Pretraga

Ove dijete stvarno donose rezultate koje obećavaju

Tekst: BURO.

U svetu zdravlja i fitnesa, retko je šta toliko zbunjujuće kao dijete. Ili načini ishrane. Ili kako već želite da ih nazovete. Redovno slučamo kako je jedina stvar koja "stvarno funkcioniše" odrešen način ishrane u kombinaciji sa vežbanjem (u kombinaciji sa strpljenjem, naravno) ali smo svejedno skloni tome da se polakomimo za brzim rezultatima koje nude razni "novi hitovi" koji obećavaju brži metabolizam i zdravlje preko noći - i obično ne ispune obećanja. Istina jeste da je najbolja dijeta ona koja odgovara nama lično i koje možemo da se pridržavamo, koja postane način ishrane, a ne kratkoročni (neuspešan?) projekat. 

Ima ih nekoliko koje odgovaraju velikom broju ljudi, a odlučili smo da jednom za svagda raščistimo koje to dijete stvarno "rade posao", a ne ugrožavaju zdravlje.

Mediteranska ishrana

Mediteranska dijeta inspirisana je, razume se, prehrambenim navikama ljudi sa Mediterana i promoviše hranu koja je što manje obrađena: povrće, maslinovo ulje, ribu i piletinu. Idealno je da se držite što dalje od prerađene hrane, soli, crvenog mesa i zasićenih masti.

Verovatno najveća (subjektivna) prednost ove dijete jeste preporučena konzumacija crvenog vina, zajedno sa činjenicom da je većina "dozvoljene" hrane povezana sa potencijalom da spreči bolesti srca, dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost. Mediteranska dijeta uključuje pregršt ukusne hrane ali ako želite da izgubite kilograme, i dalje ćete morati da brojite kalorije.

Ovaj tip dijete postaje sve popularniji i to čak i u medicinskom svetu, budući da je bogat povrćem, voćem i koštunjavim voćem, semenkama, uljem, žitaricama celog zrna i ribom, umeren je po pitanju unosa mlečnih i proizvoda od jaja, a još umereniji sa crvenim mesom. Ove vrste hrane se odlično slažu sa našim telom, pa izreka "bolje sprečiti nego lečiti" u ovde dobija svoj pun smisao.

Fleksiterijanska ishrana

Fleksitarijanska dijeta zapravo predstavlja fleksibilnu varijaciju na temu vegetarijanstva u kojoj je oko 80% hrane koja se unosi biljnog, a 20% životinjskog porekla. Na ovaj način, dobijate najbolje od biljne ishrane, budući da smanjujete rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i raka, dok uživate u hrani koju volite.

Postaje sve popularnija delom zato što je otvorena za različite interpretacije ali i zato što ima elemente "načina života", a ne samo neke rigidno propisane ishrane. Pošto nije stroga, lakše je pridržavati je se u stvarnom životu i praksi. Kada je nešto održivo, onda se zapravo i ne radi o dijeti, a verujemo da će sve više ljudi u svoj život uvoditi zdrave fleksitarijeanske navike u narednom periodu. 

5:2

5:2 podrazumeva da dva dana nedeljno budete u ozbiljnom kalorijskom deficitu, a da se ostalih pet hranite uobičajeno i unosite 2000 do 2500 kalorija. Iako ne postoje unapred postavljene restrikcije u ishrani, ova dijeta podrazumeva post dva dana u nedelji. Tim danima, trebalo bi da se ograničite na unos od 500 kalorija dnevno (600 za muškarce).

Prilično je lagano pridržavati se ove dijete u poređenju sa drugim režimima, jedino što zapravo treba da promenite jeste ono što jedete dva puta u nedelji. Osim toga, benefiti fastinga/posta/gladovanja - kako god da ga zovete - su poboljšanje krvnog pritiska, nivoa holesterola i metabolizma u celosti.

Tehnički, dvodnevni fasting može biti jednako efikasan kao kontinuirani kalorijski deficit, ali on takođe može uticati na nivo vaše energije i odvesti vas u deficit neophodnih nutrijenata. Ako planirate treninge, izbegavajte da to bude u toku ova dva dana.

Veganstvo

Postajete vegan? Biljna ishrana je postala izrazito popularna u poslednjih nekoliko godina, a ona odrazumeva isključivanje svih proizvoda životinjskog porekla - dakle moraćete da se pozdravite i sa mlekom. Da bi ovaj režim ishrane bio zdrav, vegani treba da jedu obroke koji sadrže proteine, ugljene hidrate, povrće i zdrave masti. Veganska ishrana sa sobom nosi rizik od nutrijentskog deficita ukoliko joj se olako i nepromišljeno pristupi. Na listi nezaobilaznih namirnica nalaze se tofu i koštunjavo voće, a potrebno je i da podrobnije proučite kako da pristupate konzumaciji proteina ukoliko se odlučite na veganstvo. 

Naizmeničan post

Naizmeničan post postao je izuzetno popularan poslednjih godina (a imamo i članove redakcije koji se kunu u njega). Ovo je način ishrane u kom se smenjuju vremenski intervali u kojima se jede i u kojima se posti. Suština je da u njemu nema posebne specifikacije i ograničenja kad je vrsta hrane u pitanju (iako se preporučuje zdrava) već vremenske odrednice kada se jede. Upravo zbog toga, pravilnije je nazvati ga načinom ishrane nego dijetom za gubitak kilograma u klasičnom smislu. Ipak, ukoliko želite da smršate, neophodno je da se i ovde držite jednačine da unos kalorija mora biti manji od potrošnje. Većini ljudi je teško da prihvati da je ovo izvodljivo bez izgladnjivanja i uz hranu ne mrze. Kalorijski deficiti nisu zdravi na duge staze i ne treba ih praktikovati kada dostignete željenu težinu.

Intermittent fasting može dovesti do toga da izgubite kilograme, ali i da dobijete talas sveže energije i smanjite nivo stresa. Kako biste to uspeli, treba da se držite određenog šablona ishrane. Mnogi ljudi biraju da ne jedu po 16 sati, pa da zatim u prozoru od osam sati konzumiraju hranu, pokrenuti idejom da kada organizam vari hranu, ne sagorevaju masti. Kako biste uopšte stigli do sagorevanja masti, treba da dopustite telu da u potpunosti svari hranu pre nego što pojedete naredni obrok. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor