Slobodna zona, jedan od najznačajnijih festivala angažovanog filma ne samo u našoj zemlji nego u celoj jugoistočnoj Evropi, prepoznata je po raznolikosti programa, kulturnim kontekstima, umetničkim formama, kombinaciji art-house filmova i festivalskih hitova, međunarodnim gostima. Ove godine od 31. oktobra do 5. novembra, imate priliku da uživate u najraznolikijim, a najboljim filmovima koji su snimljeni poslednjih godina, i to u 3 grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
I ove godine program festivala otvara prostor za debate, promociju, preispitivanje i razumevanje ljudskih prava i srodnih pitanja, društvenih pojava i problema u svetu i regionu. Ovog puta iz programa izdvajamo filmove koji se bave ženama – neka ostvarenja su i režirale žene, a zahvaljujući kojima ćete preispitati svoje vrednosti, predrasude, možda i odgovornost koju imate u socijalnom i kulturnom kontekstu u kojem živite. U selekciji od preko 40 filmova, mnogo je glavnih junakinja – jedan od filmova koje obavezno treba da pogledate je Club Zero, koji je režirala Jessica Hausner, ali i sledećih 8 koji će vam izmamiti osmeh na lice, možda vas naterati da se zamislite, zapitate, i sigurno promenite neko uverenje.
Kos, kos, kupina
Etero, četrdeset osmogodišnja žena iz malog gruzijskog sela, nikad nije želela muža. Ona svoju slobodu ceni koliko i svoje torte. Međutim, njen izbor da živi sama je uzrok mnogih tračeva među njenim susedima. Neočekivano, ona se strasno zaljubljuje u jednog muškarca i iznenada se suočava sa odlukom – da li da nastavi vezu ili svoj nezavisni način života. Etero mora da se uhvati ukoštac sa svojim osećanjima i odluči kako da nađe sopstveni put do sreće.
Film je režirala Elene Naveriani je iz Gruzije, koja sada živi u Švajcarskoj i koja je režijom počela da se bavi nakon što je stekla diplomu iz oblasti monumentalnog slikarstva na Državoj akademiji umetnosti u Tbilisiju.
Joan Baez – Ja sam buka
Muzičarka, borkinja za građanska prava i aktivistkinja Joan Baez je na sceni više od 60 godina. Za sada 82-godišnjakinju, lično je oduvek bilo i političko, a prijateljstvo sa Martinom Lutherom Kingom i njen pacifizam, oblikovali su njenu posvećenost. U biografiji koju su uradile Miri Navasky i Karen O’Connor, a koja počinje oproštajnom turnejom Joan Baez, muzičarka se na nepoštedni način suočava sa ponekad bolnim uspomenama.
Ne samo da deli svoje uspehe već i otvoreno govori o dugogodišnjim psihološkim problemima i terapijama, o porodici, drogama, starenju i pitanjima krivice i opraštanja. Film prepliće dnevničke beleške i obilje donekle neviđenog arhivskog materijala sa opsežnim razgovorima sa Joan, kao i trenucima iz bekstejdža sa turneje.
Tigrica
Vera je veternarka iz malog grada u Transilvaniji, čiji brak sa glumcem-režiserom Tomom prolazi kroz težak period. Jednog dana, dok u zoološki vrt u kojem ona radi dovode novog tigra, Vera saznaje da njen muž nešto krije. Film je režirao Andrei Tanase.
Blagine lekcije
Nakon što upadne u zamku telefonske prevare, penzionisana učiteljica, a odnedavno i udovica, ostaje bez životne ušteđevine i bez novca za grob pokojnom mužu. Njen život se potpuno preokreće kada shvati da nije moguće da vrati svoj novac, sve dok ne dobije primamljivu, ali i sumnjivu ponudu za posao.
Kada stvari uzme u svoje ruke, situacija se preokreće, dolazi do priliva novca, ali ovog puta po cenu njene najveće vrline – sopstvenih uverenja, jer se i sama, polako ali sigurno, pretvara u prevarantkinju. Ova sablasna, napeta drama postepeno beleži put jedne žene zarobljene u začaranom krugu surove realnosti ispred njenog prozora. Režija – Stefan Komandarev.
