Konstruktivna kritika
Kako nam se približava fashion month, najzagriženiji posmatrači iščekuju ne samo revije koje će definisati kako će budućnost izgledati nego i procene kritičara. Modna kritika je potcenjena umetnička forma. Vrlo je lako otpisati one koji se njom bave kao sitničava gunđala i snobove koji oštre noževe ali istina je da oni najbolji – naoružani godinama iskustva i znanja, kao i pristupom dizjanerima – razumeju bolje od svih šta moda može da bude. Ako tako posmatramo, onda je kritika koja će da zaboli više primer onoga što se u rijaliti emisijama zove tough love nego pogrešno usmeren poganluk. Odajemo poštu najboljim modnim nadzornicima i dokumentujemo najgrublje modne kritike svih vremena (i njihov rasplet) kako biste mogli i sami da ih ocenite.
Emanuel Ungaro proleće/leto 2010
novinarka Nicole Phelps za Style.com
Modne marke koje “vode” poznati postoje već neko vreme, ali poznati koji aktivno učestvuju u vođenju velikih modnih kuća su i dalje retkost, i to sa dobrim razlogom: dizajn je primenjena umetnost i zahteva popriličan trening i tehničko znanje. Neke javne ličnosti – Victoria Beckham i bliznakinje Olsen, na primer – su premostile ovu prepreku polako, ali sigurno. To nije bio slučaj sa iznenadnim imenovanjem Lindsey Lohan na mesto ko-kreativnog direktora brenda Ungaro o čemu je Nicole Phelps napisala: “U pokušaju da lako stigne do naslova na prvim stranama, CEO Mounir Moufarrige je nedavno zamenio Estebana Cortezara… “umetničkim savetnikom”, glumicom koja se pretvorla u fake bronzer preplanulu „preduzetnicu“ LindsayLindsay Lohan. Da li će se ovaj potez pokazati briljantnim – Olsenove su postigle apsolutan uspeh svojim brendom The Row, na kraju krajeva – ili će rezultati biti jednako blamantni kao flekavi narandžasti fake tan?”.
Da vas poštedimo užasnih detalja ostatka teksta i priče, odgovor je ne; Lohanova je praktično otpuštena odmah nakon prve katastrofalne revije.
Dior Haute Couture jesen/zima 2011
novinar Tim Blanks za Style.com
Nakon ozloglašenog načina na koji je John Galliano otišao iz Diora, njegov višegodišnji pomoćnik Bill Gaytten prikazao je svoju prvu kolekciju za maison u šaradi koja je – sudeći po odgovoru kritike – bila više podobna za porugu i sprdnju nego uživanje.
Tim Blanks je najbolje sumirao koktel izneverenih dobronaklonih očekivanja i šokiranog razočaranja koji je zahvatio publiku, nazivajući kolekciju “pogrešno procenjenim trudom da se utisne potpuno nepirodan trag na jednu estetiku koja je, i u dobru i u zlu, među najbolje definisanim u celoj industriji.” O poslednjim momentima revije, je zakukao: “A onda je izašla Karlie Kloss, obučena kao Pierrot, tužni klovn sam pod reflektorima dok je muzika jenjavala, a šljokice padale od gore. Ali zvezdana prašina ju je promašila.”
Ova priča, pak, ima srećan kraj. Za svoju sledeću reviju visoke mode, Gaytten je potpuno promenio smer i napravio jednu od najbolje primljenih kolekcija svoje kratke vladavine, u kojoj je ogolio konstrukciju visoke mode umesto da je udavi u površnim detaljima. Iako više nije na čelu Diora, Gaytten danas vodi brend John Galliano u odsustvu njegovog tvorca.
Tom Ford proleće/leto 2012
novinarka Lynn Yaeger za New York Magazine
Povratak Toma Forda ženskoj modi ranih 2010-ih nije bio bez svojih trzavica. Ako se uzme u obzir njegova estetska doslednost svih godina, dizajner je morao da se bori protiv onih koji su tvrdili da vija sene svog uspeha u Gucciju. Lynn Yaeger nije ga štedela u svom Q&A prikazu kolekcije za proleće/leto 2012:
„Q: Koji poznati dizajner na pistu pošalje nešto što izgleda kao 150 lookova – pencil sukanja zategnutinh preko zadnjice i minijaturnih Floradora haljina – i zabrani fotografisanje (navodno zbog ekskluzivnosti ali u ovom slučaju možda i da zaštiti svoju reputaciju) i na kraju se pojavi na pisti, stoji na njoj kao zec kome farovi sijaju direktno u oči i čeka ovacije koja nikad ne stigne?”
„A: Tom Ford.”
