Victoria’s Secret je dugo vremena bilo ime koje definiše “ženstvenost” milionima žena širom sveta. Za one koji nisu “anđeli” i nemaju izgleda da postanu, ovo je bio sinonim nečega ka čemu treba težiti, a samim tim i povod za mnogo unutrašnjih konflikata koje vodimo sami sa sobom. Svakako da to ne treba pripisati samo nerealnim standardima koji su nam postavljeni koliko našoj pogrešno naučenoj i sumanutoj potrebi da na iste barem pokušamo da odgovorimo, ali ovakvi “ideali” jesu katalizator. Za one koji jesu “anđeli” to ime je značilo prestiž i želju da se to ostane što duže, a u onima koje imaju ikakve šanse da postanu jedna od devojaka sa krilima, rađalo je potrebu da isto postanu što pre. Rečju, u svakom smislu dosta toksičan koncept ženstvenosti, i još gore, konstruisan iz muške perspektive i ideje o “idealnoj” ženi. Srećom, društvene norme koje su godinama definisale šta znači “lepota” i “biti seksi” se hvala nebesima (i još više ogromnim zajedničkim naporima) menjaju, i sve veća važnost i pažnja se poklanjaju raznovrsnosti. Rodnih identiteta, nacionalnosti, oblika tela, i veličina odeće. Victoria’s Secret je ovde zaostao, nisu ispratili trku i ostali stereotipizirana muška fantazija budući da je Razek, glava kompanije, rekao ne plus-size i transeksualnim modelima, jer “niko ne ide na operaciju da bi bio debeo nego savršen” iako je malo kasnije povukao izjavu i obećao više inkluzivnosti. Nešto posle toga napravljen je korak ka inkluzivnosti angažmanom Valentine Sampaio, a Razek se povukao sa mesta rukovodećeg. Ipak, u finalnoj računici i sama revija je otkazana, pa je pitanje koliko je Valentinin angažman bio ikakva pobeda budući da pistom kao jedna od Anđela nikada nije prošetala.
No, pored problema ove prirode sa kojima se Victoria’s Secret svakako suočava, postojala su i neka pitanja koja su verovatno svima barem ponekada prolazila kroz glavu ali o kojima nije bilo priče, niti ikakvih konkretnijih dokaza. Pored spoljašnje slike, i imidža koji se šalje u svet van mikro Victoria’s univerzuma, šta se stvarno događa u njemu, unutar kompanije? Čemu su devojke izložene, da li je sve kako bi trebalo da bude, koje su to duboko zakopavane tajne Viktorijine tajne? Čini se da smo nažalost svi koji smo se nekada to zapitali bili na dobrom tragu, budući da kada su na čelu kompanije dva izuzetno moćna muškarca, Ed Razek i Leslie Wexner i kada su oni ti koji “sunčaju i oblače” karijerama i životima devojaka, ostaje mnogo sivih zona u kojima svašta može da se desi. Prema konačno objavljenom novinarskom istraživanju magazina The New York Times, svašta se i jeste dešavalo, i kroz najnovija svedočenja zaposlenih dobili smo vrlo ružna, tužna, i krajnje poražavajuću slika o mašineriji kulture mizoginije, nasrtanja, zlostavljanja i uznemiravanja, koja stoji iza šljokica, perja i osmeha anđeoske imperije. Ili je bolje reći ispod svega, pošto je u velikoj meri njen temelj.
Pitanje ima li seksualnog uznemiravanja u anđeoskom svetu je dobilo svoj konačan odgovor. Ima. Kroz intervjue sa 30 sadašnjih i prošlih izvršnih direktora, zaposlenih, casting direktora, i modela došlo se do informacija da su nepoželjna nabacivanja i neprimerene ponude i predlozi bile sastavni deo života „anđela“ i nešto sa čime je trebalo pomiriti se. Navići se, praviti se da ne postoji, da je neprimetno, da nije strašno, da ne smeta, da je jednostavno tako kako jeste. Kako se ispostavilo Ed Razek, koji je dekadama bio jedan od izvršnih direktora za L Brands (roditeljska kompanija Victoria’s Secret) je godinama bio i predmet višestrukih žalbi samo što na njih niko nije reagovao. I to zato što je Leslie Wexner, milijarder i CEO L Brands, još moćnija figura koja je bila obaveštavana o ponašanjima Razeka, radije odabrao da ne čuje ni jednu od priča, a kamoli reaguje na njih. Ta sprega nasilnog moćnika broj 1 i pasivnosti moćnika broj 2, čime se ohrabruju delovanja ovog prvog, je idealno plodno tlo za sistematsko seksualno uznemiravanje. Loop, krug, petlja, u kojoj se stvari događaju, svi sve znaju, samo niko ništa ne govori. Priča koju smo već čuli i dobro poznat sistem funkcionisanja (setimo se Harveya i brata mu Boba, koji je takođe sve znao ali je smatrao da je sve to okej jer je “Harvey takav”) i koji ćemo kako stvari stoje verovatno nažalost čuti još bezbroj puta dok se ne pokaže prstom na sve Weinsteine ovoga sveta koji su jako dugo i mučno previše, driblali po sistemu “I can make you or break you” iliti na tronu ili na ulici, zavisi samo od mene.
Jedno od svedočenja je ono Alise Muise, koja je navela nekoliko slučajeva kada je Razek modelima tražio brojeve telefona, ili da mu sednu u krilo, dodirivao ih, pozivao na privatne večere. Na jednu takvu večeru je bila pozvana i ona, nakon dve godine rada kao „anđeo“. Za sve one koji će reći “pa šta otišla je sa bogatašem na večeru, niko je nije naterao” istina nije, otišla je svojevoljno, ali ko nije obavešten evo podsećanja: otići na večeru ne znači automatski i zeleno svetlo za bilo šta više od toga. Nakon što ga je odbila, usledilo je more mejlova u kom je on predlagao “seksi mesta” na koja može da je odvede, a ona nastavljala da bude poslovna. Budući da je već jedna večera sa njim učinila da se oseća izuzetno neprijatno, sve naredne je izbegavala i preskakala. Ubrzo nakon toga, suočila se sa činjenicom da te godine, prvi put nakon četiri godine u nizu, nije pozvana da radi reviju. Slučajnost? Teško. Razlog? “Nepoznat”. Važi. Nažalost, ona je samo jedna od mnogih među kojima su i Alison Nix, i Bella Hadid, i druge devojke koje su se susretale sa sličnim situacijama i kojima je “kroz šalu” rečeno da im “ne treba donji veš”, koje su dodirivane bez potrebe i još strašnije dozvole, i kojima se napredak u karijeri merio stepenom propustljivosti ličnih granica.
