Ok, možda ne baš sve. Nisam vam pripremila listu svakog brenda (iako ih nije bilo previše) i poslagala sve izlaske na pistu, trendove, najbolje detalje, najbolju šminku… Ja volim modu. Volim i visoku modu. Posebno prema visokoj modi sam nekad sentimentalna, a nekad osećam ogorčenost prema ljudima koji je svode na veštačku tvorevinu koja se drži na aparatima za disanje (čitaj: u obliku šljokica i samo na crvenom tepihu). Ako me pitate da li ona može ili, uopšte, treba da preživi u XXI veku moj odgovor je uvek: da. Ali pod uslovom da ima svrhu. Ne bih da paničim, ipak nam je u proteklih 12 meseci bilo dosta panike za tri života, ali nisam više sigurna da većina onih koji visoku modu prave znaju (ili osećaju) koja je to svrha. Možda je ova protekla Nedelja visoke mode samo kiks nastao zbog opšteg umora planete – moda će uvek biti odraz onoga kroz šta prolazimo – ali ako mene pitate, uz neke časne izuzetke (čitaj: na prvom mestu Schiaparelli), nivo energije je gotovo na poslovičnoj nuli. Prisetite se prošle i recite mi da nije bila jača. Ne možete.
„Visoka moda je san“ jeste rečenica koju čujem jako često.
Naravno da jeste. Ali ona nija samo san. Visoka moda nije umetnost performansa iako ima i njegove elemente. Sa druge strane, ona jeste i luksuz ali taj luksuz makar u teoriji treba da ima i ulogu predvodnika. Po energiji, po tehnici, po vremenu, po ideji. „Ideja predvodnica“ nije xy po redu haljina puna ženstvenosti napravljena na sličan kalup. Ova sezona je, nakon godina zakuvavanja, kulminirala upravo tako: kao sezona sličnih kalupa.
Na ovoj Nedelji visoke mode u Parizu, nisu se pojavili svi. Potpuno razumljivo kada se sve uzme u obzir isto kao i činjenica da je došlo do promena raznih planova. Lomila sam se nekoliko dana da li da pišem o svakom ponaosob, da li da pišem osvrt uopšte. Onda sam videla lavinu pohvala i ispraznih kovanja u zvezde na većini portala koje pratim, članke u kojima ako zamenite imena brendova i pokoji detalj vezan za samu odeću i/ili prezentaciju, ne možete biti sigurni da li su ih pisali ljudi ili veštačka inteligencija (poput članka koji je u septembru izašao na sajtu „The Guardian“ i od kog mi je još uvek zaleđena krv u žilama). Očigledno kalupi nisu samo na pisti… Nadam se da ćemo ih do sledeće sezone razbiti. Bar jedan njihov deo.
dobri stari chanel
Dok sam gledala svih osamnaest izlazaka (da li su neki jednostavno naprasno uklonjeni iz programa pred samu reviju?) širila sam oči u čudu. I dalje ih širim, a moje pitanje jeste samo „Ko je zaboga dopustio da se ovo desi!?“
Ako je Kim Jones pogrešio – i ne interesuje me šta piše po drugim medijima, jeste grdno pogrešio – da li je moguće da na to niko nije odreagovao? Jones je, da stvari budu bizarnije, jedan od mojih omiljenih dizajnera i spremna sam sve „da mu oprostim“. Ovo nisu rečenice besa nego neverice. Razbacano i razbucano, bez ikakve zajedničke linije osim sjajnih materijala i aksesoara na glavi koji u kombinaciji sa Marni frizurama circa 2013. čine da sve žene izgledaju kao na audiciji za film „Akvamen“. Večernja haljina/sako koju kao da je sklepao nevešti student koji želi da bude avangarda ali ne zna šta to znači, krzno u letnjoj kolekciji (?!), Kate Moss koja poput neke podvodne Karmen sa ružom u grudima izgleda kao antiteza svega što inače predstavlja, neprepoznatljiva i zabrinjavajuća Demi Moore… Previše je stvari za nabrojati. Ja i dalje sanjam neka od Jonesovih odela za Dior Men ali njegov Fendi Haute Couture (i zar nije ranije bio fourrure) je stvar od koje su sačinjene moje noćne more.
