FILM
Nova planeta majmuna: Kraljevstvo
Film na koji se dugo čekalo, nastavak poznate naučnofantastične franšize Nova planeta majmuna: Kraljevstvo, došao je u bioskope 8. maja.
Mnogo godina nakon Cezarove vladavine, mladi majmun polazi na putovanje tokom kog će početi da preispituje sve čemu je naučen o prošlosti i doneti odluke koje će definisati budućnost kako za majmune, tako i za ljude.
FESTIVAL
K. KAFKA, SADA – Festival povodom sto godina od smrti Franca Kafke
Stota godišnjica smrti Franca Kafke u Beogradu biće obeležena sedmodnevnim festivalom K. Kafka, sada, koji će se održati od 11. do 18. maja na više lokacija i okupiće goste iz Srbije, Austrije i Češke. Festival je zamišljen kao niz kulturnih i umetničkih sadržaja koji na različite načine pokazuju kako Kafkini literarni svetovi mogu doprineti razumevanju sadašnjice, i obrnuto – kako ona doprinosi negovoj relevantnosti.
FILM: Uvodni dani festivala (11 – 13. maj) posvećeni su filmskom programu u Dvorani Kulturnog centra, u okviru kojeg će Kafkino delo biti predstavljeno kroz prizme kako dela velikih evropskih režisera, tako i kroz kratkometražne, eksperimentalne i dokumentarističke forme.
PERFORMANS: Na zvaničnom otvaranju, 14. maja, u 19 časova, posetioce na platou ispred Kulturnog centra Beograda očekuje performans mirage nymphs, koji kroz savremeni ples i prateće audio-vizuelne elemente istražuje doživljaj procesa preobražaja tela i mogućnost njegove konstantne adaptacije.
ČITANJE: Takođe, gledaoci će moći da uživaju u scenskom čitanju pripovetke Seoski lekar koje će izvesti Oto Brusati i Nikola Đorić, a onda i u nizu razgovora i predavanja o Kafkinim delima iz vizure savremene humanistike, kulturne istorije i kritičke analize.
Tokom festivala biće predstavljeno i srpsko izdanje romana Život posle Kafke Magdalene Placove, kao i knjiga priča za decu Prašina, Balegar i Kristina, inspirisana Kafkinim delima. Kraj festivala namenjen je razgovorima sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti, povodom virtuelne izložbe MedijaMorfoze realizovane u video formatu, koja će biti premijerno prikazana u Likovnoj galeriji KCB, u Knez Mihailovoj 6.
Festival se završava javnim čitanjem Umetnika u gladovanju u subotu, 18. maja, u 21 sat, na platou ispred Kulturnog centra Beograda. Tokom svih dana Festivala publika će moći da poseti i dve izložbe: strip izložbu Komplett Kafka Nikolasa Malera u galeriji Menjačnica Gete instituta i Franc Kafka – čovek svog i našeg vremena koju čine radovi nastali u saradnji pisca Radela Malija i ilustratorke Renate Fučikove u Narodnoj biblioteci Srbije.
Festival K. Kafka, sada zajedno organizuju Kulturni centar Beograda, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum u Beogradu, Češki centar Beograd i EUNIC Srbija – Nacionalni instituti za kulturu Evropske unije u Srbiji.
POZORIŠTE
Najlepše priče o smrti u Teatru Vuk, 11. maja, sa početkom u 19 i 30 sati
Na Maloj sceni Teatra Vuk u subotu 11. maja u 19 i 30 biće premijerno izvedena monodrama Najlepše priče o smrti po tekstu autorke Monje Jović, u režiji Ivana Jovića, u izvođenju glumice Ane Ćuk. Kako je najavljeno, u drami sedam ženskih likova, čije se sudbine protežu na proteklih sto pedeset godina, kroz poetske monologe govori o izazovima sa kojima su se susretale različite generacije žena. Junakinje ovih priča su seljanke, revolucionarke, logorašice, izbeglice, iseljenice: žene koje je oblikovala istorija na našim prostorima. Prema rečima reditelja komada, filmskog reditelja Ivana Jovića, u pitanju je značajan kreativni izazov za ekipu koja radi na predstavi, jer svedenim sredstvima treba predstaviti sudbine sedam ženskih likova kroz vreme. Pored glumice Ane Ćuk, koja je suočena sa kompleksnim i slojevitim glumačkim zahtevima, kreativan odgovor na ovaj zadatak je vidljiv i u kostimografskim rešenjima Tijane Cvetković i u scenografiji Mladena Stojanovića, kao i u atraktivnim video-radovima koji predstavljaju poseban vizuelni okvir ovog izvođenja.
