Marijana Rašić je lepa na motoru, kao što je to verovatno svaka devojka koja sedne na dvotočkaša. Bez obzira na to koji fazon gotivimo, ne možemo da ne priznamo da ima nešto jako seksi u tome kada dama stavi kacigu, obuče kožnu jaknu i spremno zauzme svoju poziciju na motoru.
Međutim, lepota ove devojke krije se ispod kacige, mimo serpentina, prašine i brundanja auspuha. Svetlost koja prolazi kroz njene krupne oči, nedvosmisleno ukazuje na to da život nije samo na motoru. Život je u pogledu na stvari. A njen je širok.
Zato nam baš ona o motorima i govori, jer nije zaboravila na to da je važno šta se dešava izvan staze. Da li daješ dobar primer klincima, koliko si plemenitog sadržaja ostavio iza sebe i na koji način si pomogao zajednici. Marijana jeste…
Marijana, kako si?
– Hej, pokušavam da izbegnem odgovore na kontroverzna pitanja (smeh).
Šalu na stranu, svaki dan je borba, dan po dan, udah po udah, imam divne ljude oko sebe i zdravu porodicu, pa je sve dosta lakše, hvala dragom Bogu na tome.
Opiši nam u pet reči zašto voliš motore?
– Sloboda, adrenalin, zajednica, brzina, avantura.
Koji je bio tvoj prvi motor, a koji voziš trenutno?
– I danas se nasmejem, i bude mi toplo oko srca, kada se setim tog perioda, beše to vreme mog konstantnog učenja. Prvi motor mi je bio Keeway Speed 125, najbolji kineski motor do 1000 evra na svetu.
Spidi je bio zahvalan za učenje, palio i na -10, trošio kao upaljač, održavanje je bilo presmešno.
Trenutno vozim KTM 890 Adventure, moj bajk iz snova. Ljubav prema narandžastoj fabrici motocikala je nešto što kod mene uvek ima prođu, o bilo kojoj kategoriji da pričamo. Toliko ih volim da bih im oprostila i električni pogon.
POZNAVANJE VLASTITIH GRANICA JE MNOGO VAŽNIJE JE OD MIŠLJENJA OKOLINE
Ljudi koji drže do mentalne higijene imaju svoju meditaciju. Nekome je to trčanje, nekome penjanje, nekome molitva… Tvoja je, pretpostavimo, vožnja motora. Opiši svoju meditaciju?
– Najtačnije rečeno je miks svega što si nabrojao, ali ako se fokusiramo na motocikl, on je definitivno prozor u aktiviranje svih čula koja čovek poseduje, u isto vreme.
I to u moru trenutaka: “Ček’ da slikam/snimim ovo za društvene mreže” – nekako ostane po strani, što je baš tužno, da se takav jedan prozor u slobodu svede na prestiž, adrenalinsku injekciju, ili „vidi što sam kul“ momenat.
Kad god krenem na put, ili kraća relacija, do grada ili posla, na mom najlepšem Asterixu, osećaj prisutnosti i slobode je neverovatan. To nisam pronašla ni u čemu. Samo ti, glava bez ikakvih drugih misli i tvoja mašina koja brunda iz jednog topa. Ili dva, kako se kome zalomilo.
Jedan ortak koji vozi enduro, opisao mi je da cesto obrne dva kruga po krajolicima. U prvom uživa u pogledu, u drugom vozi malo brže i oseti krivine. Kako ti to radiš?
– S obzirom na to da sam početnik u enduro vožnji, trudim se da ostanem u komadu i na motociklu, dok neke stvari ne uđu u motoriku.
Trenutno detaljno učim tehniku vožnje, to dosta pažnje i snage oduzima, ali definitivno, pored toga, fantastična stvar koja dolazi u paketu s enduro vožnjom jeste priroda.
Neretko stanem, ugasim onu kosilicu od motora i ostanem tako neko vreme, uživajući u tišini. Spoj planinskog mira i brundanja one prezabavne mašine je najlepši sklad na svetu. Okej, opisala sam ti sad i moj život u jednoj rečenici.
