Da li je fleksitarijanska ishrana savršeno rešenje? Donosimo vam sve što treba da znate
Poslednjih godina interesovanje za alternative mesu i mlečnim proizvodima sve više raste. Broj vegetarijanaca i vegana je takođe u porastu ali ova dva načina ishrane nisu jedini razlog ovog trenda. Pored njih, za koje ste sigurno već čuli, velik broj ljudi trudi se da smanji upotrebu namirnica životinjskog porekla iz različitih razloga, a jedna od ovih grupa jesu i takozvanih fleksitarijanaci. Za razliku od vegana, oni nastoje da smanje unos životinjskih proizvoda, ali ne i da ih u potpunosti izbace. Tu smo da razmotrimo koje su prednosti ovog načina ishrane, razmotrimo potencijalne nedostatke, i istražimo da li je jednostavno smanjiti unos mesa, a ne provesti ceo dan za šporetom (odgovor je, naravno: da).
Zašto je dobro smanjiti unos mesa?
Glavni razlozi zbog kojih ljudi izbacuju meso iz ishrane ili smanjuju količinu u kojoj ga jedu jesu briga za sopstveno zdravlje, životnu sredinu i životinje (a u 2020. godini i epidemiološki argumenti takođe su dobili na značaju). Ipak, u isto vreme, ukupan procenat vegetarijanaca i vegana se ne povećava mnogo dok je količina konzumiranog mesa u mnogim zemljama veća nego ikad. Matematika je jasna: šta god pričali javno, ljudi kao vrsta nisu baš spremni da se mesa odreknu.
Potpuno realistično, Bill Gates u svojoj novoj knjizi “Kako izbeći klimatsku katastrofu” napominje da potpuni nestanak mesne industrije u bliskoj budućnosti nije realan scenario zato što meso igra isuviše važnu ulogu u ljudskoj kulturi.
Na primer, u Francuskoj su neki proizvodi poput kiselog testa, mesa (i prerađevina) ili ribe, kao i sir zvanično uključeni u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Prema popisu objavljenom na sajtu UNESCO -a: „gastronomska hrana naglašava jedinstvo, zadovoljstvo ukusa i ravnotežu između čoveka i proizvoda prirode“. Dakle, hajde da se ne mrzimo međusobno zato što stvari nisu crno-bele u stvarnom životu.
POSTOJI I VARIJACIJA NA TEMU PO IMENU „VAMPIR“: MESO SE JEDE SAMO POSLE ZALASKA SUNCA. MEĐUTIM, OVA OPCIJA IZGLEDA (KUDIKAMO) MANJE LOGIČNO I TEŽE IZVODLJIVO.
BITI VegeterijanAc RADNIM DANIMA
Prednost ovog pristupa jeste u tome što je jasan i strukturiran ali je, baš kao i sve varijante fleksitarijanizma, dovoljno i fleksibilan. Pravilo o radnim danima se može prekršiti kada osećate da se ograničavate, ali se posle može i „nadoknaditi“. Na primer, ako ste u četvrtak bili sa prijateljima u restoranu koji na meniju nema jela od povrća, nema potrebe da iz njega išetate gladni ali ćete jedan dan vikenda, za uzvrat, biti vegetarijanac.
Prednosti fleksitarijanizma
Prema nekim opštim preporukama, odnos mesa i hrane biljnog porekla mogla bi da bude 50:50. Ipak, treba imati na umu da se ovde govori o mesu koje je proizvedeno na organski način, što većina mesa i njegovih prerađevina svakako nije (realno, organske farme i nisu razlog zbog kojih se nalazimo u globalnoj situaciji u kojoj smo). U praksi je preporuka dati prednost izvorima biljnih proteina u razmeri 3:1 u odnosu na one životinjske. Po nekim podacima, da bi se spasila planeta i nahranilo 10 milijardi ljudi do 2050. godine, potrošnja crvenog mesa mora se prepoloviti, dok se potrošnja povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova mora udvostručiti.
