Plava, kao da je preko noći postala sveprisutna na internetu, a posebno senka za oči u ovoj boji. TikTok filter sa likom Mie Goth, sa akvamarin kapcima iz filma X, studija A24, korišćen je u preko pola miliona objava do sada, a instagram je pak preplavljen objavama mladih devojaka koje imitiraju stil Lane Del Rey iz ere časopisa Interview, sa očima obojenim u mat tirkizno. Oni koji se bave trendovima, sigurno su primetili porast potražnje za indigo senkama, kao i trend opranog teksasa (danas smo pisali o denim on denim trendu za muškarce. Čak su i prognozeri sa Pinteresta, 2024. godinu nazvali Blue Beauty godinom, pišući o velikom povratku „akvamarin šminke, plava – smelija nego ikad“.
Bilo da oponašaju unutrašnji svet Priscille, junakinje iz poslednjeg filma Sofije Coppole ili da slušaju Blue od Joni Mitchell, žene širom sveta ponovo upotrebljavaju plavu senku za oči. Zašto i otkud odjednom sav taj blue(s)?
Iako deluje kao da plava lagano nađe put do kapaka “žena na ivici nervnog sloma” (pogodite kakvu je senku na kapcima imala Sydney Sweeney u Euphoriji, pre nego što je u kupatilu doživela slom živaca), plava ne mora da asocira samo na tugu ili melanholiju. Da, tačno je, suze se, iako su providne, uvek oboje u plavu, ali razmislite samo – plava može da bude boja mora, boja neba, plava je boja slobode.
Istorijat plave senke za oči
Očajni u pokušaju da zatvore nijansu neba u bočicu, drevni Egipćani su, oslanjajući se na ekstrakt plave – lapis lazuli, zajedno sa malahitom i tirkizom iz rudnika u Avganistanu, od minerala stvarali sintetički pigment, odnosno “egipatsko plavu“. Legenda kaže da je svoje kapke u plavo bojila krajica Kleopatra, ali za današnju beauty industriju mnogo je važnija ona druga Kleopatra, Elizabeth Taylor, koja je 1963. godine napravila istinski hype sa plavom senkom za oči – tumačeći Kleopatru, senku u ovoj boji mazala je od obrva do linije trepavica. Da li je prava Kleopatra zaista koristila plavu, ne zna se, i teško može da se utvrdi, ali bi plava u svakom slučaju, sasvim sigurno, bila prvi izbor Taylorove – zato što je najbolje isticala njene ljubičaste oči.
Iako je dugo opisivana kao staromodna, plava senka za oči je zapravo jedna od prvih koja se pojavila na tržištu, krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina – čak je i prva Barbie, puštena u prodaju 1959, imala očaravajuće icy kapke. (možda baš sada, u Barbie eri, povratak plave i nije tako slučajan, zar ne?) S aspekta budžeta i finansija, na filmskim setovima recimo, mnogo je lakše stvoriti nijanse plave boje koje su veganske (u skladu sa današnjim zahtevima tržišta) i FDA usaglašene nego, recimo, roze ili ljubičaste.
Jednostavnost ove boje u smislu privlačenja potrošača takođe je jednostavna – plava je suprotna tonu kože, ona se nalazi na suprotnoj strani od smeđe i boje breskve, i upravo je iz tog razloga vrlo upečatljiva kada se nanese na kožu.
A da nisu sve plave nijanse melanholične, svedoči i izraz “električno plava” – nešto što poput udara električne struje omogućava plavoj da se po intenzitetu i uzbuđenju koji izaziva takmiči sa crvenom, iako je većina najradije doživljava kao vedru, pozitivnu boju, čak i pre, ispitovanja su pokazala, nego melanholičnu.
Kako je plava preživela test vremena
Ono što najviše omogućava plavoj, a posebno plavoj senki za oči, da izdrži test vremena jeste njen postojani dvostruki karakter. Plava istovremeno izaziva asocijacije na prirodno (plava ptica, leptir, noć, nebo, more) i na veštačko (orhideja iz prodavnice bojena u plavo-ljubičastu, plavi vuneni šećer od maline).
Stavljena na kapke filmskih junakinja, plava će uvek biti predznak neke katastrofe – u Euphoriji je rado nose srednjoškolke, koristeći nijanse plave da preuveličaju svoje unutrašnje želje na kontradiktorni način. Nekada davno, filmski autori su koristili plavu da naglase izgled žena koje koriste seksualnost kao oružje (one su često povezane i sa sirotinjom i nižim društvenim statusom): Jean-Luc Godart iz 1961. Žena je žena – njegova junakinja Angela, striptizeta koja očajnički želi dete, nosi na kapcima svetloplavu senku za oči.
U kultnom klasiku Davida Lyncha, Plavi somot, Isabella Rossellini kao pevačica noćnog kluba, takođe nosi plavu senku, kao i Liza Minnelli u Kabareu Boba Fossea. Na kapcima je često ima i Pamela Anderson iz devedesetih, kao i Margot Robbie u filmu Tonya. Plava, istovremeno anđeoska, ali i kemp, sasvim sigurno će još dugo vladati ne samo filmskim svetom, nego i onim van seta.
