Ne. Posao ne propada. I dalje online prodaja luksuznih stvari raste, ali taj rast je sve manji iz kvartala u kvartal, a to je ono što zabrinjava najveće igrače u ovom sektoru koji pokušavaju na sve načine da dokuče gde greše, pošto je online industrija industrija sa najvećim rastom. Prošle nedelje, MatchesFashion je objavio da im je rast ove godine iznosio 27%, što znači da je zarada iznosila 372 miliona funti. Što je odlična brojka, složićete se, ali ako vam dam informaciju da im je pre godinu dana rast prodaje iznosio 44% onda vam je jasna teza ovog članka. Farfetch je objavio zaradu od 492 miliona dolara, što je rast od 59% u odnosu na prethodnu godinu, ali i da će, nakon svih ulaganja i promena koje su vršili, možda tek 2021. godine poslovati bez gubitaka. Odgovori na sve ovo su možda očigledni i veoma logični: brendovi su shvatili važnost online prodaje i umesto posrednika počeli su to da rade sami. Jer čak i najveći protivnici e-commerca poput Pradae i Chanela uskočili su na ovaj zahuktali voz promena pa danas ne postoji brend koji nema i svoj sopstveni prodajni sajt.
Ove kompanije posluju pod neverovatnim pritiskom svojih investitora da se šire što brže, čak ako to znači i opadanje prodaje. Ulagačima je jedino bitno da cene akcija rastu kako bi ih zatim prodali i zaradili na ovoj brzorazvijajućoj grani industrije. Dodatni pritisak na svakog online igrača stvara i konkurencija koja je, priznaćete, sve veća i ozbiljnija. Pored pomenutih Farfetch and MatchesFashion, tu su i sajtovi Yoox Net-a-Porter, Ssense, Mytheresa i 24S koji je u vlasništvu kompanije LVMH. Postoje predviđanja da će se na online nebu desiti isto što se desilo i u velikim luksuznim robnim kućama: brendovi će početi da se povlače iz zajedničkih sekcija i da se predstavljaju zasebno. Sećate se kada ste pre nekoliko godina ušli u Selfridges ili Galeries Lafayette i imali velike prostore gde su se nalazili štenderi sa Saint Laurent ili Gucci izabranim komadima? Sada, kada uđete u te luksuzne robne kuće skoro svaki brend ima sopstveni prostor, a na štenderima gde su nekada stojale njihove stvari sada se nalaze brendovi u usponu i koji su tu više radi imidža samih robnih kuća koje pokušavaju da privuku i mlađu publiku sa cool stvarima koje nisu toliko skupe.
Još jedna stvar zbog koje brendovi razmišljaju o odustajanju od velikih e-commerce sajtova jesu promocije i popusti. Google i Facebook su preplavljeni oglasima sa popustima ali ovo nije strategija koja je dobra dugoročno gledano. Ljudi koji na ovim sajtovima kupuju znaju ponudu, znaju kada su sniženja, znaju na koji sajt zbog kog brenda idu. Oni koji kliknu na Farfech sponzorisan oglas na Instagramu malo verovatno će se vratiti na taj sajt da kupuju opet. Ovi popusti koji su potrebni velikim e-commerce igračima da bi preživeli su stvar koja takođe odbija neke luksuzne brendove koji ne žele da budu asocijacija na sniženja i popuste. Prada i Gucci ne žele da se njihove kreacije ikada označavaju kao snižene. Ili kako je neko to primetio „ovim brendovima ne treba Uber pošto već imaju svoje sopstvene limuzine“.
I sada su se online igrači našli u problemu koji su sami zadali robnim kućama (koje upravo zbog njih moraju da zatvore svoja vrata). Barneys je najnoviji slučaj sa kojim su svi upoznati. Jedan od pokušaja rešenja je garantovanje povraćaja u roku od nekoliko dana ukoliko vam stvari ne odgovaraju. Kako sada da se šire bez dodatnih ulaganja? Neki kupci postaju sve zahtevniji i žele od online prodavaca istu vrstu usluge koju dobijaju u radnjama kada ih služe šampanjcem i imaju prodavca koji je zadužen samo za njih. Žele da ono što im se ponudi, nudi osoba koja deli njihovu estetiku i isti ukus. Od svega toga zavisi da li će ostati lojalni. Vreme će pokazati koliko će e-commerce uspešno prevazići ove izazove. Imajte na umu da ćemo rezultate vrlo brzo saznati s obzirom na brzinu kojom se stvari u modi dešavaju.
