Crtanje zatvorenih očiju: Sve o besplatnim radionicama koje uskoro počinju u Beogradu

Znate li šta je fraktalno crtanje? Ukoliko niste upoznati sa ovom metodom, odnosno terapeutskim pristupom učenju o ličnosti, uskoro ćete imati priliku da crtanje zatvorenih očiju isprobate i upoznate na besplatnim radionicama u Beogradu.

Od ove godine, Udruženje Ars Vitae, koje se bavi art terapijom, organizuje seriju radionica koje će kroz različite vrste kreativnosti omogućiti prvi kontakt sa višestrukim mogućnostima koje umetnost i kreativnost nude kao mesto susreta sa ličnim, emotivnim i unutrašnjim stanjem osobe, kako nam objašnjava Aleksandra Jovanović, istoričarka umetnosti i certifikovani MFC terapeut II stepena.

Aleksandra za BURO. kaže da postoje mnogobrojne analize i studije koje pokazuju važnost kreativnosti za razumevanje emocija, nesvesnog i sakrivenog dela ličnosti, kao mesto na kojem rastemo ne samo kao deca, već i kao odrasli ljudi. Zato su osmislili projekati „Kreativno zdravije„ koji predviđa uvođenje preventivnog terapeutskog rada putem umetnosti, art terapije i narativne terapije – kroz održavanje iskustvenih i edukativnih radionica za porodice, decu, mlade, OSI i njihove pratioce/staratelje i marginalizovane i socijalno ugrožene grupe.

Na radionicama, učesnici će moći da se oprobaju u spontanom, terapeutskom crtanju zatvorenih očiju (MFC – Metod Fraktalnog Crteža). Takođe, radionice će koristiti i metode narativne terapije i biologije priče (lični izraz verbalno/neverbalno), a održavaće se u muzejskim i galerijskim prostorima Beograda.

Prve radionice održaće se 27. i 28. juna u Kući umetnica, Gospodar Jevremova 25. Vreme održavanja je od 11 do 13 sati i radionice su besplatne. Nikakvo crtačko ni umetničko iskustvo nije potrebno. Radoznalost i želja za ličnim napretkom jeste dobrodošla, ističe Aleksandra.

Želeli smo da saznamo nešto više o ovim radionicama, kao i o crtanju zatvorenih očiju, pa smo razgovarali s Aleksandrom o najavljenom projektu.

Fraktalno crtanje i narativne terapije: Sve o besplatnim radionicama „Kreativno zdravije“

Objasnite nam šta je fraktalno crtanje i 
kako se crteži nastali tom metodom tumače?

Metod fraktalnog crteža ili MFC koji je od 2024. godine i zvanično zaštićen u Srbiji, najčešće kolokvijano možete čuti kao „fraktalno crtanje“ ili crtanje zatvorenih očiju. Postoji više od 30 godina i sada se već primenjuje širom sveta. Nije reč samo o intuitivnom crtežu koji se radi spontano i zatvorenih očiju, već o sistemu tehnika koje su korekcijske i integrativno razvojne u oblasti ličnosti i dobrobiti po opšte psihičko stanje.

Obzirom na to da je ruka, odnosno šaka ,svojom reprezentacijom u kori velikog mozga izuzetno prostrano zastupljena (čuveni homunculus prikaz), finomotorički pokret koji prsti i šaka izvode tokom crtanja i bojenja drvenim bojicama, direktna je neurološka stimulacija koja otvara nove mogućnosti neurogeneze, remapiranja postojećeg stanja i formiranja svrsishodnije i korisnije neurološke reakcije u svakodnevnim okolnostima.

U polju beline papira mi stvaramo mali deo sebe crtajući spontano rukom koju vodimo dok su nam oči zatvorene.

Dajemo umajenu verziju sebe, koja je odraz našeg unutrašnjeg stanja. Nominacija fraktalno u opisu metode upravo dolazi iz konekcije sa crtežom koji je fraktalni – samosličan i umanjen deo našeg psihofizičkog stanja.