Sve ovo je danas “bilo pa prošlo” (i to tako da je danas ekstremno teško pronaći ijednu poštenu fotografiju kolekcije) pošto je Yaegerova dobila specijalnu CFDA nagradu ove godine, sada kada organizacijom predsedava niko drugi do Ford.
Lanvin jesen/zima 2016
novinarka Robin Givhan za The Washington Post
Reći da je modni svet loše primio činjenicu da je Alber Elbaz dobio otkaz u kući Lanvin je ozbiljan understatement. Odmah nakon prve revije posle njegovog odlaska sa mesta kreativnog direktora, dobitnica Pulicerove nagrade Robin Givhan tvitovala je sliku poda sa mesta gde se održavala revija uz rečenicu: “Ne želite da vidite (Lanvin reviju), ja sam je gledala da vi ne biste morali.”
Kasnije je napisala: ”Neka svetlo-ljubičasta, loše skrojena, svetlucava čipkana haljina sa Lanvin revije za jesen 206. godine bude upozorenje svakoj modnoj kući koja planira da se otarasi svog glavnog dizajnera bez toga da ima spremnu zamenu. Neka bude podsetnik kupcima da je moda složena stvar i da definisanje vizije i pravljenje očaravajuće odeće koja odražava tu viziju nije jednostavno. Neka Lanvin čipkana haljina bude lekcija pomoću koje će svi naučiti da dobra odeća počinje od osnovnih sirovina i da, ako tkanina deluje zapaljivo i nekvalitetno, nema tih karnera i tog stajlinga koji će učiniti da izgleda bolje.”
Nažalost, za brend su stvari od tog momenta samo išle dalje nizbrdo.
You do not want to see @LANVINofficial #PFW I saw it so you don't have to. pic.twitter.com/vaI9Dbentm
— Robin Givhan (@RobinGivhan) March 3, 2016
Lanvin proleće/leto 2018
novinarka Vanessa Friedman za The New York Times
Nakon što su otpustili kreatorku visoke mode Bouchrau Jarrar – Elbazovu talentovanu naslednicu koja je zatvorila sopstveni brend da bi se fokusirala na Lanvin ali je dobila otkaz nakon samo dve sezone – Lanvin se ponovo našao u nabranom grožđu i to nakon debija Olivera Lapidusa kao sledećeg kreativnog direktora. Vanessa Friedman iz magazina The New York Times nije bila impresionirana, u najmanju ruku.
“(Lapidus) je vratio logo… Vratio je tulipan suknju i meku malu crnu haljinu. Vratio je asimetričnu dužinu… I pojas koji se tri puta obmotava oko struka… Ono što nije vratio su elegancija, kvalitet ili jasan identitet brenda.” Kao i mnogi drugi, Friedmanova je krivila menadžment zbog ishitrenog regrutovanja Ladidusa, a da mu nije ostavljeno dovoljno vremena da stvori karakterniju kolekciju. U njenim očima, budućnost brenda je bila crna: “Lanvin će (možda) biti slavan ne zato što je najstarija kuća visoke mode na svetu već kao predmet za izučavanje u poslovnoj školi na temu kako da uništite brend u roku od tri godine.”
Celine proleće/leto 2019
novinarka Vanessa Friedman za The New York Times
Kada je objavljeno da će Hedi Slimane doći na mesto Phoebe Philo, ljubiteljke brenda obuzela je zabrinutost za voljeni, ženstveni identitet koji je Phobe negovala u toku svoje decenije na čelu francuskog brenda. Negativne reakcije na Slimaneov debi su manje imale veze sa njegovom prepoznatljivom estetikom – koja mu je obezdbedila reputaciju zvezde i kod Diora i u Saint Laurentu – a više sa njegovim ekstremnim odstupanjem od tadašnjih kodova kuće koje su mnogi doživeli kao nepoštovanje kako Phoebe Philo tako i lojalne klijentele.
Obožavateljka Old Céline, Vanessa Friedman okomila se na relevantnost Slimanove estetike opsednute mladošću i hedonizmom: “Kada je pre dve godine gospodin Slimane otišao iz modnog sveta, ceo svet je bio drugačije mesto. Žene su bile drugačije. Dođavola, bile su drugačije pre samo nekoliko dana. Prerasle su (ovu estetiku). Ali on nije. A to je značilo da, uprkos publici prepunoj rok i celeb elite, stihovi koji najviše padaju na pamet su “Mamma Mia! Here we go again.””
Slimaneova sledeća kolekcija bila je dokaz da je primio k znanju (i srcu) kritiku – i njenu i mnogih drugih koji su podelili svoje mišljenje – i izbacio kolekciju koja je bila daleko nosivija iako se i dalje uklapala u njegov retro sedamdesete univerzum.