Društvene mreže. Nevrovatan koncept bez kog je ozbiljno pitanje kako smo funkcionisali. Kada sa ove distance pogledamo unazad u daleku 2004. ili okej, 2007. kada je ozbiljnije zaživeo, ko bi rekao da će Facebook pokrenuti nezaustavljiv sled događaja i da će sve rezultovati ovolikim brojem mreža. Mreže su postale sastavni deo naše realnosti i svakodnevice, prostor u kom se susrećemo, iz kog dobijamo vesti, trendove, sve što “treba” i “moramo” da znamo i ispratimo, i nije novina da slika koju imamo o sebi i drugima neretko dolazi odavde i da je umnogome mreže i formiraju. Malo ko se uopšte seća vremena pre ovog sada i života bez olakšica ali i anksioznosti i frustracija koje nam je ovaj napredak doneo. Onog vremena u kom nismo proveravali malo malo šta ima na Instagramu, da li nam je neko pisao na mesindžeru ili šta je novi hit na Tiktoku. Realno, dobro pitanje je šta smo uopšte radili sa toliko slobodnog vremena i “isprati” imperativa, ali je jedan od odgovora da smo sasvim sigurno bli barem mrvu srećniji i zadovljniji. Barem sopstvenom pojavom i izgledom.
Poznata zvezda Kardashian rijaliti sage, i još poznatija kao model, Kendall Jenner je nedavno progovorila upravo o tome. O onome što u najširem spektru možemo nazvati negativnim uticajem društvenih mreža na mentalno zdravlje. O ovoj prilično osetljivoj temi je pričala u novoj seriji video razgovora koje je pokrenuo američki Vogue, takozvani Open Minded projekat u kom je Kendall rekla da oseća da je izgubila kontakt sa realnošću i sopstvenim telom zbog društvenih mreža.
“Što više gledam u ekran, to više se osećam distancirano od sopstvenog tela i od onoga što se događa na ekranu. Moj odnos sa društvenim mrežama je postao prilično toksičan. To je nešto što mi se ne dopada i čime se ne ponosim ali mislim da je to nešto sa čime većina može da se saoseti”.
I sasvim sigurno da to jeste tačno jer ma koliko neverovatno zvučalo ni onima koji savršeno izgledaju nije lako da opstanu pod pritiscima, a nije ni jednostavno susretati se upeglanim verzijama sebe na svakom koraku. Kendall, ruku na srce, verujemo ti. Jennerka je takođe dosta pričala i o pritiscima koje oseća da stalno nešto postavlja i koliko je sve uveličano kada si poznata ličnost. Verujemo i u to, i sigurno da jeste komlikovano biti svestan toga da ceo svet prati svaki tvoj potez i da će bio on dobar ili loš završiti na svim mrežama i u svim vestima. To se ne dovodi u pitanje. Niti to da neko može da ima problem sa sopstvenim telom uprkos tome koliko izgleda savršeno drugima. Uostalom ako ništa drugo, niko nije imun na filtere koji su nam potpuno zamutili vidi i um, i svi znamo da kako god izgledali uvek ima prostora za dodatno „doterivanje“.
Međutim, postoji nešto što je i te kako vredno pažnje i preispitivanja – pitanje koje se verovatno mnogima vrti u glavi posle ovog intervjua. Ako Kendallka ima problem sa društvenim mrežama, distorzijom slike o sebi i osećanjem imperativa da izgleda nekako, kako tek da se osećaju svi ostali obični smrtnici? Ili još šire, ako oni koji postavljaju nerealne standarde nekada osećaju prezasićenost, teskobu i težinu konstantnog odgovaranja na iste, kako da se oseća druga strana pred koje su ti isti standardi postavljeni? A tu su, šta god pričali i radili.
Sreća je doduše da je i ona druga struja konačno prilično jaka, i da više nego ikada imamo i modela i glumica i aktivistkinja koje se i svojim glasom i primerom istinski zalažu za body positivity i različitost i da sve više različitosti i lepote koju body pozitivnost donosi vidimo i na ekranima i u kampanjama i na mrežama ali je svejedno prilično teško oteti se utisku da bi poznate lično možda konačno mogle da razmotre da se konkretnije uhvate u koštac sa problemom i suoče sa sistemom koji nas očigledno uništava sve. Pored toga što dele lične probleme možda je vreme da se direktnije pozabave problemima čiji su i sami deo.
Nije dovoljno s vremena na vreme tvitnuti “ja sam veoma srećna i zahvalna na svemu što imam, ali želim da znate da i ja imam teške dane i da vas čujem! Prelepa si kakva jesi!! Nije sve savršeno kako izgleda” kako je Kendall nedavno odgovorila devojci koja je rekla da bi joj se svi problemi rešili da izgleda kao ona, nego možda malo više transparentnosti.
Malo više iskrenosti šta je upeglano, kako i koliko, malo više fidbeka i iz tih loših dana, malo raskrinkavanja sistema, malo pametnijeg korišćenja svog glasa kao što je uradila recimo Adwoa koja se kroz „Gurls talk“ ozbiljno posvetila ženskom osnaživanju.
Jer, ako imaš mogućnost da dođeš do miliona ljudi, i svoju ličnu platformu iskoristiš kao megafon za važne teme ali i još važnije delovanje, onda možda nije samo poenta pričati. Nije dovoljno da druga strana čuje kako je i tebi teško, već da možda, sa vidljive i glasne pozicije učiniš nešto da nam svima zajedno bude lakše.
