Šta je „Inner gaslight“ i kako da prepoznate crvene zastavice

Svet nije (uvek) u bojama zalaska sunca i divno mesto posuto mrvicama sreće i empatije, stoga svi dosta vremena provodimo izbegavajući nagazne mine koje dolaze u različitim oblicima i prete da nam naruše mentalno zdravlje. Način na koji razgovaramo i razmišljamo o sebi ima snažan uticaj na to kako percipiramo svet oko nas i to kako nas drugi vide. I dok svi znamo da je gaslighting zlonamerno, emotivno manipulativno ponašanje koje možemo iskusiti od drugih koji pokušavaju da nas na taj način kontrolišu usput nas navodeći da konstantno preispitujemo stvarnost i sopstvene postupke u koje ni sami više nismo sigurni da su se desili onako kako su se desili, takođe možemo biti izloženi riziku da taj prekidač pritisnemo sami.

Kroz život, učimo kako da se nosimo sa gaslighterima sa kojima se susrećemo u karijernom i ličnom životu, ali je ključno zapamtiti da možda imamo unutrašnjeg gaslightera koji nas čini ranjivijim na njih i upravo zato je ova pojava višestruko upozoravajuća i poziva na akciju.

Inner gaslight se internalizuje kao negativan razgovor sa sobom, a ljudi obično počinju da gaslightuju sami sebe zato što im je to prvi uradio neko drugi. „Ako vam se dekonstruktivne misli javljaju često i instinktivno, postoji velika šansa da ste usvojili eksterni gaslighting koji vam polako prelazi u naviku. Toliko ste navikli da sumnjate u svoju stvarnost, da vam ne treba čak ni zlostavljač da u vama zapali plamen koji će vas naterati da preispitate kompletnu stvarnost“, ističe klinički psiholog, Brit Barkholtz.

Inner gaslighter može biti potpomognut i snažnim unutrašnjim kritičarem, koji može biti povezan sa strahom od napuštanja, osećajem nedovoljnosti i sramote sa tim povezane. Čime god da je uzrokovan, njegovi pojavni oblici su uglavnom uvek isti: stalno zamišljate najgori mogući ishod svake situacije i strahujete kako će drugi reagovati na vaše ponašanje, Ako primećujete da neretko diskretujete sopstvene emocije i dovodite u pitanje svoja sećanja, to je prva crvena zastavica na koju treba da obratite pažnju. Ukoliko ubeđujete sami sebe da ste preburno reagovali i uveravate se da određena situacija nije bilo toliko loša (iako jeste), umanjujete svoje snage i nastojite da udovoljite svima po svaku cenu – ne žmurite, već shvatite ova upozorenja ozbiljno.

Najpre je važno da uvidite da li ovakvi obrasci kod vas postoje kao i da ukačite kada se oni ispoljavaju. Ono što vam može pomoći je da na neki način pokušate da pratite tok svojih misli, bilo da ih zapisujete u dnevnik, beleške na telefonu, ili već nađete sistem koji za vas radi. Zatim, umesto da preispitujete i diskretitujete svoje emocije, pokušajte da ih prihvatite i pustite da se ispolje – bilo da osećate tugu, bes ili sramotu. Okej je da osećate čitav spektar emocija i od izuzetne je važnosti da ih pustite da se aktuelizuju.

Počnite da vežbate da sa sobom razgovarate kao što razgovarate sa prijateljima, verujemo da njihove emocije i stanje svesti ne biste preispitivali i minimizirali, već biste ih zagrlili i pružili im stoprocentnu podršku, stoga pokušajte da i sebi budete dobar drug. Isceljenje može biti izrazito teško i naporno, jer bitku vodite sa sobom, pa ćete verovatno sebe diskretitovati na svakom koraku i zbog toga je najbolje da se obratite psihotarapeutu.