Kazahstanski umetnik Pasha Kas bio je jedan od stvaralaca koji je svoje radove predstavio na ovogodišnjem sajmu umetnosti u Budimpešti sa beogradskom galerijom Monolog. Magazin Forbs ga je nedavno proglasio jednim od 30 najboljih azijskih umetnika mlađih od 30 godina. Paša je publici poznat i kao performans umetnik i kao urbani umetnik koji često koristi javni prostor za svoje performativne intervencije. Tako je između ostalog nastala i serija radova u Berlinu i Kazahstanu koja je poslužila kao osnova za njegove radove na mermeru koje je predstavio u Budimpešti.
Kako je došlo do vaše saradnje sa galerijom iz Beograda?
–Monolit je zajednički projekat sa mojim kustosom Denisom Leom Hegićem i beogradskom galerijom Monolog. Naša saradnja traje još od 2016. kada smo se upoznali u Sankt Petersburgu, a produbila se dodatno kada sam na Denisov poziv prvi put stigao u Berlin gde smo 2019. godine zajedno radili na mojoj prvoj performativnoj intervenciji za otvaranje Museum of Now. Nakon toga, nastavili smo projekat na urbanim lokacijama u Berlinu, ispitivali smo kako nevidljive granice u gradu utiču na mene, prikazujući mogućnost istraživanja ovih granica putem tela. Nakon toga, vratio sam se nazad u Kazahstan i nastavio da radim projekte u ovom smeru, ali u prirodnom planinskom okruženju. To mi je omogućilo da dublje istražim svoje telo, predstavljajući nove lokacije i mnoge aspekte Kazahstana. Jedna od izvedbi se održala u Šimkentu, gde smo uključili kamenje sa te lokacije kako bismo ilustrovali vezu između oblika tela i kamena.
Radili ste poslednjih godina aktivno na raznim vidovima umetničkim performansa, zašto je za vas bitno da se izražavate kroz svoje telo?
-Što se tiče tela, fokus je na performansu. Radi se o izražavanju sebe bez potrebe za rečima ili materijalima. Možete stvarati umetnost samovojim telom, bez odeće, boje ili rekvizita. Ovo ističe slobodu ljudskog izražavanja i značaj tela kao alata za stvaralački proces. Aspekt performansa takođe naglašava važnost življenja
„ASPEKT PERFORMANSA TAKOĐE NAGLAŠAVA VAŽNOT ŽIVLJENJA U TRENUTKU, U OVOM MOMENTU SADA“
U Budimpešti ste prvi put stali ispred samo „statičnog“ dela, kako biste opisali ovaj proces?
-Ovo je bio značajan izazov za mene, budući da sam radio skice i morao da pronađem način kako da ih prenesem u umetnost od mermera. Mermer, kao prirodni materijal, postavio je jedinstvene izazove u nastojanju da premašim njegovu prirodnu lepotu. Ovo je označilo promenu u odnosu na moj uobičajeni rad na ulici i performativnih dela u galerijama. To je bilo prvi put da sam izložio samo statično delo, bez performansa, u galerijskom prostoru. To je drugačije od onoga što sam radio ranije, budući da sam prvobitno verovao da kreiranje nečega na malim formatima nije izazovno. Međutim, ispostavilo se da je izuzetan izazov napraviti delo manjeg formata koje izgleda estetski privlačno i efikasno prenosi moje ideje i emocije.
Pet dela akrilom na mermeru nastala su inspirisana vašim performansom na planini Šimkent, koja je bila glavna emocija koju ste hteli da prenesete kroz ove radove?
-Centralna emocija u ovom projektu je istraživanje tela i intimni aspekti koje ono otkriva. To mi omogućava da pokažem intimnu stranu sebe kao umetnika publici. Dok sam se ranije fokusirao na svoju buntovničku stranu, ovaj projekat mi je omogućio da dublje zaronim u svoj umetnički identitet. Želim da podelim ovo iskustvo jer predstavlja nešto novo u umetnosti za mene. Ono me inspiriše da istražim nove aspekte umetnosti. Nakon što radite na nečemu tri do pet godina, to može postati monotono, pa ovaj projekat nudi svežu perspektivu. Služi kao alat za izražavanje mojih ideja i korak napred u mom umetničkom putovanju. To je uzbudljiv izazov jer doprinosi mom rastu kao umetnika.
Šta je bio najveći izazov u ovom procesu?
-Za mene je ovo duboko putovanje koje se ogledalo u razmišljanju o osobi koja želim da postanem kroz ova dela. Mogućnosti izgledaju beskrajne, s bezbrojnim varijacijama onoga što mogu izraziti i predstaviti kroz ovu umetnost. Izazov leži u preciznom izboru suštine mog pravog ja, same srži onoga što jesam, usred brojnih mogućnosti. Otkrivanje svog pravog ja u ovoj slici je potraga obeležena povremenim granicama, događajima, konceptima, igrom boja i različitim okruženjima. Od izuzetne je važnosti otkriti i izraziti svoje pravo ja u umetničkom delu, koje se neće obazirati na ograničavajuće faktore.
Pasha Kas je kreirao seriju radova „Šimkent 1-5“ kao deo kolekcionarskog izdanja „Monolit“, koja se sastoji od pet umetničkih dela izrađenih u akrilu na Grigio Marquina mermeru, koji potiče iz Lašotor kamenoloma u Isfahanu, Iran. Serija predstavlja oslikano proširenje njegovih performativnih instalacija u Berlinu i regiji Šimkent u Kazahstanu (2019-2022), gde je umetnik svoje telo ugradio kao medijum unutar urbanih i prirodnih konteksta