Snajka: Dnevnik očekivanja
Snajka: Dnevnik očekivanja je dokumentarac o hrvatsko-romskom paru, Tei i Mirsadu, i njihovom zajedničkom životu, razapetom između pritisaka porodica i kompromisa na koje su spremni. Pred njima je izazov balansiranja porodičnog tereta, nasleđenog od prošlih generacija. Želeći da pronađu rešenje za nerealna očekivanja svojih porodica, upuštaju se u složenu igru prilagođavanja, što se pokazuje kao teg u njihovoj intimi.
Izuzetno ličan film, otkriva porodične rituale i kultur-rasizam u kojima ovaj par pokušava da nađe meru između ugađanja roditeljima i potrebe da zadrže svoje identitete. Tea i Mirsad pokušavaju da budu istovremeno poslušna deca ali i slobodoumni mama i tata.
Četvoro odraslih klinaca
Džulijino otkriće da je muž vara je kao bomba koja je eksplodirala u sred njihovog stana. Umesto da se bavi posledicama tog iskustva, ona poziva ljubavnicu svog muža na kafu i kolače i predlaže joj otvoren brak. Film postaje pokazni primer kako to funkcioniše u praksi. Stvari se komplikuju kada i ona nađe ljubavnika, biseksualca, jer njen muž za to nema razumevanja.
Postoji li sreća u poliamornim vezama? Ova gorko-slatka komedija karaktera na scenu iznosi to pitanje kroz četvoro odraslih ljudi koji u svoje skoro savršene živote unose novine, dok režiserka pokušava da oslika njihove zamršene veze u potrazi za prihvatanjem novog lica ljubavi. Film je režirala Selma Vilhunen, rođena 1976. u finskom gradu Turkuu, režiserka je i scenaristkinja igranih i dokumentarnih filmova. Suosnivačica je filmske produkcije Tuffi Films.
Između revolucija
Vlad Petri je filmski režiser zainteresovan za političke i društvene teme, često mešajući sopstvene snimke s arhivskim, a njegov novi, moćni hibridni film donosi priču o Rumunki Mariji i Iranki Zahri, koje su se upoznale sedamdesetih godina na studijama u Bukureštu, i njihovoj dugogodišnjoj strastvenoj korespondenciji.
Dve žene se neumorno dopisuju na razmeđi revolucija, protesta i politički turbulentnih dešavanja koja su poharala njihove zemlje. Intiman, epistolarni dokumentarac, kroz intrigantne i retko viđene arhivske snimke, odmotava klupko kolektivne istorije, razotkriva sve tabue, represiju i položaj žena u zemljama gde su istoriju pisali gotovo isključivo muškarci, nadu i razočaranje koje donose političke transformacije, usput preispitujući društvene.
Draga Fiona
Fiona Tan je vizuelna umetnica i režiserka, poznata po svojim veštim video instalacijama i filmovima u kojima istražuje sećanja, identitet i istroriju. Zahvaljujući svom mešovitom poreklu, radove je napunila emotivnim nabojem, radoznalim preispitivanjem i kritičkim osvrtom na događaje.
U Muzeju filma u Amsterdamu Fiona Tan je istraživala nemi, dokumentarni materijal pohranjen tamo pre više od jednog veka. Impresivni arhivski materijali prikazuju svakodnevni život i naporan rad ljudi koji su živeli blizu okeana. Fiona, poreklom Indonežanka iz Australije, u Amsterdam je došla na studije 1988. Tokom tog perioda od oca je dobijala pisma u kojima je opisivao život kod kuće, svog unuka, psa, svetsku političku scenu i ekonomsku trku.
Paralelno iščitavanje ovih pisama preko arhivskog materijala je neka vrsta audiovizuelnog toka svesti pojačana veštim zvučnim zapisom koji sugestivno otkriva suptilnu vezu između slike i zvuka, nekada i sada, Holandije i Indonezije, trgovine i kolonijalizma, oca i kćerke.
