BURO. Simple Life je rubrika koja je osmišljena kao spajajanje raznih tačaka u Srbiji: različite vizije, lokacije i ljudi ali ista energija, misao i vizija. Radi se o kreativnoj klasi koja je tokom godina navikla da sama pomera granice igrajući se konceptima koji tek treba da zažive i na našim prostorima. Sa porodicom Pavlović smo bili na vezi celog leta, njihova kuća za odmor na Zlatiboru je (vrlo) visoko na listi najlepših kuća u Srbiji. Slike tek završenog projekta su jedno, ali zanimalo me je kako ova neobična građevina izgleda i funkcioniše u svakodnevnom životu. Izbor je pao na jedan sunčani vikend i BURO. tim je ponovo krenuo u đir svojom vernom Opel Astrom. Ovoga puta zadali smo joj zadatak da nas nežno proveze kroz oštre krivine Ovčarsko-kablarske klisure, kako bismo konačno stigli do Zlatibora. Poslednjih nekoliko godina ta planina je postala jedna od najpopularnijih destinacija u Srbiji, a sa tolikom turističkom potražnjom počeli su da rapidno opadaju estetski kriterijumi pa je Zlatibor došao na loš glas kada je arhitektura u pitanju. Zato sam se radovala prilici da mu dam drugu šansu i sagledam ga i iz drugog ugla, onog koji prirodi daje prednost i gde je kuća za odmor samo kruna lepote lokaliteta, a ne njen najupadljiviji deo koji urušava koncept odmora u prirodi.
Vila Pavlović postala je prepoznatljva pre svega zbog neobičnog kružnog oblika, a nalazi se na obodu vikend naselja i sa prednje strane puca pogled na obližnje poljane i šumu, dok zemljanim putem povremeno prolaze konji sa obližnje farme. Baš onako kako bi planinska idila trebalo da izgleda. Za projekat je bio zadužen biro NEO arhitekti iz Beograda na čelu sa arhitektima Snežanom Vesnić, Vladimirom Milenkovićem i Tatjanom Stratimirović. Inovativan oblik je zapravo preuzet iz bazena-trake za isplivavanje dugačke 50 metara koji je trebalo da se nalazi u podrumu, a iako se tokom projektovanja odustalo od te ideje inicijalni oblik je zadržan. U prednjem dvorištu se nalazi malo kraća platka traka sa vodom koja svetluca na suncu i žubori nalik na zvuk planinskog potoka.
Ovo je jedno od onih mesta sa kojih zaista nerado odlazite nazad u realnost i na kojima shvatate koliko nam je potrebno da budemo jedno sa prirodom i dišemo u njenom (sporom) ritmu. Da je potrebno da je poštujemo i naglašavamo umesto što je gušimo i menjamo njen karakter. Uskočili smo u Astru sa novom energijom i verom da sve može biti bolje ako se o svemu malo više promisli. Hvala porodici Pavlović na ovom podsećanju. A mi se uskoro vidimo sa novom epizodom serijala.
