Pretraga

Pariz je u misiji da ponovo školuje najbolje modne kreativce

Pariz je u misiji da ponovo školuje najbolje modne kreativce

Tekst: Manda Javorina


Probajte da bez razmišljanja navedete pet škola za modni dizajn (ili pitajte nekog ko voli modu) i shvatićete da se u tih, prvih pet koje padnu na pamet, neće naći nijedno francusko ime. Najverovatnije ćete dobiti miks koji će biti neka kombinacija sledećih: Parsons i FIT (Njujork), Central Saint Martins i Royal College (London), Royal Academy of Fine Arts i La Chambre (Belgija) možda i Marangoni ili Polimoda (Italija).

Kako se to desilo Parizu, modnoj prestonici sveta? On to jeste, ne dozvolite da vas skrene bilo kakav hajp. U Parizu su stacionirani najveći igrači, najveći poslovi - a ipak, nekako ispada da od jakih dizajnera koji kreiraju estetiku svih tih francuskih imena trenutno ima najmanje Francuza. Škola L'École de la chambre syndicale de la couture parisienne (ECSCP) osnovana je 1927. godine i iz nje su izašli Yves Saint Laurent, Karl Lagerfeld, Issey Miyake i Jean Paul Gaultier. Iako i dalje postoji, situacija se trenutno najbolje može opisati rečima “nekad bilo, danas se pripoveda”. Jedini aspekt obrazovanja modnog kadra u kom je Pariz i dalje zadržao vodeću poziciju je poslovni. Institut Français de la Mode (IFM) koji je osnovao Pierre Bergé 1986. godine je prva škola na svetu koja je ponudila program iz oblasti modnog menadžmenta i dan danas je dominantna.

Čelnici su shvatili da postoji neki problem i pokrenuta je i realizovana ideja da se ove dve pariske škole spoje u jednu, pod zajedničkim imenom Institut Français de la Mode, sa glavnim ciljem da se otkriju i iškoluju talenti za sve discipline u modnoj industriji - i dizajn i marketing i poslovni razvoj - koji će odatle direktno odlaziti u najveće modne kuće sa kojima se održavaju bliske veze (i koje nikad nisu prekinute). Postojećim programima za osnovne i master studije iz menadžmenta dodati su novi koji se tiču dizajna. Dakle, Pariz ima nameru da ponovo gaji kreativce. Bilo je krajnje vreme, ako mene pitate.

«Suštinska demokratizacija industrije zapravo počinje demokratizacijom školovanja kadra.»

Koliko su ozbiljni u svojoj nameri da od ovog projekta nastane super-škola nove generacije govore dve činjenice: prva, da je školarina, iako nije zanemarljiva, i dalje sasvim razumna i dosta niža od američkih i druga, dodeljivanje sto stipendija studentima koji imaju talenat ali nemaju novac. Inkluzivno modno obrazovanje? Pre nekoliko godina, ove tri reči ne bi mogle da stoje jedna pored druge osim ako se ne radi o nekoj šali. Instagram i hajp na stranu, suštinska demokratizacija industrije možda zapravo počinje tek ovim korakom - demokratizacijom školovanja kadra. A ne bi ga bilo da IFM nema saradnju sa jednim drugim, zapravo revolucionarnim, projektom po imenu Casa 93.

 

Niste čuli za to ime? Verujem da će uskoro biti dobro poznato. To je besplatna modna škola za mlade kreativce od 18 do 25 godina koji su socijalni slučajevi. Sam naziv je aluzija na poštanski broj kvarta u kom se nalazi, u nedostatku bolje reči, geto. Ukucajte Seine-Saint-Denis u Google i prvo što će izaći pored imena će biti safety i criminal, plus razna upozorenja za bezbednost.

Od svog osnivanja pre dve godine, ova atipična škola imala je ozbiljan disruptive efekat na modnu industriju. Kursevi koji se nude traju godinu dana što znači da je ove godine izašla tek druga generacija diplomaca. Lista saradnika škole je duga i impresivna, a njen uspeh nije začudio ni najgore modne cinike pošto se aktivno bavi i suočava sa problemom inkluzivnosti za koji veći igrači nekad nemaju vremena.

«Ako želite da nađete talentovane ljude, morate ih fizički naći, otići po njih.»

“Svi pričaju o različitosti i diversifikaciji, a niko zapravo ništa ne čini.” izjavila je Nadine Gonzales koja je zajedno sa Caroline Tissier osnovala školu. “Ako želite da nađete talentovane ljude, morate ih fizički naći, otići po njih.” nastavlja Gonzalesova. “Morate da odete u srednje škole i organizujete prezentacije, povežete se sa lokalnim organizacijama koje pomažu mladima i pojavljujete se na neočekivanim mestima i prenosite svoju poruku. Tamo su deca koju tražimo.” Ovog jula izašao je i dokumentarac “Seine Saint-Denis style” rediteljke Florie Martin o školi koja je projekat “u projektu” koji sprovodi fondacija ModaFusion i čiji ciljevi su jasni: pronaći, obučiti, promovisati i otvoriti vrata industrije mladim dizajnerima. Saradnja sa IFM je jasan i nesumnjiv znak da im polazi za rukom.

 

Da li je ovo znak da je francuska modna industrija spremna da se odrekne dela svog ustajalog elitizma? Možda. Nekog manjeg dela. Pričamo o Francuzima, na kraju krajeva. Ali ovo je svakako ogroman korak u pravom smeru, korak za koji nisam sigurna da je njihova konkurencija na ovom polju spremna. U svakom slučaju, očekujte dobre stvari od ove priče!

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar