Moglo bi se reći da je Burberry kolekcija za proleće/leto 2020. godine Tiscijeva treća-sreća. Riccardo kao da se, konačno, opustio i u tom opuštanju dopustio da se više njega samog ulije u kolekciju. Nekom alhemijom, njegov italijanski duh pomogao mu je da se približi engleskom duhu brenda Burberry. U tome je sigurno pomogla i dizajnerova opsesija viktorijanskom estetikom, koja mu je, na neki način, postala zaštitni znak još dok je radio za Givenchy. Pored toga, tržište je konačno počelo da reaguje na njegovu viziju brenda Burberry. Redizajniran logo, ograničene serije, ekskluzivne kampanje komadi koji se samo mogu opisati kao logomanija, sve to donelo je porast prodaje i, zajedno sa tim, i Tisciju dodalo kredibilitet unutar same kuće. Nije pomogla samo njemu, već i ljudima koji su ga na to mesto doveli. CEO modne kuće Burberry Marco Gobbetti dobio je povećanje plate ove godine za čitavih 112%, i sada je sa godišnjom platom od 7.4 miliona funti najplaćeniji CEO u Britaniji.
Burberry karirani dezen je modna varijanta britanske zastave, a sama kuća je svojevrsna skala za merenje britanskog nacionalnog identiteta. Pre redizajna, logo je maltene bio nepotreban, Burberry check govorio je više od bilo kakavih slova, ma koliko nije bio inspirativan mlađim generacijama kupaca. I tu je, čini mi se, najveća mana ove kolekcije: Burberry check je element čijeg nedostatka se Riccardo Tisci očigledno pribojava. Naime, većina komada koje je poslao na pistu na sebi nosi odštampano ili utisnuto ime brenda, kao da viče šta je i čiji je. A vikanje, dozvolićete, nije baš very british.
Logomanija kao takva, ima svoje mesto, volimo je do ludila u nekim momentima. Ali iskreno, ne mislim da je začin koji odgovara svakom miksu. Pogotovo ne mislim da je svrha sama sebi. To vam je pomalo kao razlika između prvog i svih ostalih delova filma “Matriks”. Posle prvog, izlazite iz bioskopa oduvani pričom koja je oslonjena na (tada neviđene) genijalne efekte. Posle drugog i trećeg dela, priče se ni ne sećate, a u glavi vam se vrti od nepotrebnih CGI egzibicija bez prave poente. Ne valja kada pređete u manirizam i kada način na koji radite stvari postoji samo sam sebe radi. Ne mislim da je situacija u Burberryju toliko strašna ali se pitam čemu crna slova kojima je mesto na torbi za teretanu preko grudi victoriana karnera od čipke? Ovaj gest nema dovoljnu jačinu da bude pravi statement i da vas udari pravo među oči, a nema ni dovoljno smisla da se pitate kako ste do sad živeli bez takvog nekog spoja. Da li ovi potezi govore da Riccardo nije dovoljno siguran u kreacije koje šalje na pistu i da se boji da ako na njima ne napiše velikim slovima šta su nećemo imati pojma da li kupujemo Givenchy, Burberry ili Chloé. To može da ima smisla ako kupujemo majice. Ali čipkane haljine sa logom?
Ipak, i pored toga, Tiscijev Burberry je primamljiv. Torbe oko struka postale su široke i liče na korsete, trenč kaputi stegnuti su u struku i dobili su novu dramatičnu dužinu (omiljeni momenat!). Odela su preciznih linija ali kratke dužine – ovo je svet hibridizacije, spajanja nespojivog. Viktorijanski puf rukavi i uzan struk izvedeni su na haljinama od žersea, čipka i perje umetnuti tamo gde ih ne očekujete, a polo majice imaju ivice kao frakovi. Jasno je da je Riccardo Tisci za ovu sezonu, nakon što je ustanovio novi vizuelni identitet brenda, zaronio u arhive kako bi se vratio njengovim korenima. A Burberry koreni su, gle čuda, u viktorijanskom dobu, kada je brend i osnovan. Tiscijevi obožavatelji, sigurna sam, maksimalno uživaju.