Iskusni praktičar će iz takvih crteža uvideti mesta potencijala i puteve korekcije kako bi osoba sa kojom radi mogla da krene u ostvarivanje onoga što prirodno poseduje, a čega možda nije svesna. Ili ono što jeste prepoznala kao svoj kvalitet, moći će osnažena procesom terapeutskih ciklusa da materijalizuje i sprovede u delo. Metoda je, moguće je malo zahtevnija za današnje brze uslove života, jer je potrebna svakodnevna praksa crtača tokom nekoliko meseci, ali sa druge strane čini poboljšanja ličnih resursa dugoročnijim.

Učenje i praktikovanje metode fraktalnog crteža u okviru različitog tipa rada, omogućava pojedincu da napravi nove i poboljša postojeće potencijale ličnosti, počevši od ranog detinjstva pa do zrelog doba. Reč je o metodi koja obzirom da koristi neverbalni način dijagnosticiranja stanja, obezbedjuje lagodniji i manje komplikovan način terapeutskog pristupa. Gotovo da nema terapeutskog kontratransfera, a osoba u postupku rada napreduje isključivo u obimu svog kapaciteta koji sam podešava i mimo svog svesnog znanja.

Efekti koje crtači dobijaju su smanjenje stresa, uočavanje prostora za promenu u odnosima i ponašanju, stvaranje rezilijentnosti na nepovoljne iznenadne okolnosti i otvaranje polja interesovanja za koje nisu imali prethodne uvide kao mesta na kojima mogu da se kreativno i aktivno izražavaju.

Recite nam više 
detalja o prvim radionicama?

Namera je da učesnici tokom kreativnog procesa razumeju važnost umetničkog izražavanja različitih vrsta kreativnosti (kroz pokret, reč, crtanje ali i kroz svakodnevne životne aktivnosti), i osete da izražavanje unutrašnjeg stanja na kreativan način nije rezervisano za posebne i specijalno nadarene, već da jeste i može biti prvi i najvažniji kontakt sa upoznavanjem svoje ličnosti, emocija, životnih izazova i načina zdravog odnosa prema sebi i okruženju.

Ključna ideja je destigmatizacija teme mentalnog zdravlja i preventivni rad sa zajednicom u prostorima i okolnostima koje nisu nužno vezane za bolesti i patološka stanja, već rad u prostorima kao što su galerije, muzeji, otvoreni javni prostori parkova i sl. – dakle prostori gde “živi” kreativnost i aktivna komunikacija.

Akcenat na radu u prostoru koji nije nužno terapeutski, ne nosi stigmatizaciju bilo koje vrste (što je čest slučaj kada se govori o mentalnom zdravlju) uključuje razumevanje i iskustveni proces stvaranja u autentičnom i podržavajućem miljeu. Iz stanja „ja to ne mogu / ne znam/ ne umem“ kao preovlađujućeg stanja ličnosti, dobija se iskustvena praksa podržana okruženjem „mogu/ umem/ znam“.

Kroz promenu percepcije da muzejski prostori nisu kamerni i zatvoreni, zaustavljeni u vremenu – stvaramo novi pogled na okruženje koje je ogledalo naše nove slike o sebi: dobijamo podstrek da se izrazimo takođe kreativno i drugačije, čime stvaramo prvi korak ka ličnom rastu i razvoju.

Crtaćemo intuitivno, zatvorenih očiju i govoriti o preventivi i zaštiti mentalnog zdravlja kroz mogućnost da uz kratke svakodnevne umetničke forme razgovaramo sa i o svojim emocijama, željama ili čak strahovima. Prvi dan, subota 27. jun, rezervisan je samo za odrasle. U nedelju 28. juna crtaju mame, tate, bake, deke, deca – svi zajedno.

Kako izgleda jedna radionica, odnosno kroz koji proces će proći 
učesnici i šta on može da im donesete?

Zavisno od grupe sa kojom se radi i tehnike koja se koristi (crtanje ili narativ) radionica MFC sadrži edukativni deo (za odrasle) i iskustveni deo tokom kojeg se praktično radi crtež i boji ( sve starosne grupe boje).

Nakon završetka crteža, odnosno u drugom delu radionice učesnici dele svoja iskustva – kako su se osećali tokom crtanja, da li im je ono izazvalo emocije i koje -neka sećanja, mirise, taktilne senzacije itd. Šta im boje koje su odabrali govore, a šta bi oni želeli da kažu pored boja koje su birali intuitivno. Mogu da podele svoje utiske u meri i obliku koji žele – rečima, nekom drugom umetničkom kreacijom npr. stih ili melodija, pokret – ili da stanje zabeleže samo za sebe.

