Odgovara Ekaterina Lyubaeva, nutricionistkinja
ŠTA NEKU HRANU ČINI ZDRAVOM?
Zahvaljujući blogerima i fitnes trenerima, izraz „pravilna ishrana“ automatski nas asocira na nemasni krem sir, ovsene pahuljice, pileća prsa i brokoli. Ipak, u svojoj suštini većina ljudi pravilnim načinom ishrane smatra odustajanje od nezdrave hrane.
Poteinska ili niskokalorična ishrana je zasnovana na preporukama Svetske zdravstvene organizacije i odnosi se na prilagođavanje kalorijskog unosa, smanjenje unosa masti, šećera, soli i alkohola kao i povećanje količine unosa voća i povrća. Zapravo, „pravilna ishrana“ kao takva univerzalno ne postoji, ali postoje utemeljeni principi zdrave ishrane, koje je SZO ustanovila na osnovu kliničkih studija. Na primer, dokazano je da uključivanje voća i povrća u svakodnevnu ishranu poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, kao i to da umeren unos soli smanjuje rizik od moždanog udara i/ili visokog krvnog pritiska.
U praksi, zdrava ishrana jeste skup pravila koji svako može da prilagodi svom načinu ishrane. Promene u načinu ishrane (da ne kažemo „dijeti“ pošto su ovi izrazi u izvornom načinu sinonimi) preporučuju se između ostalog, osobama koji planiraju da svoju telesnu težinu vrate u zdrave okvire, onima koji se aktivno bave sportom, kao i osobama sa hroničnim oboljenjima (u slučaju određenih bolesti, najbolje je obratiti se specijalisti koji vam može pomoći da izaberete odgovarajuću ishranu).
Opšteprihvaćena pravila zdrave ishrane sa sobom u povlače određena ograničenja: treba da brojite kalorije, pažljivo planirate jelovnik i striktno ograničite unos alkohola.