Ponekad nam deluje kao da nema te stvari iz devedesetih i dvehiljaditih koje već uveliko nismo reciklirali. Ponavljanje trendova je pojava na koju smo se navikli, bilo da je reč o modi, kulturi, dizajnu ili kojem god drugom polju da vam padne na pamet. Uprkos tome, desi se da ispliva neki koji nas prilično iznenadi, iako smo konstantno u stanju niskog starta i na sve spremni. Povratak „Indie Sleazea“ upravo je takav slučaj. Ako se pitate Šta je, dođavola, Indie Sleaze? – čitajte dalje.
Vraćamo vas u doba Juicy Couture trenerki, “rebrastih” naočara i niskog struka koji uveliko kuca na vrata naših modnih odluka, iako ga odlučno ne puštamo unutra. U ovoj kutiji prošlosti stanuju i čokeri, šarene hulahopke, uske farmerke, marame sa resicama i glomazne ogrlice. Vrednosti pokreta ogledaju se ne samo u modi već i na raznim mestima u kulturi: Myspace-u, plejlistama i klabingu čiji su predvodnici bili (naravno) Kanye West, Paris Hilton, Katy Perry, Mary-Kate Olsen i Linsday Lohan.
Iako ga sada posmatramo kao još jedan u nizu trendova, u datom trenutku je bio džinovska mešavina traženja zadovoljstva i izvlačenje maksimuma iz doslovno svakog trenutka, nonšalantnosti, razigranosti i beleženja uspomena bez provlačenja kroz filtere i nema sumnje da nam to kolektivno nedostaje. I tada je život bio daleko od savršenog, ali barem je bio iskreniji. Možda je još uvek prerano nazvati ove pojave povratkom trenda u pravom smislu te reči, ali fascinacija hipsterima iz dvehiljaditih i drugi pojavni oblici istog nepobitno postoje. Bilo da ga posmatrate iz modne, kulturne ili neke druge prizme, premisa je ista: „Indie Sleaze“ suštinski predstavlja čežnju za odvajanjem od trenutne kulture.