Radionice medijacije pričom će se odvijati u malo drugačijem setingu, biće povezane kontinuiranim sastancima od 4 do 5 nedeljnih susreta tokom kojih će se moderator u okviru odabranog prompta kretati kroz alate lične spoznaje i pozitivne artikulacije svakog od učesnika kroz priču/pesmu/verbalni posredni izraz. To mogu biti kratke priče o svakodnevnom događaju kojem su prisustvovali, ličnom iskustvu ili potpuno izmišljenom narativu dužine do 500 reči.

Na koji način se umetnost i mentalno zdravlje dopunjuju – i šta od 
toga možemo da primenimo za našu dobrobit?

Više od deset godina unazad, stotine naučnih radova, meta-istraživanja i analiza širom sveta pokazala su kako kreativnost i umetnost povoljno utiču na mentalno zdravlje i opštu životnu dobrobit čoveka. Takva istraživanja rađena su u svim delovima sveta, što govori o univerzalnosti pristupa koji je svuda imao dobre rezultate.

Zapravo pažljivije gledano, odnos kreativnosti i mentalnog zdravlja je dvosmeran. Kada smo angažovani u nekoj kreativnoj aktivnosti kojom izržavamo svoje unutrašnje stanje: pišemo, slikamo, stvaramo predmete i slično, aktivno utičemo na smanjenje hormona koji su za naš organizam nepovoljni i povećavamo osobađanje onih suspstanci u organizmu koje zovemo „hormonima sreće“, tako da smanjujemo automatski traumu ili stres.

Sa druge strane, kroz istoriju često se smatralo da patnja, emotivni izazovi i različite vrste duševnih kriza jesu dobra podloga za kreativnost. Međutim, iako kratkotrajna emotivna oscilacija može da inspiriše neki oblik kreativnosti, dugotrajno nestabilno psihosocijalno stanje svakako nije dobra staza na tom putu. Upravo suprotno, zbog osećaja sigurnosti i slobode koju kreativnost pruža, praćenjem spontanog i fleksibilnog izražavanja, eksperimentisanje i istraživanje bez posledica i osećaja krivice od greške, dobijamo mogućnost dolaska u dodir sa nesvesnim i manje poznatim delovima ličnosti.

Dakle, kreativnost kao takva nije art terapija po sebi, i kreativno stvaralaštvo nije automatski i terapeutski rad. Ali, kreativnost daje mogućnost prvog kontakta i dodira sa onim što je iza našeg svesnog, kognitivnog dela uma, pokazuje nam pravac kretanja u okviru ličnih potencijala i povezuje nas sa mogućnostima uticaja na takozvano stanje opšteg dobra ili „well-beeing“.

Kreativne aktivnosti su, dokazano je, povezane sa moždanim vezama, pravilnim razvojem, terapeutskim delovanjem i odloženim starenjem. Posebno su to aktivnosti koje ujedinjuju neuropsihologiju i kreativnost koja nije prosta zabava, već osmišljen niz koraka u suštinski spontanom procesu ali ciljanom tako da donosi najefektnije benefite.

U tom pravcu kreirani su i naši radionički sadržaji, da pruže i iniciraju kreativnost, a da istovremeno imaju zajednički imenitelj ličnog rada i napretka. Osnaživanjem pojedinaca i grupa dolazimo do dobre početne pozicije za generisanje klime u kojoj naš lični kapital može i treba da bude i naša kreativnost, koju ćemo nositi kroz život kao dobar alat i modus rešavanja različitih vrsta izazova.

Jer, kreativnost stanuje u životu, a ne samo u muzejima i galerijama.

Naša asocijacija nosi ime Umetnost življenja, Ars Vitae – kako nam je još jako davno govorio Ciceron, pozivajući nas da razvijamo praktičnu veštinu življenja (ars) koja čoveka uči vrlini ispravnog života i usklađivanju sopstvenog života sa vrlinom. Jer dok živimo prema vrlini koja nam je data rođenjem primenjujemo vrhunsku umetnost kreativnog postojanja, a ne samo prostog bitisanja.