Naučna istraživanja predstavljaju najvažniji faktor u borbi za pobedu nad rakom dojke. Naučni timovi iz čitavog sveta ostvarili su izuzetno značajna dostignuća u proteklom periodu, došavši do novih podataka i uvida koji imaju potencijal da iz korena izmene i unaprede dosadašnje medicinske prakse.
Ova otkrića pružaju priliku za značajan napredak u svim ključnim fazama borbe protiv ove bolesti: počev od efikasnije prevencije i sprečavanja samog nastanka bolesti, preko znatno bržeg i preciznijeg ranog otkrivanja, pa sve do primene modernijih i uspešnijih metoda lečenja pacijenata.
Značajna otkrića o raku dojke: Španija
Doktor Hektor Peinado i njegov naučni tim u renomiranom Španskom nacionalnom centru za istraživanje raka (skraćeno CNIO) sproveli su opsežno istraživanje kako bi shvatili mehanizme po kojima se izuzetno agresivna vrsta karcinoma – trostruko negativni rak dojke – širi i stvara metastaze na plućima.
Tokom eksperimenata došli su do važnog otkrića: kod miševa koji su unosili hranu sa visokim sadržajem masti zabeležene su značajne molekularne promene u samim plućima, za koje se ispostavilo da direktno podstiču i olakšavaju širenje ćelija raka.
Ovaj naučni proboj pokazuje da ishrana sa visokim udelom masti može u organizmu aktivirati specifične biološke mehanizme koji stvaraju pogodno tlo i znatno olakšavaju ćelijama raka dojke da putuju kroz telo i uspešno se nastane u plućnom tkivu. Rasvetljavanjem ove važne i kompleksne veze između načina ishrane i napredovanja karcinoma, naučnici su dobili ključne smernice koje bi u budućnosti mogle voditi ka razvoju novih, uspešnijih lekova i terapija.
Iako su neophodna dodatna istraživanja u ovoj oblasti, ukoliko se ovi isti rezultati i saznanja potvrde i u kliničkim ispitivanjima na ljudima, to će lekarima i naučnicima pružiti neprocenjive nove podatke. Te informacije mogle bi omogućiti efikasnije sprečavanje širenja bolesti na druge organe.
Velika Britanija
Naučni tim povezan sa organizacijom Curestarter, koji radi u Mančesteru, ostvario je izuzetno značajan napredek u proučavanju takozvanog HER2-pozitivnog (HER2+) raka dojke, tipa karcinoma koji je u medicini dobro poznat po tome što se izuzetno teško leči. Pod vođstvom doktorke Keti Turnije, istraživači su otkrili potencijalno potpuno nov pristup za rešavanje problema otpornosti tumora na postojeće lekove.
Uočeno je da se blokiranjem jednog specifičnog molekula, koji nosi naziv ERK5, uspešno prekida i zaustavlja proces deljenja ćelija raka u eksperimentima sprovedenim na miševima. Budući da se tumori u ljudskom organizmu razvijaju, rastu i šire upravo zahvaljujući tom brzom i nekontrolisanom deljenju malignih ćelija, prinudni prekid tog procesa direktno vodi do potpunog zaustavljanja daljeg napredovanja bolesti.
Pronalaženje novih, delotvornih lekova za HER2+ rak dojke predstavlja hitan medicinski prioritet, pre svega zato što otpornost tumora na postojeće terapije pravi ogromne prepreke u lečenju pacijenata. Naučnici su uspešno dokazali da se mehanizam usmeren na blokiranje molekula ERK5 može kombinovati i primenjivati u paritetu sa već postojećim medicinskim tretmanima, čime se postiže znatno efikasnije smanjenje dimenzija samog tumora.
Istraživački tim izražava veliku nadu da će ovi rezultati ubrzo poslužiti kao osnova za pokretanje zvaničnih kliničkih ispitivanja, tokom kojih bi se na pacijentima testirala bezbednost i efikasnost novih lekova usmerenih na molekul ERK5.
Italija
Određene ćelije karcinoma dojke poseduju sposobnost da prežive uobičajene medicinske terapije i primenjene lekove, nakon čega se putem organizma prošire na druge, udaljene delove tela. Na tim novim lokacijama one imaju moć da stupe u specifično stanje „spavanja” ili neaktivnosti, gde ostaju primirene sve do trenutka dok se ponovo ne probude i ne izazovu povratak bolesti.
Ovakve usnule ćelije raka predstavljaju izuzetno veliki izazov za lečenje jer ih je izuzetno teško uništiti, a standardne medicinske metode – poput hemoterapije – uopšte ne deluju na njih dok se nalaze u tom pasivnom stanju. Međutim, dr Sirio Dipon i njegov istraživački tim u Italiji došli su do značajnog otkrića, pronašavši nov, specifičan način da se deluje direktno na te usnule ćelije i da se na taj način spreči dalji proces širenja raka po organizmu.
Tim je otkrio da zdrave ćelije u mekšim tkivima oslobađaju više antioksidansa (hemikalija koje telo proizvodi kako bi zaštitilo organizam od oštećenja). Iznenađujuće, ustanovili su da to povećanje antioksidansa stvara povoljno okruženje za pristigle ćelije raka, čineći ih teškim za uništavanje hemoterapijom.
