Donosimo vam savete psihoterapeuta kako da se nosite sa anksioznošću i lošim danima
Naše vreme, kao uostalom i svako pre njega, sa sobom nosi svoje izazove. Neki su novi i lični, neki novi i globalni, a svi zajedno čine da nam je nekada potrebna pomoć.
Sasvim je ok ne biti ok.
Ovo pogotovo važi kada se svuda oko nas dešavaju nove i potencijalno opasne stvari. Svoja stanja, osećanja i strahove bitno je osvestiti, bilo da se radi o tome da se osećate neproduktivno – iako vam ceo svet govori da baš sada treba da budete kreativni – ili da vas hvata tzv. eko-anksioznost, možda nešto treće ili sve zajedno.
Iz ličnog iskustva znam da je, koliko god neko bio inteligentan ili imao predane prijatelje i porodicu, dobar terapeut zlata vredan, kao i da njegov ili njen glas zaista mogu biti ono što nam je najpotrebnije da čujemo. Zato sam pozvala Vladislavu Đorić, specijalistu medicinske psihologije i psihoterapeuta da sa nama – i vama – porazgovara kao da smo došli na mini-terapiju i objasni nam osnovne stvari koje se tiču dve najfrekventnije reč koje čujemo tokom ovih dana (i proteklih meseci): anksioznost i depresija.
Anksioznost
„Nemoć da se suočimo sa problemom od kog ne možemo da pobegnemo.
Nismo rođeni anksiozni, anksioznost se prenosi kao obrazac ponašanja od roditelja. Dakle, nije nam sudbinski dato da budemo anksiozni, već nas neodustajanje od sheme koju transgeneracijski dobijamo čini anksioznim.
Anksioznost nastaje kada se sudare obrazci koji su nam postavili roditelji i obrazci koje nam sam život nudi
Kada samo u nemogućnosti da odustanemo od nametnutih obrazaca, javlja se anksioznost. Tako nas i očekivanja od sebe ili od drugih mogu nas dovesti do stanja anksioznosti. Ukoliko su previsoko postavljeni ciljevi, a nemamo kapacitet da ih dosegnemo ili ukoliko se od nas očekuje da nešto postignemo, a nemamo energije za to.
Obrasci koje nam roditelji prenose jesu obrasci koji su nam svima poznati, a odnose se na upozorenja i zabrane za neko ponašanje čija je posledica katastrofalna. Ne trči – slomićeš nogu, ne penji se na drvo – pašćeš i razbićeš glavu…. Nosi masku jer ćeš umreti. Sjajne poruke za razvijanje strahova. Kako se toga osloboditi? Kao prvo, prisetiti se svih poruka koje smo dobijali u detinjstvu, a bile su nam usmeravane iz velike brige. Sada kada smo odrasli, možemo da se izmaknemo i da uvidimo koje su poruke zaista iz brige, a koje su transgeneracijsko prenošenje strahova. Takođe, osvestiti sve misli koje nam se tokom dana nameću, a u sebi nose dozu straha i racionalizovati sve te iracionalne misli pitanjem „Gde to piše?“ ili „Koji je argument za to?“
Zato je dobro upitati se „Da li si spreman da se odrekneš stvari zbog kojih si anksiozan?“.
Depresija
Marketing, društvene mreže, filmovi, serije… Svi izuzetno favorizuju pitanje sreće, pitanje uspeha u životu, osećaja zadovoljstva. U odnosu na takve standarde koji nam se plasiraju, gde su svi srećni, zaljubljeni, bogati i uspešni (…), veoma je lako doživeti sebe kao neostvarenu osobu, kao osobu koja nije srećna i zadovoljna i, konačno, kao depresivnu osobu. Ti standardi su kognitivno nepercipirajući, motivaciono neostvarivi i nerealni. Oni nameću put kojim treba da hodamo jer se od nas to očekuje, a ukoliko to ne činimo, onda nam se oduzima pravo na sreću. Ovi stereotipi dovode do melanholije koju laički često nazivamo depresijom. Depresija je teška mentalna bolest koja dugo traje, tokom koje ne ustajete, ne komunicirate, zatvarate se u sebe, ne vodite računa o sebi i o ličnoj higijeni.
Tako da bi bilo dobro da termin depresija ne koristimo u svakodnevnom govoru i životu, jer depresija je mnogo teža bolest od lošeg dana.
Loš dan je svaki onaj dan koji osoba doživljava kao dan u kom nije na svom nekom maksimimu sreće koji je sama sebi zacrtala. Ipak, maksimalni nivo sreće nije naše prirodno stanje, a ni neurotransmiteri ne bi mogli dugo da luče hormone sreće, jer bi se depoi ispraznili. Zato bi bilo dobro svaki taj loš dan prihvatiti kao dan svakodnevnice koji je dan za obnavljanje depoa u neurotransmiterima koji bi nas, u realnoj situaciji sreće, zaista obuzeli srećom. Život nije serija, niti film. Život je pun rituala, život ima svoj ritam, život podrazumeva rad, produktivnost, mir sa svojim najbližima i izazov biti bolji od sebe. Adrenalin i izazovi su povremeni životni događaji koje ne treba doživljavati kao život. Stalna potreba da se živi u izazovu i sa adrenalinom je pogrešan stav prema životu. Zato svakodnevno revidirajte svoje potrebe, očekivanja i stereotipe i uživajte u malim stvarima koje život znače, sa osobama koje volite i u poslu koji obavljate.