Pitali smo psihologe kako da pomognete sebi i drugima da se nose sa destruktivnim emocijama straha, apatije i agresije
Ako vam memovi o tome kako smo iz pandemije prešli u Treći svetski rat i brojanju katastrofa koje su zadesile generaciju Milanijalsa više nisu uvek smešni, već posežete za papirnom kesom u koju biste disali da se smirite, potpuno vas razumemo. Da, sve je posalo malo previše i da, svi to već osećamo na svojoj koži. Dobre vesti jesu da uglavnom nismo toliko nemoćni koliko nam se često čini. Ovi stručnjaci iz oblasti psihologije objašnjavaju kako da pomognete sebi i drugima u situacijama kada su prisutne destruktivne emocijama straha, apatije i agresije.
Ekaterina Sigitova
Psihotarapeutkinja, doktorka i autorka knjige “The Perfect Storm”
Zamislite svoj mentalni sklop kao ogroman energetski pogon sposoban da iskusi izuzetno moćna ali često i destruktivna iskustva. Cilj je, dakle, optimizovati tu energiju manje destruktivnim procesima. Evo kako se to radi:
- Donesite svesnu odluku na osnovu činjenice da želite da poboljšate svoje stanje i obećajte sebi da ćete se potruditi da to i učinite. Ako sudite po jačini sopstvenih reakcija, uvidećete da definitivno imate „goriva“ i zaista je šteta da ga trošite na svoju štetu.
- Duboko udahnite i prebacite se iz pozicije osobe koja ne može i ne odlučuje ništa u poziciju nekoga ko ima izbor i kontrolu nad svojim mentalnim prostorom. Ovu subličnost možete nazvati „generalni menadžer“ – izmaštajte svoju verziju, dajte joj ime i raspodelu zadataka prepustite njoj.
- Izaberite mali, lako izvodljiv posao, završite ga, pohvalite sebe i „generalnog menadžera“ za dobar timski rad. Ako osećate višak snage, prihvatite se još jednog zadatka. Vežbu možete ponoviti i nekoliko puta.
Alexander Ryazantsev
Doktor filozofije, profesor psihologije, geštalt konsultant, autor knjige „Accept and Survive Grief, Loss, Loss“
U neizvesnim okolnostima koje izazivaju anksioznost, apatija se ne pojavljuje odmah već se razvija postepeno kao posledica nemogućnosti da se dobije rezultat bilo kakve akcije. Na primer, osoba doživljava bes, ali ga intenzivno potiskuje. Energija koju čovek troši na ovu snažnu emociju biće potrošena, a do rešenja se neće stići. Prvo će se pojaviti ravnodušnost koja će dovesti do gubitka volje i naknadne apatije. Da biste izašli iz ovog stanja, potrebno je da povratite osećaj ljubavi – prema sebi, prema drugima, prema svetu. Preispitajte se i pronađite nekoliko razloga za radost i zahvalnost.
– Ograničite čitanje vesti tako što ćete odabrati nekoliko kvalitetnih izvora, a ostale ignorisati. Možda deluje da što ste informisaniji, to više kontrolišete ono što se dešava, ali čitanjem svega što vam padne po ruku, odnosno skrol, samo sebi stvarate osećaj zbunjenosti i bespomoćnosti. Čitanje sa proverljivih izvora nekoliko puta dnevno je sasvim dovoljno da se informišete o krucijalnim stvarima.
– Važno je da ne pravite nagle odluke samo da biste nešto uradili. U stanju panike retko donosimo ispravne odluke i višak nervozne energije je bolje fokusirati na fizičku aktivnost, koja će telu prijati.
– Ograničite čitanje vesti tako što ćete odabrati nekoliko kvalitetnih izvora, a ostale ignorisati. Možda deluje da što ste informisaniji, to više kontrolišete ono što se dešava, ali čitanjem svega što vam padne po ruku, odnosno skrol, samo sebi stvarate osećaj zbunjenosti i bespomoćnosti. Čitanje sa proverljivih izvora nekoliko puta dnevno je sasvim dovoljno da se informišete o krucijalnim stvarima.
– Važno je da ne pravite nagle odluke samo da biste nešto uradili. U stanju panike retko donosimo ispravne odluke i višak nervozne energije je bolje fokusirati na fizičku aktivnost, koja će telu prijati.
– Definišite svoju zonu kontrole u izvesnoj situaciji. To je ono što vi lično možete da uradite da promenite svoju poziciju i/ili poziciju drugih ljudi na bolje, bez pregorevanja i preopterećenja. Vežbanje ili razgovor o strahovima sa terapeutom jesu u vašoj kontrolnoj zoni. Fokus stavite upravo na stvari na koje možete da utičete.
Ako vas vuku razmišljanja o katastrofalnim scenarijima, možete da uradite sledeće:
#1
Zapišite svoja razmišljanja o ovoj temi
#2
Pokušajte da svoja razmišljanja sagledate spolja i odvojite činjenice od sopstvenog suda. Na primer, „sve ide dođavola“ je vrednosni sud, dok je izjava „ekonomske sankcije mogu da me pogode“ bliža činjenici ukoliko je potkrepljena argumentima.
#3
Napravite sebi planove B i C – šta ćete tačno uraditi u slučaju nepovoljnog razvoja situacije kako biste poboljšali svoju situaciju. Važno je prevesti situaciju iz problema u zadatak, to pomaže da se smanji anksioznost, a u najgorem slučaju, barem ćete imati osnovni plan.
– Ako želite da svoju anksioznost izrazite na društvenim mrežama, uzmite u obzir da postoje hiljade ljudi koji će u kriznim situacijama učiniti to isto. Kao rezultat, uznemirujuće raspoloženje se umnožava. Zato je o tome šta vas brine bolje razgovarati sa voljenim osobama ili terapeutom.
– Ako se suočavate sa akutnim naletom emocija, probajte da sebi odredite poseban termin za proživljavanje ovog iskustva. Dogovorite se sa sobom da u narednih 15 minuta / pola sata dozvolite sebi da patite kako treba, prihvatite i proživite svoja osećanjakoja su sasvim prirodna. Ali kada istekne taj period, tada ćete morati ponovo da uključite svoj racio i pokušate da se odvratite od emocija kako biste rešili problem i/ili se opustili i zabavili.
– Ako osećate stid zbog onoga što se dešava, a niste u situaciji da utičete na okolnosti, podsetite sebe na ta objektivna ograničenja, kao i na to da će vas ovaj osećaj samo iscrpeti i neće doneti ništa dobro. Setite se sopstvenih kvaliteta (na primer, da ste pouzdan prijatelj, dobar roditelj, moralna osoba) i privremeno ograničite komunikaciju sa onima koji izazivaju loš osećaj u vama. Pokušajte da pomognete bliskim ljudima ukoliko ta odgovornost jeste vaša.