Da li ste se ikada zapitali šta se tačno dešava sa masnim tkivom koje izgubite? Ako ste, kojim slučajem, mislili da se na neki magičan način ono pretvorilo u čistu energiju koju ste iskoristili, moramo vam reći da ste u zabludi. Još jedna česta zabluda jeste da se masti izbacuju iz organizma kroz debelo crevo kao i hrana što je nemoguće. Isto važi i za tvrdnje da se masno tkivo pretvara u mišiće (ovo se, istina, čuje retko). Dakle, pitanje ostaje: kuda?
Istina jeste da se masti pretvaraju u ugljen dioksid i vodu. Ugljen dioksid izdišemo, dok voda ulazi u naš krvotok i naposletku izlazi iz tela u obliku znoja ili urina. Ok, ni meni ovo ne bi prvo palo na pamet i zato sam se zaista iznenadila kada sam pročitala o istraživanju sprovedenom na Univerzitetu New South Wales u Australiji, a u kom je učestvovalo 150 ispitanika (lekara, trenera i nutricionista), a na čijem čelu su bili Ruben Meerman i Andrew Brown.
Neverovatan podatak koji je u istraživanju objavljen jeste i da od 10 izgubljenih kilograma tačno 8.4 kg bude pretvoreno u ugljen dioksid a svega 1.6 kg u vodu. To znači da najveći deo izgubljene težine mi jednostavno… izdahnemo. Saznala sam i da se gotovo ista stvar dešava sa svom hranom koju konzumiramo – da li bismo mogli da jednostavno izdahnemo čokoladice, onako – da preskočimo onaj korak postojanja masti? Vidim Nobelovu nagradu u kartama onome ko uspe nešto na ovu temu.
Na istom izvoru sam saznala da se većina ugljenih hidrata i masti i proteina pretvara u ugljen dioksid i vodu. Jedina hrana koja stiže do debelog creva nesvarena je ona koja sadrži dijetetska vlakna. Sve ostalo se apsorbuje u krvotok i organe i odatle izlazi tako što na neki način ispari.
Istraživanje koje me je navelo da napišem ovaj članak navodi da je, kada je gubljenje na težini u pitanju, faktor u jednačini ne samo odnos unosa i potrošnje kalorija, već i količina kiseonika koju udahnem u toku dana (što je po njihovim proračunima oko 600 g na dan). Ako neko unese 3.5 kilograma hrane i tečnosti dnevno, zajedno sa onih 600 g kiseonika, onda treba da izbaci 4.1 kg ili će dobiti na težini. Kako? Po receptu koji nam je već svima poznat – pravilnom ishranom i vežbanjem.
Nažalost, broj puta koliko izdahnemo nam neće pomoći da smršamo (taj hipotetički Nobel je i dalje u domenu naučne fantastike). Ako preterate samo ćete sebe dovesti u stanje hiperventiliranja i da, jedini način da vaše telo proizvede više ugljen dioksida jeste pokretanje mišića. Otkrila sam vam toplu vodu? Možda. Ali dobre vesti su da i najosnovnije radnje, poput ustajanja i oblačenja, skoro duplo ubrzavaju metabolizam i da za to nije neophodan trening od kog vidite sve zvezde. Možda je najrealniji scenario da ustanete i krenete u šetnju – metablizam će vam se ubrzati tri puta.
Da biste izgubili 100 g masti, potrebno je da izdahnete 280 g ugljen dioksida i 110 g vode VIŠE nego što proizvedete od kompletnog unosa hrane. I eto pravog objašnjenja kalorijskog deficita… Ne znam koliko će mi biti lakše da ga napravim i ispoštujem, nadam se da vama hoće.
