Spojevi mode i umetnosti, to jest saradnje između ove dve industrije su veoma česte, kako stoje stvari biće sve češće kako je tempo umrežavanja sve intenzivniji i potrebniji, i tome se uvek radujemo. No, ne može se poreći da ova ukrštanja povremeno znaju da budu i rizična. Nije retkost da nešto zvuči dobro u teoriji, ali kada se kolaboracija ostvari deluje očekivano, previše isforsirano, ili kao da neko tu ispašta. Tako dođemo do onih saradnji kada rad prenet na tkaninu ili kožu, prosto izgleda prejeftino i u potpunosti devalvira umetnika i njegov rad inače, ili kada se umetnost toliko razmaše da odevni komadi izgledaju kao podloga u drugom planu. Da li je platno na okviru ili košulji manje je bitno, a umetnik postane glavna zvezda, iako je izbalansirana saradnja bila cilj ka kome se išlo.
Ipak, ove godine su nas Nedelje mode u svim gradovima obradovale po nekom saradnjom koja je bila zaista dobra, kvalitetna, važna i vredna pažnje. Fokus je bio na umetnicama, i predstavljamo vam naša omiljena imena i saradnje iz modnog meseca koji je za nama.
RANA Begum x Roksanda ilinčić
Roksanda Ilinčić je već na Pre-Fall reviji 2019, nakon što je otkrila rad Rane Begum na sajmu Frieze u Londonu, započela izvesnu saradnju sa njom, iako je tek sada nakon Nedelje mode u Londonu ta saradnja zaživela u punoj snazi. Kako su boja, svetlost, i pokret osnovne karakteristike umetničke prakse i dizajnerke, i skulptorke, i kako estetika raznobojnosti seže u Roksandino detinjstvo u Srbiji i Ranino u Bangladešu, nije neočekivano zamisliti spoj njihovog rada. A spoj je i te kakav! Za reviju u Londonu, u unutrašnjem dvorištu Durbar Court of The Foreign & Commonwealth Office, Ranini lagani, raznobojni radovi su se vijorili iznad piste i upotpunjavali priču. Ona se i inače u svojoj praksi bavi eksperimentisanjem bojama i teksturama, radeći polihromne radove u raznim materijalma. Kako je Roksanda rekla “ova kolekcija je o kreiranju lakoće pokreta, što je priča ispričana drugačijim medijima” i mora se priznati da su njih dve sjajan tim za to.
Ritta Ackermann je svetu umetnosti poznata po svojim velikim platnima, zasićenim bojama, i apstraktnim formama. Mediteransko-plava i crvenkasto-roza su njene boje, i s obzirom na to da su ona i Natasha Ramsay-Levi, kreativna direktorka za Chloé dugogodišnje prijateljice čije se estetike i slažu i nadopunjuju, bilo je pitanje trenutka kada će se ova kolaboracija ostvariti. Saradnja je najavljena pre nego što su se manekenke pojavile na sceni minijaturnom reprodukcijom Ackermanninog rada, koji se našao na pozivnicama, a i naslov „If You Listen Carefully . . . I’ll Show You How to Dance. . .„ je pozajmljen sa kolaža iz 1995. Onda je usledila prava poslastica i za ljubitelje mode i umetnosti, jer Ritta nije sarađivala na scenografiji već na samim komadima, i ono što obično viđamo na njenim platnima ovaj put je bilo preneto na suknje do kolena, kožne torbe i košulje sa čipkastim okovratnicima, i izgledalo kao toliko logičan spoj da želimo još.
Za scenografiju je bila zadužena druga umetnica, francuska skulptorka Marion Verboom, koja je konstruisala pet totemskih zlatnih stubova koji su proslavljali ženstvenost i bili dekorisani košnicama, voćem i matericama. Sve što poziva na stvaranje i kreiranje. Iako nije vizuelna umetnica, ne može se zaobići i prisustvo muzičarke Marianne Faithfull, koja je čitala redove Louisae May Alcott i poeziju Williama Butlera Yeatsa za soundtrack revije.
Judi Chicago je američka slikarka, kojoj treba zahvaliti na kovanici feministička umetnost, terminu koji se pripisuje njoj, budući da je osnovala prvi program feminističke umetnosti u SAD i da u svojim radovima i instalacijama istražuje položaj i ulogu žene i danas, i u istoriji i kulturi uopšte. Živa legenda čiji je možda najpoznatiji rad “The Dinner Party”, instalacija koje je bila izvestan omaž ženama iz istorije. Mitskim i istorijskim. Postojalo je 39 elaboriranih mesta, za trougaonim stolom, za kojim je “smešteno” 39 žena poput: od boginje Ištar, Judite i Safo preko vizantijske carice Teodore do Virginiae Woolf i Georgie O’Keeffe, postavljajući pitanje koje je mesto žena u istoriji? Na Dior haute couture reviji u Parizu postavila je drugo pitanje. “What If Women Ruled the World?”. Na velikim izveženim banerima, redom su bila postavljena i druga pitanja, koja prate ovo kako bi izgledao svet da žene njime vladaju. I osvrće se na sve ona pitanja toliko utkana u svakodnevicu da i ne primećujemo na svim nivoima koliko je svet u kom živimo muški. “Da li bi zgrade podsećale na materice?” umesto što su falusoidnog ublika. “Da li bi bilo nasilja?” “Da li bi Bog bi žensko?”. Judyni radovi nisu bili samo sjajna scenografija za reviju, oni su joj bili dopuna i neophodan element.
Claire Fontain x Dior
Maria Grazia Chiuri nastavlja da sarađuje sa kreativnim ženama koje je inspirišu i koje pomažu da svoju vodeću ulogu u modnoj kući obavlja. Kolekcija za jesen/zimu 2020. godine prikazana je na Nedelji mode u Parizu u kubičnom prostoru u Jardin de Tuileries, koji je posebno izgrađen za reviju, i čija je unutrašnjost bila ispunjena neonskim stejtmentima koje potpisuje Claire Fontaine. Neonska slova su predstavljala istine sveta u kome živimo, kao što su “Women’s Love is Unpaid Labour”, “Feminine Beauty is a Ready Made”, “Patriarchy = Climate Emergency” i jedna od glavnih “Consent”, koja se ponavljala nekoliko puta duž piste, a sve izjave su inspirisane pisanjima italijanske kritičarke Carle Lonzi. U ovom trenutku, je posebno snažno rezonovalo kada se uzme u obzir da se revija podudarila sa suđenjem Weinsteinu, i još jednom se pokazalo da moda nikako nije hermetičan sistem, imun i neosetljiv na spoljašnji svet, nego da je ako se sve implementira kako treba i tamo gde treba, a stvari urađene da pravi način, moda sjajna platforma za borbu koja se vodi na svim frontovima i u okviru svih industrija.
