10 razloga zbog kojih treba da vežbate, a koji nemaju nikakve veze sa mršavljenjem

Šta ako bi postojala pilula od koje ćete biti srećniji, imati više energije i duže živeti? Popili biste je u sekundi, zar ne? Spojler: rešenje postoji, i možemo ga “konzumirati” na dnevnom nivou ali ne sedećki sa čašom vode. Radi se, naravno, o redovnom vežbanju. Oko 150 minuta nedeljno je dovoljno da se sve promeni.

Kada neko kaže da treba da počne da vežba, obično pod tim podrazumeva da treba da smrša. Tu u principu nema ništa loše, dokazano je da oni koji paze na ishranu i vežbaju imaju mnogo više uspeha u skidanju težine, i održavanju iste. ALI ovo nije i ne treba da bude jedini razlog da krenete na treninge. Zašto? Zato što, jednostavno nije najbolji, a ni najvažniji. Prioritet svakog od nas bi trebalo da budu dobar osećaj i zdravlje, a ne konfekcijska veličina. To što neko ulazi u mali broj farmerki ne znači apsolutno ništa, svi smo već čuli sa skinny fat fenomen.

Ne pričamo isključivo o intenzivnim treninzima sa ličnim trenerom, ako možete da ih priuštite vremenski i materijalno, super. Ali taj nivo posvećenosti nije za sve. Govorimo o svim mogućim aktivnostima, od treninga do baštovanstva. Sve se to računa. Krećite se. Vreme je da prestanete da vežbate zato što morate i počnete da vežbate zato što vam čini dobro. Ako i dalje niste sigurni, donosimo vam preciznu listu benefita. Skoro kao čarobna pilula, zar ne?

Mnogi redovni vežbači motivaciju za odlazak na trening nalaze u osećaju koji znaju da će imati posle njega. Endorfini nisu bajka. Pored osećaja da idete po oblacima, vežbanje povećava opštu efikasnost celog tela kao i njegovu sposobnost da pravi i racionalno koristi energiju pa vam više ništa neće biti (jako) teško.

Manje bola

Dokazano je da pravilno i redovno vežbanje smanjuje i nekad otklanja hroničan bol, pogotovo u leđima. Bilo da se radi o bolu od sedenja u nepravilnom položaju ili o nekoj ozbiljnijoj dijagnozi poput reumatiodnog artritisa i fibromijalgije, vežbe uz pomoć iskusnog trenera ili fizioterapeuta će učiniti čuda. Probajte pre nego što odmahnete glavom.

Stres ne možete izbeći. Možete smo da naučite kako da se nosite sa njim. A ne postoji ništa što ga eliminiše jednako efikasno kao kratka intenzivna fizička aktivnost. Na taj način izbacujete bes, napetost i frustraciju. Dodatni bonus je da ćete na taj način stati na put i prejedanju pod stresom. Dve muve, jednim udarcem. A ako vam ni to nije dovoljno, nove studije pokazuju da kratke vežbe jakog intenziteta smanjuju lučenje hormona gladi.

Oslobađanje od stresa zajedno sa pojačanim lučenjem endorfina jako pozitivno utiču na raspoloženje i koriste se kao tretman za depresiju i anksioznost. Dugoročni efekti vežbanja se mogu uporediti sa efektima psihoterapije i lekova. Kontinuirano vežbanje daje stabilno dobro raspoloženje. Možda vam se čini da je trening poslednja stvar koju želite kada niste raspoloženi, ali kada jednom uđete u ritam, nećete moći da zamislite život bez njega.

Ako ste skloni lošim navikama kao što su pušenje, alkohol ili periodično prejedanje, vežbanje je savršena zamena. Oslobađanje od stresa, skok enforfina i prirodni high koji dobijate od treninga dodatno podržavaju svaki program odvikavanja, pošto smanjuju intenzitet kojim telo traži loše suspstance. Dakle, zamenite lošu naviku dobrom. I, ako ste skloni zavisnosti, pazite da ne preterate.

Zvuči nemoguće (ako niste probali) ali odlazak na trening ili u šetnju će otkloniti umor na kraju dana. Posle kratke brze šetnje, na primer, nalet endofrina će učinitu čuda za nivo vaše energije i fokus. Vežbanje je najbolji lek za sindrom hroničnog umora. Stvar je vrlo jednostavna, telo je napravljeno da se kreće, dajte mu ono što mu treba.

Vežbanje pospešuje i kratkoročne i dugoročne kognitivne funkcije. Dokazano je da ljudi koji imaju redovnu fizičku aktivnost imaju bolju verbalnu memoriju, brže misle i donose odluke i imaju veću psiho-motornu brzinu. Čak i kratak trening od dvadeset minuta pre ispita, na primer, utiče na bolje rezultate. Ovi benefiti imaju i “odloženo dejstvo”: starije osobe koje vežbaju imaju bolje pamćenje, a treninzi snage su posebno korisni za sprečavanje Alchajmerove bolesti i osteoporoze.

Vežbanjem smanjujete rizik od dugoročnih bolesti kao što su dijabetes, osteoporoza, kardiovaskularnih bolesti… Ovo ste verovatno već znali. Ali da li znate da vas fizička aktivnost čuva i od akutnih kratkoročnih infekcija kao što su obična prehlada i grip? Što ste u boljoj formi to je veća šansa da ćete sezonu gripa proći bez razboljevanja, a ako vas slučajno i uhvati, trajaće znatno kraće.

Do sada je već jasno da ćete od vežbanja postati bolji u svemu, pa i na poslu. Bićete bolje koncentrisani, brži i biti manje bolesni (tj. manje odsustvovati sa posla). Važno je da ne preterate, pošto ako se preforsirate preko svojih trenutnih granica, nećete valjati ni sebi ni drugima. Prekomerno treniranje ima kontraefekat – umor, depresiju i promene raspoloženja.

Ok, ovo je logična posledica svega što smo već naveli. Sa boljim raspoloženjem, više energije i manje stresa, brzinom i (ok je da i to spomenemo, zar ne) zategnutijim telom, potpuno je normalno da se bolje osećate u svojoj koži – ovaj pozitivan talas će preplaviti sve delove vašeg života!