto” pitanja?
Nije tajna da su industrije plastike osetile značajne gubitke kako je većina država nedelju za nedeljom, mesec za mesecom, počela da objavljuje rat plastičnim kesama i menja ih u korist biorazgradivih ili platnenih. Samim tim nije ni čudno što je trenutna situacija potencijalno donela priliku za revanš jer, iako zapravo sem šačice istraživača još uvek nema zvaničnih velikih dokaza da je korišćenje platnenih torbi opasnije od korišćenja plastičnih, o tome se uveliko priča, i rat protiv platnenih kesa je počeo. Veliki svetski trgovinski lanci poput Targeta doneli su odluku da se plastične kese za jednu upotrebu ponovo vrate u radnje. “Za sada ćemo se uzdržati od korišćenja platnenih torbi i torbi za višestruko korišćenje, i molimo sve kupce koji ipak žele u njih da pakuju svoje namirnice da to urade na izlazu iz radnji. Naše papirne i plastične kese će biti dostupne i to bez novčanih naknada, koje privremeno zbog situacija ukidamo.” Sličan potez su potegli i još neki veliki lanci i kada se pomnoži sa sveukupnim brojem istih svuda na planeti zemlji, svesni smo, zar ne, da će ovo proizvesti još mnogo, mnogo plastike i nerazgradivog otpada kojim ćemo morati da se pozabavimo u postkorona svetu i da će nas sve u svemu vratiti nekoliko koraka u nazad?
Jesmo, ali očajno vreme – očajne mere. I privremene mere i promene u korist kolektivnog dobra same po sebi ni nisu problem. Uostalom, živimo jednu konstantu meru iz dana u dan, nadajući se njenoj privremenosti i kolektivno pozitivnom ishodu. Nije ni pitanje da li su nam potrebne, već koliko traje “privremeno” i šta znači “kolektivno dobro”-da li ono uključuje i planetu?
Tu se slažu i stručnjaci zaštite životne sredine. “Ako se zaposleni u radnjama osećaju sigurnijim tako što znaju da će dolaziti u kontakt samo sa kesama za jednokratnu upotrebu a ne opranim i neopranim torbama ljudi onda svakako da je razumljivo da se privremeno pauzira sa tim”, rekla je Ivy Schlegel, istraživač senior za Greenpeace USA. Ono što je užasno važno jeste da ta pauza stvarno bude pauza a ne da postane nova stara norma, budući da će onda sve do sada urađeno postati uzaludno. A to lako može da se dogodi, jer ovo nije prvi put da se gigantske industrije, proizvođači plastike, bore protiv platnenih torbi i to argumentuju “higijenom”, ali u ovom trenutku je to i ultimativni primer kapitalizma katastrofe i unovčavanja tuđe brige u kojoj se kritičan trenutak haosa kada su ljudi labilniji, nesigurniji, zabrinuti za svoje zdravlje pretvara u profit. S druge strane, stvarno se moramo zapitati koja je tačno definicija “kolektivnog dobra”. Naravno da u ovom trenutku kada to izgovorimo na prvom mestu na umu imamo javno zdravlje, ali treba se podsetiti da su na duge staze, javno zdravlje i dobrobit planete Zemlje ipak dve strane istog novčića.
