Zamislite sledeću situaciju. Sedite na poslu od 8-9 ujutru, možda i ranije. Popijete jutarnju kaficu, a zatim zaronite u šta god da radite. Kuckali na kompjuteru ili jurili po gradu za vreme radnog vremena, mnogima se dešava isto.
Svi se radujemo pauzi.
Jupi!
Došla je pauza na poslu, a krči mi stomak! Onda se dobro najedemo. Nakon pola sata sreće, dešava se apsolutni horor. Postepeno osećamo kako nam “pritisak pada”, polako nam se muti pred očima, a koncentracija na šta god da radimo postaje mnogo slabija. Najradije bi odspavali ali smo na poslu! Uhvatila bi nas i panika da nam se ne spava toliko i onda samo tako iscrpljeni nastavljamo da radimo. Kako da rešimo ovo stanje?
Kako da nam se ne spava posle ručka?
Iako nam deluje kao da je problem u tome što smo “previše jeli”, stvar je zapravo malo komplikovanija. Naše telo troši ogromnu količinu energije na varenje hrane. Kada pojedemo obilan ručak, pogotovo ako je pun ugljenih hidrata, telo automatski usporava neke druge procese kako bi se fokusiralo na varenje. Zato se osećamo tromo, pospano i kao da bismo najradije zaspali nasred kancelarije.
Još jedna stvar koja doprinosi ovom osećaju jeste nagli skok šećera u krvi. Ako za ručak pojedemo nešto “teško” poput testa, peciva, brze hrane ili mnogo slatkiša, šećer brzo skoči, dobijemo kratki nalet energije, a onda jednako brzo padne. I tada kreće ono poznato stanje: oči se same zatvaraju, mozak odbija saradnju, a vi pokušavate da pročitate jednu istu rečenicu pet puta.
Ali ne brinite, ovo ne znači da morate da se odreknete uživanja u hrani ili da zauvek jedete samo salatu. Postoje mali trikovi koji zaista mogu da naprave ogromnu razliku.
Ne preskačite doručak.
Prva stvar je da ne preskačete doručak. Zvuči dosadno i kao savet koji slušamo ceo život, ali zapravo ima smisla. Kada ne jedemo dovoljno tokom prve polovine dana, velika je verovatnoća da ćemo tokom pauze za ručak pojesti mnogo više nego što nam realno treba. A što više pojedemo odjednom, to će telo biti tromije posle obroka.
Pretežak ručak nije baš najbolji izbor.
Takođe, pokušajte da ručak ne bude pretežak. Ne morate da brojite kalorije niti da živite kao fitnes influenser, ali razlika između laganijeg i masnog ručka zaista postoji. Kombinacija proteina, vlakana i malo zdravih masti mnogo bolje drži energiju stabilnom nego ogromna porcija pomfrita ili tri parčeta pice. Na primer, pirinač sa piletinom i povrćem će vas mnogo manje uspavati nego burger i gazirani sok.
I da, znamo. Kada ste pod stresom ili umorni, najviše vam se jede nešto “konkretno”. Problem je što takva hrana često daje samo kratkotrajan osećaj zadovoljstva, dok nas kasnije potpuno onesposobi za rad.
Pijte vodu!
Veliku ulogu igra i količina vode koju pijemo. Dehidratacija često može da izgleda kao umor. Mnogi ljudi tokom dana popiju nekoliko kafa, a jedva čašu vode. Posle ručka telo dodatno uspori i onda umor deluje još intenzivnije. Nekada obična čaša hladne vode može da pomogne više nego još jedan espreso. Blue Mind teorija je veoma zanimljiva, jer nam govori kako voda ne utiče samo na naše telo, već i na psihu.
A kada smo kod kafe, evo jedne zanimljive stvari. Ako odmah nakon ručka posegnete za kafom, možda nećete dobiti efekat koji očekujete. Kod nekih ljudi kafa nakon obilnog obroka može čak da pojača osećaj težine i tromosti. Zato je često bolje sačekati dvadesetak minuta ili popiti manju količinu kafe umesto ogromne šolje.
10 minuta kratke šetnjice je velika razlika.
Još jedan trik koji ljudi često potcenjuju jeste kratka šetnja. Ne morate da radite trening usred radnog vremena niti da pravite 10.000 koraka po kancelariji. Dovoljno je deset minuta laganog hodanja nakon ručka. To može da pomogne varenju, poboljša cirkulaciju i razbudi telo mnogo efikasnije nego što mislimo. Zato se mnogi osećaju bolje kada pauzu ne provedu sedeći uz telefon, već makar kratko izađu napolje.
Važno je i koliko brzo jedemo. Kada gutamo hranu za pet minuta jer “nemamo vremena”, telo nema priliku da registruje sitost kako treba. Često pojedemo mnogo više nego što nam je potrebno. Sporije jedenje možda zvuči kao luksuz koji nemamo tokom radnog dana, ali čak i mala promena ritma može da pomogne.
Naravno, nekada problem nije samo u hrani. Ako konstantno spavate premalo, nijedan savršen ručak neće magično rešiti umor. Ljudi često pokušavaju da “prevare” telo kafom, energetskim pićima i šećerom, ali organizam uglavnom na kraju ipak traži odmor. Ako ste svake noći budni do dva ujutru, normalno je da ćete posle ručka jedva držati oči otvorene.
Šećer je možda i najgori krivac.
Nekad, kad smo gladni, samo nam je lakše da pojedemo čokoladicu, a kad nam se posle ručka spava da popijemo energetsko piće. To je ekstremno nezdrava kombinacija. Šećer utiče na nivo insulina i ako ga često unosimo, može da direktno utiče na to koliko nam se spava posle obroka. Pokušajte da izbacite slatkiše bar na mesec dana i sigurni smo da ćete videti razliku.
Postoji i psihološki deo cele priče. Posle nekoliko sati rada naš mozak se jednostavno umori. Ručak tada postaje trenutak kada telo konačno uspori i tada tek osetimo koliko smo iscrpljeni. Zato se nekada ne radi samo o hrani, već i o generalnom tempu života koji nas melje iz dana u dan.
Dobra vest je da ne morate potpuno da promenite život kako biste se osećali bolje posle ručka. Nekada su dovoljne male promene: malo lakši obrok, više vode, manje šećera, kratka šetnja i malo više sna. Ne zvuči revolucionarno, ali telo uglavnom najbolje reaguje upravo na te jednostavne stvari.
Međutim, ako se i nakon svih preduzetih mera i dalje konstantno osećate iscrpljeno, obavezno idite kod lekara. Razne privatne klinike nude razna testiranja koja vam mogu pomoći da pronađete uzrok umora.
I najvažnije od svega, nemojte da se osećate lenjo ili “neproduktivno” zato što vam se nekada spava posle jela. To je, često, sasvim normalna reakcija organizma. Razlika je samo u tome da li ćemo nastaviti da radimo protiv svog tela ili ćemo naučiti kako da mu malo pomognemo.