Vini Pu je na kraju aprila stigao u Pozorište lutaka Pinokio. A.A.Miln, autor čuvene priče o najslađem od svih medveda i njegovoj družini za daske koje život znače, na kojima se igraju predstave za našu najmlađu populaciju, adaptirala je Branislava Ilić dok režiju potpisuje Predrag Stojmenović. U beogradskoj adaptaciji Vini Pu je lelujavi medvedić prepun topline, koji zajedno sa svojim šumskim kompanjonima priča priče i dileme svoje svakodnevnice.
Total dizajn Milice Grbić Komazec savremena je stilizacija šumskog ekosistema u pastelnim bojama. Ova predstava namenjena je deci uzrasta koja su starija od dve godine. Dizajn lutaka, scene i kostima je u potpunosti prilagođen ovoj starosnoj grupi stvarajući tako prostor sigurnosti i slobode imaginacije baš onima kojima je ova predstava i namenjena.
Priča o Vini Puu je priča o zajedništvu, empatiji i solidarnosti. Ona sa sobom nosi toplinu i jedna je nežna oda spotanosti, činjenici da stvari jako često nisu savršene. Predstava je nenametljiva, ona teče ispred nas, Jedini iskoraci iz pastelnog, šumskog, nežnog sveta su dve deonice predstave u kojoj se koristi tehnika black light theatre i teatar senki u kome senka Vini Pua „silazi” u publiku. Lutke su velike i zajedno sa koloritom same scenografije čine stilsko jedinstvo predstave.
U Beogradu se broj predstava za najmanju publiku može nabrojati na prste jedne ruke.
Ova populacija dece sem što je najmlađa, ona je nakon beba i senzorno najosetljivija. Izbor da Vini Pu postane deo repertoara jednog beogradskog pozorišta mnogostruko je značajan – u pitanju je klasik, deci je taj junak poznat iz literature i popularnog crtanog filma, priča je koja se bavi univerzalnim vrednostima. Estetski, ova predstava nema nikakve veze ni sa ilustracijama u originalnom izdanju ni sa crtanim filmom, što otvara jedan čitav novi svet.
Međutim, otvara se pitanje za razmišljanje da li je ova predstava mogla biti rediteljski hrabrija za nijansu hrabrija. Prostor i lutke otvaraju razne načine za razigravanje, a jedan od onih koji se nameće gotovo odmah je da li bi bilo moguće tehnički izvesti da deca sede na samoj sceni? Ukoliko bi tako tretirali prostor, publika ne bi bila samo posmatrač šumskih događaja već i sam učesnik. Ovde se ne govori o samoj interaktivnosti predstave, jer ne vole interaktivnost baš sva deca, već o potencijalu prostora izvođenja za življi i radoznaliji prostor igre.
Način na koji je predstava estetski urađena otvara razne poligone za razmišljanje šta je ova predstava mogla još da bude, naročito u onom domenu pojma teatra kao iskustva, događaja, prostora za celovit dečji doživljaj.
„Vini Pu“ Pozorišta lutaka Pinokio donosi na scenu i malu glumačko-lutkarsku bravuru Laka Nikolića u naslovnoj ulozi. Nikolić je sa Vini Puom srastao i oživeo ga u potpunosti. Jedan od najpoznatijih citata Vini Pua glasi: „Hrabriji si nego što veruješ da jesi, jači nego što izgleda i pametniji nego što misliš“.
Ovaj citat može se nekad primeniti i na same pozorišne stvaraoce, ali i na publiku. Vini Pu hrabri sam sebe, tako se hrabriti moramo i svi mi, gotovo svaki dan. U svetu surovom i beskompromisnom, empatija, nežnost, zajedništvo i ljubav najsnažniji su pokret otpora. Te poruke se sa scene, kroz publiku, slivaju niz ulice i postaju autorski stav koji je poslat u svet.
Fotografije: Pozorište lutaka PINOKIO, Beograd