Domenico Dolce i Stefano Gabbana razumeju svoj biznis.
Ovo možda zvuči kao kontradiktorna izjava sa moje strane ali molim da je uzmete za ono što jeste. Nisam rekla da su moralni ili čak i kreativni uzor (po meni su ti dani davno prošli). Nisam rekla ni da su primer vrednosti kako treba voditi odgovornu kompaniju u budućnost pošto sam prva koja budućnost sasvim lepo može da zamisli i bez njih. Ipak, moram da im odam ozbiljno priznanje da poznaju svoju klijentelu, poznaju prodaju i prilagodili su se novonastaloj situaciji zadivljujućom brzinom i bez krupnih kompromisa što je siguran znak visoke inteligencije.
Poslednjih godina mi je teško da spojim ono što brend Dolce&Gabbana jeste sad sa onim što je nekad predstavljao. Nedostatak sveže kreativne energije i bezgranična ponavljanja nisu ništa novo za dizajnere koji pređu određene godine i to ne smatram smrtnim grehom. Realno, čak mi ni ne smeta. Ne očekujem od starog lava da ima istu energiju kao neko od dvadeset i pet godina. Dani crno-belih editorijala sa Lindom i Naomi, kampanje sa Isabellom Rosselini, sve je to prošlo ali i ostavilo ozbiljnog i smislenog traga. U stanju sam i da oprostim ogorčenost što su ti dani davno iza njih. Ono što smatram nedopustivim jeste da odrastao muškarac jednu mladu ženu nazove gov..tom i rugobom, kao i sve ostalo što je pratilo Instagram skandale koji su obeležili brend poslednjih godina. Dolce&Gabbana postali su sinonim za netoleranciju, zatucanost i jednom rečju nekog koga je vreme pregazilo, a pritom doživljava i nervni slom. Činjenica da ovo nije bio izolovan incident, kao recimo Gallianova tirada u Parizu nakon koje je izbačen iz Diora, ozbiljno pogoršava stvari i ukazuje na trulu suštinu, a ne trenutnu slabost.
Bilo kako bilo, Dolce&Gabbana su za mene ostali neko ko je relevantan samo u prošlosti i ko posle ranih dvehiljaditih više nije na mom radaru osim u folderu #retroinspo (iako mi je u realnosti trebalo malo duže da ih potpuno zanemarim). A onda se desilo nešto što me je iskreno iznenadilo.
Naime, po svim poslovnim sajtovima koji se bave modom pojavila se vest da Dolce&Gabbana i pored pandemije koja je stala za vrat celoj industriji posluju odlično i to u sektoru, ni manje ni više, nego visoke mode. Očekuje se čak da im prodaja bude ista kao i prošle godine što je, složićete se presedan.
Sledeći korak bio je izbacivanje capsule Alta Moda kolekcije koja je bila namenjena novonastaloj situaciji: kaftani, kimoni i uopšte odeća koja je lepršava i ne zahteva da precizno stoji, a zatim i njeno predstavljanje putem videa. Klijentkinje su se uključivale sa svih strana sveta nevezano za to što je na nekim mestima video revija održana u pola noći i naručivale po više komada istovremeno. Činjenica da su iste nosile na svojim jahtama umesto na gala večerama i prijemima, nije znatno promenila situaciju.
Ovako povoljan razvoj događaja iznenadio je sve, bez izuzetka, uključujući i čelne ljude u kompaniji, kao što je Giuseppina Cannizzaro. Kada su radionice otvorene u maju, odmah se pristupilo izrađivanju porudžbina na čekanju. Danas je zakazana i sledeća Alta moda ekstravaganca ali uživo i to za 2. septembar u Firenci. Očekuje se da bude jednako grandiozna kao i one pre globalne pandemije. Ipak, mnogi klijenti iz SAD nisu u mogućnosti da prisustvuju pa će “cirkus otputovati i do njih” i to vrlo brzo. Brend u 2021. sa punim pravom očekuje porast uprvo ovog sektora.
Činjenica da se ova priča razvija kako se razvija potvrđuje jednu važnu stavr: ljudi zaista žele da troše samo tamo gde osećaju poveznost sa brendom, nevezano da li se radi o Jacquemusu ili Dolce&Gabbana. Gotovo sam sigurna da nemaju iste kupce ali to nije poenta, stvar je u tome da svaka roba ima svog. Domenico Dolce i Stefano Gabbana odlično poznaju potrebe žena koje ih vole, prilagođavaju se bez preterane priče i filozofije, ne prave kompromise i… ubiraju zaslužene plodove.
To što ja zamišljam da odeća sa njihovim potpisom najviše ima na Trampovim mitinzima, to je moj problem.
