Pretraga

Ukoliko osećate da ništa nema smisla verovatno vam je samo potreban odmor

Ukoliko osećate da ništa nema smisla verovatno vam je samo potreban odmor

Tekst: BURO.

Dobar pokazatelj da je sve otišlo dovraga i da je ova godina prevršila svaku meru u ludilima je onaj trenutak kada shvatimo da je potrebno ljude terati da idu na odmor. A kako stvari stoje izgleda da jeste. Ako pogledate malo bolje oko sebe, primetićete verovatno da je mnogo ljudi ostalo tu gde jeste, bez minimalnih makar i trodnevnih bežanja od svakodnevice po sistemu “ako ne mogu da putujem kako bih inače, bolje da nigde i ne idem”. Nova tura poslova od kuće nas je zarobila u loopu neprestanog rada, u kom ne znamo da kažemo kada je dosta i šta pripada poslovnom, šta privatnom i kako se uopšte razdvajaju ova dva sveta. Neki ne žele da uzimaju odmor jer ne znaju šta bi sa njim u ovoj situaciji. Neki bi zbog smanjenih primanja ili partnerovog gubitka posla radije odabrali da im se isplate neiskorišćeni dani. Nekima je prvi plan propao pa neće da se zadovoljavalju planovima B, C i D, a neki su postali previše opsednuti poslom i budućnošću za koje se sve grčevitije drže da ne žele da propuste ni jedan trenutak i dopuste da im nešto možda isklizne. Rečju, kolektivno smo zaboravili šta znači reč "odmor" a to ni u kom slučaju ne može biti dobro.

Dobar pokazatelj da je sve otišlo dovraga i da je ova godina prevršila svaku meru u ludilima je onaj trenutak kada shvatimo da je potrebno ljude terati da idu na odmor

Situacija je toliko uzela maha da se s jedne strane beleži sve veći broj onih koji kod terapeuta dolaze sa ozbiljnim burnout simptomima, a s druge (neverovatno ali istinito) mnoge svetske kompanije moraju da pristupaju različitim trikovima da nateraju zaposlene da iskoriste odmor. Jedna takva kompanija je softverska firma iz Denvera koja nudi zaposlenima neograničeni odmor ali s obzirom na to da tim nije to koristio, CEO Andre Durand je počeo da pravi “veštačke odmore,” kojima bi se otvorilo više mogućnosti da zaposleni tokom godine ubace i odmor u svoj raspored. Rešenje koje je ponudila jedna druga kompanija jeste da se napravi dvonedeljni “period podmlađivanja” koji podrazumeva da su zaposleni na tom “odmoru” zamoljeni da se dve nedelje suzdrže od sastanaka i prinudno iskoriste vreme za sebe i druge poslove pored posla.

jedno od rešenja jeste dvonedeljni “period podmlađivanja” tokom kog su zaposleni zamoljeni da se dve nedelje suzdrže od sastanaka i prinudno iskoriste vreme za sebe.

Sve u svemu, i iako je donekle i razumljivo odakle ova patologija potiče, situacija je alarmantna kada neko treba da nas podseća da je vreme da uzmemo odmor. Pogotovo kada nam je očigledno preko potreban, jer u ovim novim danima čini se da posla ima i viška ali i da smo svi iako zarobljeni spremni da nastavimo da se vrtimo po istim krugovima, makar to značilo i da ćemo veoma uskoro totalno da odlepimo.

Ono što je postalo glavni problem jeste činjenica da se bez poslovnih putovanja i sa opet smanjenim tête-à-tête sastanicima, dani pretvaraju u nizove sastanaka koji se realizuju bez potrebe da se i ustane od stola u toku dana. Raspored se zgušnjava, posla je sve više, a sve to rezultuje minimalnim bafer vremenom da se planira, bude prisutno, sarađuje i saživi sa kolegama, uživa u poslu i po malo udahne izdahne i isprazni um. Harvard Business Review je istakao da što više pritisaka ljudi osećaju u toku dana, to su manje sposobni da razmišljaju kreativno pa je tako i na dnevnom nivou potreban period nerađenja ničega da bi nešto novo i kreativno došlo.

Nekoliko dana sa glavom i telefonom na off čine čuda i za zdravlje i za kreativnost i čist um i zdrav razum.

Svima je potrebna prazna i čista stranica za ispisivanje svaki dan, a do nje je nemoguće doći ukoliko posao nikada ne prestaje. Tu na scenu na stupa odmor. Sve i da nigde ne idemo, nekoliko dana koji podrazumevaju ne prinudno sedenje kod kuće i rad odatle, nego nikakav rad, jeste neophodno. Tokom perioda intenzivnog stresa, nesigurnosti i zabrinutosti, koje su još uvek prisutne koliko god se stanje poboljšavalo, od ključne važnosti je ne zapostaviti zdravlje i samo-negu. A to pored kvalitetnog sna, kvalitetne ishrane, vežbanja i meditacije, i te kako podrazumeva i opuštanje koje može da donese samo pravi pravcati odmor. Nekoliko dana sa glavom i telefonom na off čine čuda i za zdravlje i za kreativnost i čist um i zdrav razum.

I zato, ukoliko još uvek niste, koliko sutra prijavite koje dane uzimate kao odsustvo. Pa ako baš ništa drugo, a onda knjigu u ruke, naočare za sunce na lice i pravac na terasu da sunčate noge i opuštate telo i mozak, i ne morate apsolutno ništa. Bićete zahvalni sami sebi.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor