Surova vizija Aniša Kapura pretočena u najkrvavije, ali neverovatne izložbe
Svet obojen krvlju
Povezano
Britansko-indijski umetnik Aniš Kapur (Anish Kapoor), prepoznatljiv po optičkim iluzijama i monumentalnim delima, trenutno širom sveta održava šest velikih izložbi, uključujući postavke u Londonu, Veneciji i Njujorku. Tokom četiri decenije stvaralaštva, Kapur nastavlja da fascinira publiku neverovatnim varijacijama i obimom svojih dela.
Njegov rad karakteriše jedinstven spoj vizuelne manipulacije i inženjerske preciznosti. U Galeriji Hejvard u Londonu na izložbi mogu se videti jezive krvave instalacije nalik na mesarske kese, ljudske žrtve i bezdane crne rupe…
Ova čudesna izložba primorava nas na suočavanje sa religijom i smrtnošću, upravo onako kako je i sam umetnik pokušavao da nam prenese kompleksnost svog istraživanja.
Kapur se hrabro upušta u umetničku dubinu, baveći se Bogom i smrtnošću koja na izložbi deluje kao pravo božansko krvoproliće
Slika i instalacija je puno i svaka je sama po sebi neverovatna, pred njom zastanete da razmislite. Tu su i instalacije nalik na užasno hirurške, sintetičke kože – tri slike Aniša Kapura pod zajedničkim nazivom „Plastična žrtva I, II, III“ (Plastic Sacrifice).
Izgledaju kao trofejna umetnost nekog serijskog ubice. Kroz taj omot blenete u trodimenzionalnu purpurnu i grimiznu utrobu koja se sliva niz zid, praveći doline i izbočine koje bi se, čini se, razlile po podu da ovaj pokolj nije obuzdan pomenutim mesarskim kesama.
Igre svetlosti i bezdani ponori
Što se tiče kratkog raspona pažnje, Kapur puni Hejvard velikm brojem trikova i iznenađenja da ćete verovatno ispustiti telefon usred kucanja poruke pravo u crnu rupu. Doduše, manje je izvesno hoće li on zaista upasti. Jedna galerija je prepuna optičkih varki koje vas ostavljaju u nedoumici koji je bezdani ponor ili portal stvarna praznina, a šta obična ravna slika koja samo prividno nestaje u nepoznatim dubinama.
Priđite s jedne strane i pod svetlima galerije videćete sjajnu površinu boje: ravan je vidljiva. Ali iz drugog ugla, ta površina se topi, povlačeći se u tunel prema užarenom, maglovitom belilu.
Ove igre su podstaknute Kapurovim eksperimentima sa nanomaterijalom Vantablek (Vantablack), koji guta svetlost. Pogledajte dva ovdašnja Vantablek dela sa strane i videćete čvrste predmete, kugle i sečiva, kako štrče iz platna; međutim, pošto su obojeni tom magičnom bojom baš kao i njihova pozadina, ako stanete ispred njih, oni su bukvalno nevidljivi.
Poželećete da gurnete prst u Kapurove praznine, poput onog čoveka razrogačenih očiju koji stavlja prst u Hristovu ranu na Karavađovoj slici Neverstvo svetog Tome. I poput priče o nevernom Tomi, ova umetnost govori o prirodi božanskog. To za Kapura nije novost, on već ima iskustva u prizivanju kosmičkih misterija.
Delo iz 1992. godine sugeriše vrata drevne egipatske grobnice: uspravni blok peščara sa otvorom nalik vratima obojenim u tamnoplavu boju, čija je stvarna dubina zbunjujuća i vodi vas u neki drugi svet.
Avramov najsuroviji trenutak
Njegovo interesovanje za religiju sada je eksplicitnije nego ikad i mnogo provokativnije, U jednom prostoru zateći će vas spektakl koji pomera granice uma: planina koja visi naglavačke sa plafona. Dovoljno ogromna da deluje stvarno. Nazvao ju je „Gora Morija na kapiji geta“ (Mount Moriah at the Gate of the Ghetto), aludirajući na mesto gde je Bog zapovedio Avramu da žrtvuje svog sina Isaka.
Ova viseća masa oslikana je debelim nanosima crvene i crne boje, sugerišući i geologiju i ljudsko telo, dok sa planine kaplje vatra ili lava koja se transformiše u vlažnu, svežu krv što se sliva naniže ili naviše.
Kapurova nadvijena pećina-planina je scena Božjeg najsurovijeg trenutka. Ubij svog sina za mene, zahteva On, i Avram je spreman to da učini. Ovde nema anđela da mu zadrži ruku. Pitate se da li ćete i vi sami biti žrtvovani. Da li će vam se ova planina sručiti na glavu, praveći od vas mučenika moderne umetnosti?
Ovoj zapanjujućoj izložbi dodatno se pripaja i jedna ,,masivna šala“: crveni, krivudav PVC objekat na naduvavanje koji odseca ono što je obično otvoren pristup mezaninu. Ali kada prođete pored njega drugim putem i nađete Kapurovu planinu kako visi nad vama, otkrićete da ovaj crveni balon pulsira pored viseće stene u obliku tri okrugle, organske forme koje odjednom više ne deluju smešno: to su monstruozne kese pune krvi.
Sa druge strane planine nalaze se njegove slike iz ciklusa Plastična žrtva. Nastavljate dalje do dela „Ha Makom“ (Mesto), još jednog kolosalnog planinskog pejzaža. Pipkasti izdanci lažnog kamena, prekriveni pulsirajućim kapima crvenog pigmenta, šire se iz visokog centralnog vrha u kome se nalazi mračni portal, vrata ka skrivenom.
Iza ugla kao da vas čeka ritualno očišćenje
A iza toga stižete do obreda za koji se sve vreme pripremao: božanske figure koje predsedavaju masovnim pokoljem. One se uzdižu iznad džinovskih metalnih posuda u kojima su nagomilana tela i delovi tela natopljeni krvlju, dok se purpurna usirena krv izliva kroz oluke. Deluje kao da se nalazimo u astečkom svetu ljudskih žrtvovanja.
Pa ipak, ima lepote u slikama koje okružuju ove odbojne posude smrti. Mlazevi i pravougaonici zlata izranjaju iz obojenih površina, nalik zlatnoj kiši na Ticijanovoj Danaji. Slike nose zajednički naslov „Ritualno očišćenje“ (Ritual Expiation) – kroz svo ovo nasilje, očigledno, možete pronaći mir.
Umetnost ne mora da bude ni racionalna niti objašnjiva. Kapurova teza da religija počinje žrtvovanjem, da su krv i duh jedno, može delovati bizarno, čak i apsurdno, ali je iznedrila delo koje pokreće, plaši i ostavlja bez daha, što i čini ovu izložbu tako neverovatnom.
Kapur ove godine natapa Hejvard, ali i druge galerije širom sveta krvlju i utrobom svoje nesputane mašte, koje zaista vredi videti!