Poslednjih godinu-dve, jedan relativno čudan fenomen kruži svetom onih koji se bave zdravom ishranom. Autsajderima bi se moglo učiniti da su se lončići malo pobrkali, a to puno govori danas kada su i litre soka od celera na dnevnom nivou i crna kafa sa puterom mejnstrim. Posebno je zabavno što ovaj trend od vas traži da „aktivirate“ određene (naravno, zdrave) namirnice. Čujem vas: „Čekaj, molim te, nije dovoljno što su namirnice zdrave, sad još treba i da ih aktiviram?!“ Pa, da. Vredno je makar razmotriti, pošto se iza cele ideje krije, čini mi se, legitimna nauka.
Za početak, kojim je to tačno namirnicama potrebna aktivacija?
Na svu sreću, ne svim, već samo orašastom voću, semenkama i mahunarkama. I, ne, ne govorim vam da sa njima nešto a priori nije u redu (osim ako nemate neku ozbijnu alergiju ili netoleranciju). Svi znamo da su to sve odlični biljni izvori proteina i zdravih masti i da su preporučeni u svim ishranama, pogotovo onim vrstama u kojima nema mesa i hrane životinjskog porekla. To sve i dalje važi ALI orašasto voće, semenke i mahunarke sadrže i fitinsku kiselinu. A ispada da mi ljudi, za razliku od preživara, nemamo dovoljno enzima po imenu fitaza koji je neutrališe i oslobađa iz nje mineralne nutrijente. Aktivacijom se smanjuje nivo fitinske kiseline, a samim tim i povećava iskoristljivost namirnica i olakšava njihovo varenje.
Kako se aktiviraju bademi, indijski orasi i sl?
Sam proces više zvuči fensi nego što je to zapravo. Dovoljno je da sirove plodove potopite u slanu vodu, ostavite da „odleže“ određeno vreme – svaka vrsta ima svoje, a bademima treba oko 12 sati – i osušite u rerni na niskoj temperaturi od oko 65 stepeni. Voilà! Dobili ste svoje aktivirane namirnice, šta sad? Probajte ih, naravno. Nije baš neko ludilo od ukusa, može vam se učiniti i da su skoro bajati. Ali, ne mari, sada su mnogo zdraviji, zar ne? Aktivacija je, u stvari, proces koji sve ove namirnice dovodi u fazu tačno pred klijanje, odatle joj i ime. Klice i proklijala hrana su dokazano zdravi.
Da li je aktivacija neophodna?
Apsolutno ne. Korisna? Verovatno. Nisam vas slagala u prethodnim pasusima. Fitinska kiselina zaista smanjuje našu sposobnost „upijanja“ određenih hranljivih materija, pogotovo gvožđa, ALI to je tako ako sve ove namirnice posmatramo izolovano, kao da ih jedemo isključivo same, što uglavnom nije slučaj. Na primer, ako bademe stavljate u salatu, fitinska kiselina ne bi trebalo da napravi problem: zelena salata sadrži vitamin C (ako dodate i papriku, dobićete bombu vitamina C) koji će sprečiti da se fitinska kiselina veže za minerale i blokira njihovu apsorpciju. Isto važi i za paradajz ili jabuke ili bilo koje kisele namirnice. I ishrana je, kao sve u životu, igra međuodnosa, a stvari su retko crno-bele.
Uzmite najbolje od oba sveta
Ako želite, naravno. Najgore bi bilo da prestanete da jedete ovu hranu zato što nemate vremena da je aktivirate ili nađete u radnji već aktiviranu. Sa druge strane, ako bademe ili indijske orahe jedete same za užinu, ne bi bilo loše da probate i aktiviranu vrstu. Nemojte se iznenaditi ako budete manje siti od njih – lakši su za varenje pa pripazite na količinu – a to im je zapravo i jedina mana, jednako su kalorični.