Proleće/leto 1993. Marc Jacobs za Perry Ellis, Sonic Youth i razrogačene oči koje upijaju karirane košulje preko slip haljina i vojničkih čizama. Nova energija, neviđene stvari i nestrpljenje… Premotavamo u 2020. Slip haljine su tu, vojničke čizme takođe. Ali od nestrpljenja vezanog za nedelju mode u Njujorku nema ni traga ni glasa. Štaviše, nisam ni primetila da je počela. I nisam bila jedina. Istina, u nedelju je bila dodela Oskara ali, da postoji ravnoteža u univerzumu, početak revija u Njujorku ne bi bila pomračena bilo kakvom dodelom nagrada. I feel a disturbance in the Force.
Volela bih da mogu da razlog ovome da pronađem u jednoj stvari. Tramp bi mi, na primer, super došao u tu svrhu, ali šta god mislila o njemu i koliki god da je njegov talenat da ukrši sve čega se lati, okriviti ga za ovo bi bila laž. Stvari su komplikovanije. Njujork je svoj status modne prestonice davno podredio komercijalnim zahtevima. Ovo je, kad bolje razmislite, potpuno u skladu sa američkim vrednostima – fokus na krajnjem rezultatu. Kolekcija obećava? Ok, ali da li će se dobro prodavati? Da li dizajner može da postane sledeći Calvin/Ralph/Donna? Ironično je da, od ova tri najveća imena američke mode sa kraja XX veka, u modnom smislu opstaje još uvek samo Ralph i to zahvaljajući linijama koje obuhvataju sve od hotela i nameštaja do odeće za bebe i svakako ne kao deo “prve postave”.
Američka moda nam je dala mnogo ali sada se koncept i sistem luksuzne robe u Americi okreću naopačke. Bankrot robne kuće Barney’s i zatvaranje Opening Ceremony su samo poslednja kap u čaši. Svi se trude da iseku posrednike, što sa strane isplativosti apsolutno ima smisla ali isto tako ograničava podršku koju mladi talenti mogu da dobiju od robnih kuća koje su ranije otkupljivale njihove kolekcije i praktično imale ulogu investitora. Pored toga, u Americi vlada moto “uradi ono što je dobro za svoj brend” što u prevodu znači da svako čuva svoja leđa, a da osećaj zajedništva i pripadnosti široj slici odumire.
Tako je, na primer, Tom Ford koji je predsednik organizacije CFDA svoju kolekciju prikazao praktično za vreme Oskara u Los Anđelesu, a sve za vreme održavanja Nedelje mode u Njujorku. Iskreno rečeno, što više razmišljam sve me manje čudi što nisam registrovala njen početak.
Ford nije jedini koji je odlučio da “preskoči Njujork”. Ralph Luren prvi put u pedeset godina neće imati svoju reviju. Brend Calvin Klein više ni nema revije (do daljnjeg), a Tommy Hilfiger reviju ima u Londonu. Nisu samo teškaši odlučili da se ne pojave: mnogi mlađi igrači poput Maryam Nassir Zadeh se ove sezone neće pojaviti, a neki će se premestiti u Pariz i pridružiti brendovima Jeremy Scott i Rosie Assoulin.
Postalo je potpuno jasno da revija na Nedelji mode u Njujorku više globalno ne predstavlja prekretnicu u karijeri (ovaj status je danas rezervisan samo za Pariz), a mnogi brendovi su u sadašnjoj postavci stvari izgubili potrebu za potvrdom koju je nekada predstavljalo prikazivanje kolekcije na pisti – njihov poslovni model je zasnovan na online prisustvu i direktnoj interakcijom sa kupcima. Isto tako, posebno je u Njujorku teško odrediti ko samo pravi odeću za široke narodne mase a ko zaista “pravi modu”. Za ovo imamo da zahvalimo bezbrojnim “drugim linijama” koje su danas osnova posla mnogih američkih dizajnera.
A da li neko profitira od ove situacije? Dizajneri koji već imaju svoje linije i bazu kupaca, koji ne moraju da održavaju revije ali to žele. Sada, kada toliko velikih imena fali, oni mogu da se izbore za svoj deo pažnje. Nisu ni novajlije, a ni planetarno poznati i dočekali su svoju šansu da se igraju i eksperimentišu konceptom prezentacije. Pošto nisu klasično opterećeni, upravo ovakve revije izazivaju najviše pažnje. Obratite pažnju na revije brenda Priscavera održanoj u staroj biblioteci, Monse – brenda iza kojeg stoje Laura Kim i Fernando Garcia koji dizajniraju i za Oscar de la Renta, zatim Rag&Bone koji poznajemo od ranije ali koji se vratio revijama u NJujorku nakon povlačenja sa njih i izjava da ih nikada više neće organizovati. Nadam se da u ovakvim brendovima leži svetla budućnost NYFW u nekom novom obliku. Do tada, pa – gledaćemo street style.