Za predstave, pored Teatra Vuk, stoji produkcijska kuća Terirem, koja se prvenstveno bavi filmskim projektima, pa predstavu potpisuje rediteljsko-scenaristički autorski tandem koji potpisuje međunarodno nagrađivani igrani film Isceljenje, ali i film Lazarev put koji je ove godine otpočeo uspešan pohod po inostranim festivalima pre najavljene domaće premijere u septembru tekuće godine.
Likovi ove monodrame koja se izdvaja po temi i pristupu dele istovetno iskustvo neadekvatnosti i gubitka zbog kog ih je moguće doživeti kao jedno biće sa sedam različitih ličnosti i to je vidljivo u rediteljskoj postavci. Pored ovoga, svaka priča podvučena je tragičnim odnosom ljudskih bića prema prirodi, što predstavu izdvaja po relevantnosti savremenih ekoloških motiva.
Reditelj Ivan Jović smatra da nam se ovom dramom kazuje da su smrt, gubitak i patnja naše temeljno egzistencijalno iskustvo i da sve što kroz život činimo – radimo u naporu prevazilaženja tog iskustva. To je svako naše stvaralaštvo, ali i svaka naša destruktivnost – mi zapravo neprekidno svojim izborima odgovaramo na iskustva smrti, bola i gubitka. To rade sve žene na sceni u „Najlepšim pričama o smrti“. Istovremeno, kontekst svih naših drama je svet koji delimo sa biljkama, životinjama, vodama i stenama. Ovaj tekst, prema shvatanju reditelja, poziva na poštovanje prirode i podseća na to da je naša – ne samo dužnost već i potreba – da o njoj brinemo.
IZLOŽBA
SKC, petak – 10. maj, retrospektivna izložba Gordana Nikolića (traje do 28. maja)
Slikajući krajnje sužen izbor tema, umetnik se nije usavršavao u njihovoj obradi poput kung fu ratnika koji svoju veštinu bruši ponavljanjem pokreta i razvijanjem svesti o onome što čini i što je potrebno usavršiti kako bi svaki pojedinačni udarac zadobio preciznost, fluidnost i ubojitost. Stalno dograđivanje i prepravljanje kod Nikolića bi više odgovaralo nameri da materija od koje je slika stvorena zadobije vizuelnu gustinu, likovnu uverljivost pa i neku vrstu životnosti. (…) Ma kakav utisak ostavljala na gledaoca, Nikolićeva umetnost je, ipak, prevaspitanja bila posvećena istraživanju likovnog jezika i njegovih ekspresivnih potencijala; nastajala je kao potvrda teze da je ekspresivnost na slici moguće postići bez pomoći naracije pa i figuraicje u uobičajenom smislu reči. Izložba je organizovana u saradnji Studentskog kulturnog centra i Galerije ARTE, a prati je monografija sa tekstovima Bojane Burić, Ješe Denegrija, Ljubomira Gligorijevića, Ljiljane Slijevčević, Ivane Benović i Olivere Janković.
MUZIKA
Zlatne godine: Najbolji muzički albumi 20. veka #42 u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda
Eric Burdon Declares „War“ (1970)
Gil Scott-Heron „Pieces of a Man“ (1971)
Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić
Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma popularne muzičke istorije! Veče posvećeno muzici kao važnom akteru društvenih promena i posebno revoluciji u međurasnim odnosima tokom sedamdesetih godina XX veka.
15 godina kluba 20/44
Jedan od najboljih klubova u Beogradu, 20/44, u petak (10. maja) i u subotu (11. maja) slavi rođendan. Obujte patike ili cipele za đuskanje i odaberite jedan od dva dana (ili oba) i dočekajte zoru na reci.
Fotografije: Promo