Koja destinacia ti je omiljena za vožnju, a koju tek planiraš da iskusiš?
– Zapadna Srbija, do Tare. Put za Crnu Goru, preko Durmitora. Od ove godine i Austrija i Slovenija. U planu je Italija do Mudjela, i Rumunija – dobro poznati putevi Transfagarašan i Transalpina.
Šta ti, u vezi sa dvotočkašima, kažu drugarice, a šta momci?
– Devojke često pitaju za savet za ulazak u svet motocikala, a momci uglavnom daju mnogo više na značaju ženama koje voze motocikle, iz verujem, sebi poznatih razloga.
Zajedničko im je jedno: misle da su žene na motorima mitska bića, a daleko je od toga.
Neretko čujem da se zbog toga žene inicijalno odluče da voze motocikl, zbog te pažnje muškog dela populacije, što je velika, a može biti i skupa greška.
Moja majka je žena koja je vozila Grobnik stazu na dva točka dok se nisam ni rodila, dugo je u svetu motocikala, i ume da skrene pažnju kad čuje ove teme, na to da, šta god da ti je prevozno sredstvo, ili koje ime proizvođača ti piše na kacigi ili jakni, nisi bitan zbog toga, izdvajaš se jedino kao čovek. A tako i za sve u životu.
Volim te, majka.
NERETKO STANEM, UGASIM ONU KOSILICU OD MOTORA I BUDEM NEKO VREME U TIŠINI
Iskreno govoreci, da li je tvoj sport skup sport? Kako na pametan način pribaviti sve što je potrebno?
– Ovo je možda i najskuplji sport/hobi za koji znam.
Nevezano za to da li se radi o stazi, putovanjima ili vožnji po šumi, za sve je potrebna zaštitna oprema, koja je stavka za sebe, pored odabira i održavanja motocikla. A od opreme vam treba sve.
Ljudi često zauzimaju stav da ne mogu da kupe sve od opreme jer su kupili skup motor, jer je sve od zaštitne opreme skupo, i saglasni smo oko toga da cene nisu pristupačne svima, ali postoje dve opcije.
Prva je odricanje od nekih drugih stvari u životu, zarad rukavica, jakne, kacige i prikupljanja svih sredstava za zaštitu života, mogu slobodno da kažem, jer je oprema jedino što vas deli od asfalta.
A druga je da umanjite planirani budžet motocikla za nekoliko stotina evra i dokupite za razliku sve što vam je potrebno od opreme.
Ali, kao i za sve lepo u životu, mora da postoji odricanje i želja.
Moje lekcije na ovu temu nisu skupo plaćene, hvala Bogu, ali bih volela da mi je neko malo češće ponavljao da ne mora svako negativno iskustvo da bude baš moje, da učim malo i iz tuđih grešaka.
Što manje kompromisa na temu opreme za motocikl, to je veća verovatnoća da ćete u penziji biti isključeni iz prognoziranja vremenske prognoze putem slomljenih kostiju.
U to ime, nadam se da će barem jedna duša da pročita sve ovo i da će biti pametnija od mene.
Poruka za kraj?
– Volela bih da se osvrnem na meni omiljenu temu, a to je bezbednost motocikala u saobraćaju.
Motocikl nije igračka i kada se neko i odluči za njega, mora istinski da ga vodi srce, nikako dokazivanje, ego i sve što dolazi uz glasne mašine i malo nekih drugih stvari.
Ovo nije bilo kakvo prevozno sredstvo, potrebno je da se stalno vežba veština vožnje, paničnog kočenja i refleksne reakcije…
Meni, koja se vodim srcem, ume da dosadi nekad, a kamoli nekome ko to radi jer super izgleda na motoru.
Maksimalna sloboda, uz svu moguću zaštitnu opremu, poznavanje sopstvenih granica, i granica svog motora će ti omogućiti bezbednost, a ne mišljenje drugih ljudi. Budite nasmejani ispod te kacige, bezbedni pre svega, i vidimo se na ulicama!
Razgovarao: Stefan Tošović
Fotografije: Uroš Ašanin