Istraživački tim je otkrio da su specifični molekuli, nazvani DRP1 i NRF2, odgovorni za pokretanje oslobađanja antioksidansa u zavisnosti od toga koliko je tkivo čvrsto ili meko. Istraživači veruju da ovo otkriće ukazuje na to da bi blokiranje DRP1 i NRF2 moglo biti način da se ciljaju usnule ćelije raka koje su se proširile, čineći ih pogodnim za lečenje hemoterapijom.
Finska
Profesorka Johana Ivaska i njen naučni tim u Finskoj primenili su potpuno drugačiji pristup u istraživanju: umesto da se bave uobičajenim pitanjem zbog čega se ćelije raka dojke množe i rastu, oni su odlučili da istraže zašto zdrave ćelije u tkivu dojke uopšte ne oboljevaju od raka.
Ovakav potpuno nov i neuobičajen ugao posmatranja problema doveo je do izuzetnog naučnog otkrića – ustanovljeno je da zdravo tkivo dojke ima sposobnost da luči jedan poseban molekul, čija je glavna funkcija i moć upravo u tome da ograniči i spreči dalja širenja ćelija karcinoma.
Zahvaljujući ovom saznanju, naučnici sada imaju priliku da detaljno prouče tačne biološke procese putem kojih zdravo tkivo luči pomenuti posebni molekul, kao i precizan mehanizam pomoću kog taj molekul uspeva da u potpunosti zaustavi napredovanje raka. Pored toga, veruju da bi u budućnosti mogli razviti metodu kojom bi primorali same ćelije raka da počnu da sintetišu i luče taj isti zaštitni molekul, čime bi se postigao efekat da se tumori praktično okrenu sami protiv sebe i zaustave sopstveni rast.
Velika Britanija
Jedna od najvećih prepreka u uspešnom lečenju karcinoma leži u tome što ćelije raka imaju sposobnost da se vešto sakriju od imunog sistema organizma. Kada ih odbrambeni mehanizmi tela ne prepoznaju kao pretnju, ćelije raka dobijaju potpunu slobodu da neometano rastu, množe se i šire po celom telu. Zbog toga medicinski tretmani i terapije daju najbolje rezultate kada uspeju istovremeno da urade dve stvari: da direktno unište maligne ćelije i da istovremeno pošalju snažan signal imunskom sistemu kako bi se i sam aktivirao i uključio u konačni napad na bolest.
Profesor Paskal Majer, koji sa svojim timom radi u Londonu, došao je do izuzetnog otkrića pronašavši način da uništi ćelije raka dojke na specifičan način koji deluje doslovno poput svetlosne ili signalne rakete. Taj mehanizam šalje jasan i nedvosmislen znak ćelijama imunskog sistema, usmeravajući ih da pronađu, ulove i u potpunosti uklone sve preostale i skrivene tumorske ćelije u organizmu.
Apoptoza – proces koji se u nauci često opisuje kao kontrolisano „samoubistvo ćelije” – predstavlja potpuno prirodan biološki mehanizam koji ljudski organizam neprekidno koristi kako bi se na bezbedan način oslobodio oštećenih, ostarelih ili nepotrebnih ćelija. Veliki broj savremenih lekova i medicinskih tretmana protiv raka funkcioniše upravo tako što veštački pokreće ovaj proces kako bi primorao maligne ćelije na samouništenje. Međutim, tokom vremena, ćelije karcinoma često mutiraju i evoluiraju do te mere da počnu potpuno da ignorišu te signale za samouništenje.
Ipak, apoptoza nije jedini način na koji je moguće uništiti ćelije u organizmu – postoji i mehanizam pod nazivom „nekroptoza”, što je zapravo prirodni metod kojim virusi uništavaju ćelije koje su inficirali. Za razliku od apoptoze, nekroptoza predstavlja izuzetno dramatičan i eksplozivan oblik ćelijske smrti tokom kog se ćelija prvo značajno uveća i nabubri, a zatim doslovno pukne. Profesor Majer došao je do izuzetne ideje da bi namerno izazivanje nekroptoze kod ćelija raka moglo dati znatno bolje rezultate u lečenju nego klasični tretmani usmereni na apoptozu.
Razlog za to leži u činjenici da je ljudsko telo odveć naviknuto na apoptozu – naš organizam potpuno neprimetno svakog dana ukloni više od 200 milijardi ćelija ovim putem, bez izazivanja reakcije imunskog sistema. Sa nekroptozom je situacija potpuno drugačija jer je to mehanizam koji telo koristi prvenstveno za odbranu od infekcija. Zbog toga, kada se kod ćelija raka izazove nekroptoza, naš imunski sistem se momentalno aktivira i stupa u žestoku borbu, verujući da je organizam napadnut opasnim virusom.
Pored toga, profesor Majer i njegov istraživački tim nastoje da precizno razjasne na koji način nekroptoza može poslužiti kao signal za uzbunu koji podstiče sopstveni imunski sistem pacijenta da prepozna, napadne i u potpunosti uništi maligne ćelije koje su već metastazirale i proširile se na druge, udaljene delove tela. Primenjujući najsavremenije eksperimentalne modele tumora, ovi naučnici istražuju načine na koje mogu kontrolisati i usmeravati biološke procese koji dovode do nekroptoze, sa konačnim ciljem da razviju znatno blaže, efikasnije i pametnije metode za lečenje karcinoma.