Dno je jedina sigurna, stabilna tačka, jer odatle sve može da krene samo nabolje, naviše.
Isto je tako kad je mrak. Posle najduže noći u godini na severnoj polulopti (noć između 21. i 22. decembra), dolazi jedna dobra vest, a to je da će posle najduže noći svaka sledeća biti kraća. Zimski solsticij su slavile sve drevne civilizacije, a mi smo samo te Saturnalije, dan kad Sunce ulazi u Jarca, Saturnov znak, samo elegantno prepakovali u Božić, dan kad se rodio mesija, spasitelj. Onaj koji odnosi mrak i donosi više svetlosti, više svesti. I ne treba nam danas Stounhendž da bismo to osetili, jer to osetimo u samim kostima.
Znate ono kad stare rane boluckaju pri promeni vremena? Ovo su sad promene vremena koje osećamo po istom mehanizmu, samo ih sad osećamo (ili ih se sećamo) u našem nekad slomljenom povređenom srcu. Srcu, koje smo armirali i odlučno zaštitili od povreda tako što smo ga zaključali, zatvorili, pretvorili u led, kako više nikad ne bismo bili povređeni. A nekad jedino suze umeju da otope taj led oko srca. Led koji nas čini naizgled sigurnim od povreda koje nam bliski odnosi mogu naneti, ali istovremeno led koji nas odvaja i otuđuje od drugih, tih drugih, koji su zapravo integralni deo nas samih. Led koji nas, stoga, sprečava da budemo bliski i sa samim sobom.
Jarac stupa na scenu
Zato je u astrološkom krugu Jarac tačno preko puta Raka, najosećajnijeg znaka Zodijaka. Zato je taj Jarac napravio svestan otklon, distancu od sopstvenog srca (Mesec vlada znakom Raka i simboliše srčani energetski centar), ne bi li se zaštitio od sopstvenih emocija, ne bi li pobegao od sopstvene tuge. A jedini način da pobegnemo od tuge je da tugu prigrlimo, i onda kad joj damo to svesno, neometano, nepodeljeno prisustvo i prihvatanje, ona sama odlazi.
Međutim, koliko god ovo Sunce u Jarcu bežalo od te tuge i sopstvene osećajnosti (čitaj: osetljivosti), koje je taj Jarac u svom vokabularu prekrstio u čistu slabost, ta tuga ga uporno prati, čeznući za njegovim prihvatanjem.
Ali niko više od Jarčeva ne može da bude uporan, izdržljiv, ma tvrdoglavo zaintačen u svom pohodu na cilj, koji je uvek sam vrh planine, baš kao što i sama divokoza koja prkosi gravitaciji u svom skoku ka višim nadmorskim visinama. Stoga ni tugi nije ništa preostalo, osim da ih tiho prati (Jarčeve). I ako nekad pomislite da su okrutni zbog toga što vam se obraćaju tim bossy, zapovednim tonom, imajte u vidu da se sami sebi obraćaju još grublje. Jer u njihovom nemilosrdnom univerzumu sve se mora! I oni sami ne mogu da se otrgnu od tog imperativa da se sve mora, te kao da između tih moralica i trebalica propuštaju ono jedino, a to je sam Život. Bivanje.
A oni su zapravo došli na ovaj svet da nauče jedno – da budu nežni prema sebi.
Jarac i potraga za uspehom
Oni su u samom kamenu, ledu i drvetu zacrtali, ma uklesali sebi da oni moraju da uspeju. Pod svaku cenu. Koliko god bolelo il bilo mučno. I ako njihov cilj zahteva da svakodnevno ustaju u cik zore, preuzmu sve odgovornosti na sebe, pa i tuđe, jer samo oni mogu to tako odgovorno i ispravno da urade, oni su spremni da plate revnosno koju god cenu.
Oni moraju svima da pokažu svoju vrednost, da dokažu i demonstriraju koliko su jaki, ne shvatajući da je zapravo u svoj toj njihovoj moći i snazi, njihova najveća slabost i nemoć upravo to što sebi ne dozvoljavaju da osete svoju slabost. Jer tu leži ogroman strah. Jer lako je sebe voleti kad si uspešan, ali kako da se sebe voliš kad si slab, kad si pao, kad si nemoćan. Tada se u njima budi duboki nemilosrdni samoprekor i okrutna samoosuda, i njima je zapravo mnogo lakše da sebe upregnu u nove pobede, i preuzmu sve odgovornosti i probleme celog sveta na svoja pleća, nego da se susretnu sa sopstvenom nemilosrdnom osudom i samoprekorom.
Svako u svom horoskopu ima tu jarčevsku tačku, koja se zove „vrh neba”(Medium Coeli), najvišu tačku na horizontu koju neka planeta može da dostigne i koja predstavlja naš najambiciozniji cilj. Sada kada se Sunce na nebu susreće sa retrogradnim Merkurom baš na prvom stepenu Jarca, vreme je da osvestimo šta je ta naša najveća ambicija i dugoročni profesionalni cilj, i koja je cena koju treba da platimo da bi se tamo došlo.
Šta ga čeka na kraj puta?
Kako je Sunce na ulasku u Jarca u lepom aspektu sa vladarom Jarca, Saturnom, govori da su naše ambicije moguće, ali da će trebati strpljenja i istrajnosti na tom putu. Ako te tvoj cilj ne prestravljuje znači da nije dovoljno veliki. A zapravo, svaki cilj nosi onu drugu stranu medalje, a to je da se iza svakog cilja nalazi sumnja u sopstvenu moć, strah od neuspeha, strah od uspeha, otpor da preduzmemo akciju, strah da smo neadekvatni, nedorasli. Kao da u uspehu postoji jedno prokletstvo, a to je da što više stekneš ili uspeš, imaš veći strah da to ne izgubiš.
Drugo prokletstvo tih visina je jedna nezasitost ega koja se tamo javlja, u koju Jarčevi lako upadaju – da što više vrhove dosegneš. A Jarac je spreman i rešen da sizifovski gura svoj kamen ka vrhu, ne znajući da je svaki vrh jednako kao i on sam, usamljen, kršan, oštar, go i hladan (kako je rekao Dostojevski).
Baš zato što samo sebe smatra dovoljno snažnim (Mars je egzaltiran u Jarcu) da prođe sve te prepreke i stradalačka iskušenja koja je sam sebi manifestovao na tom putu do vrha, nema poverenja da drugima delegira poslove. Žrtva sopstvene ambicije. Žrtva sopstvenog uspeha. A cena je upravo vreme, koje on čak ni u svom najvećem uspehu, ne može sebi da priušti. Pa čak i kad sve ispuni, nema vremena da uživa u sopstvenom uspehu, nego absurdno obavezuje sebe da doživotno održava svoju poziciju i pazi da stečenu moć ili novac, ne izgubi. Nije li suvišno u tome zapitati se zašto je toliko umoran, i zašto ga bole kosti?
Zato ako se ovog meseca osećate da nemate vremena, ili da ste pod pritiskom, rastrzani između milion obaveza i dužnosti, samo zaustavite sve, zastanite i samo duboko dišite. I osetite sebe. Setite se da niste na ovaj svet došli da ispunite sva ta očekivanja, nego da osetite kakvo je to iskustvo biti vi.
I da vi imate tu moć da odredite svoj ugodan tempo, pa čak i moć da sve zaustavite i samo budete.
Setite se da je ovo vaš život i da ste vi najvažniji u njemu. Vi ste Sunce vašeg Solarnog Sistema, i šta god da izgubite, možete da nastavite osim ako ne izgubite sebe.
