Povezano
Svet je tiha komora stresa, u toj komori naši glasovi kao da su prigušeni pod težinom očekivanja zajednice. Ženama posebno, kao da se neprestano šapuće: budite mirne, smirene, „kul“. Zato sada, sve više njih odbacuje tišinu kao opciju i pribegava nečemu potpuno suprotnom – oslobađanju emocija i stresa kroz vrisak. Da, vrisak. Visoki, prodorni zvuk besa i frustracije koji se probija kroz zidove, jastuke, kroz miran park ili u sali za meditaciju. Terapeutsko vrištanje postaje nov način da se izborimo sa pritiscima modernog sveta – i ne, ovo nije neki novi joga trend – ovo je manifest oslobađanja.
Šta tera žene, koje su godinama učene da potiskuju emocije, da sada iskoriste punu snagu svog glasa? Da li je ovo kolektivni krik oslobođenja od okova društvenih normi? Ili samo moderni ventil za stres koji je prevazišao granice meditacije i svesnosti?
Podsetimo se. U maju, 2022. godine u Beogradu, žene su vrištale na tri lokacije u gradu. Nakon vrištanja kod spomenika Stefanu Nemanji, uputile su se ka platou Narodne skupštine, a nakon performansa ispred Skupštine, otišle su do Fakulteta likovnih umetnosti na kom je studirala umetnica koja je i pozvala žene širom države da – vrište u centru grada.
U pitanju je performans umetnice Dee Džanković koja je tada uspela da okupi oko sebe skoro 100 žena. One su zajedno sa njom vrištale tačno – dva minuta.
No, ovaj performans je dve godine kasnije postao sinonim za terapiju za oslobađanje od stresa. Pitanje je trenutka kada će Ritual raging (kako se stručno naziva ovaj fenomen) biti dostupan potput časova joge ili boksa. Zakažeš terapiju, dođeš, vrištiš – otpustiš sve i nastaviš dalje. U zemljama Amerike i Evrope, ovaj vid terapije naveliko je prisutan i dostupan.
KADA PUKNE TIŠINA
Za mnoge žene, ovo nije samo „momenat emotivnog pucanja“ već i način kontrole nad sopstvenim emocijama. Mnoge od nas odrastale su sa idejom da vrisak pripada tinejdžerskim horor filmovima ili ludim koncertima. Danas, međutim, glas koristimo kako bismo izbacile nakupljeni bes i frustraciju koje smo dugo potiskivale, jer – društvo često očekuje da žene budu tihe, mirne, čak i u najtežim životnim trenucima.
Ali, recite nam: kako ostati miran dok vam posao, porodca, društvene mreže i život sam po sebi kao takav neprestano – nabijaju ritam kakav bi se mogao meriti s malo čim? Umesto pasivne reakcije, ove godine posebno, žene širom sveta kao uzimaju taj bes i pretvaraju ga u zvuk koji oslobađa godinama potisnute emocije.
VRIŠTANJE KAO MEDITACIJA
Neki će možda reći da ovo liči na neku vrstu moderne psihodrame, ali žene koje su prošle kroz ovaj proces tvrde da se osećaju: lakše, jače i – nećete verovati – smirenije. Tako bih ja opisala stanje posle časa joge. „Nešto što bi ranije bilo sramotno sada je čin oslobađanja,“ komentar je žene koja se oprobala u terapeutskom vrištanju. „Kada jednom izbacite sav taj stres kroz vrisak, osećate se kao da ponovo možete da dišete.“
A ZAŠTO BAŠ SADA?
Ako uzmemo u obzir da živimo u vremenu u kom društvo sugeriše „pozitivan mindset“ kao univerzalni lek za sve probleme, nije čudno što su žene (ali i muškarci) odlučili da se okrenu neočekivanim rešenjima. Ok, sugerišete nam svima kontrolu nad sopstvenim emocijama – možda je terapeutsko vrištanje upravo ono što nam je nedostajalo: divlji način da se oslobodi sve ono što je dugo potiskivano.
Alternativna medicina, takođe sve popularnija u današnje vreme, sugeriše da su – upravo glasne žice i grlo mesta na kojima se nakuplja stres – posebno ukoliko smo ostali nemi onda kada bi najradije vrištali. S tim u vezi, veliki broj žena, ali i muškaraca, postalo je svesno činjenice u kojoj svaki deo našeg tela akumulira stres na sebi svojstven način i da taj isti stres treba izbacivati. Kroz sex, sport, pa i vrištanje.
Naravno, ovde se postavlja pitanje: da li terapeutsko vrištanje zaista leči ili je samo trenutni trend? Kako smo uopšte došli do tačke gde nam je svima potreban ceo obred vrištanja da bi se osećali dobro?
Dok mnogi tvrde da im je ovo pomoglo da kanališu stres, mi se pitamo šta je dugoročno rešenje.
Možda bi umesto vrištanja moglo pomoći i jedno – iskreno, sistemsko preispitivanje društvenih pritisaka i očekivanja.
VRISAK KAO POSLEDNJI TRZAJ
Ostaje pitanje: koliko dugo ćemo svi vrištati u prazan prostor pre nego što nešto zaista promenimo? Vrisak kao ritual može biti trenutna olakšica, ali pravo oslobađanje, i za žene, ali i za sve ostale, možda leži u tome da prestanemo da gušimo probleme unutar sebe – i konačno ih rešimo tamo gde ih stvarno treba rešavati.
Foto: Pinterest