Ok, ovo su (divni) dani u kojima ne moramo ništa, a možemo da gledamo svašta. Možda se ne skidate sa Twittera ili Tik Toka, mozda samo gledate serije, možda nemate vremena ni za šta što traje duže od deset minuta pošto ceo dan trčite za svojom decom. Zato vam kao protivtežu nudim(o) mini kurs istorije mode i to sa akcentom na devedesetim kao trenutnom zvezdom vodiljom modne industrije. Nema potrebe ni za kakvim specijalnim pomagalima, ne treba da kupujete knjige ili crtate (što je svakako super opcija ako imate kad), niti da se bilo gde registrujete – dovoljno je da pogledate neke od najznačajnijih revija i to na Youtube-u.
O tome koliko je i kako Alexander McQueen uticao na celu industriju moglo bi se pričati danima, neke od njegovih najboljih revija izdvojili smo na posebno mesto (kao što mu posebno mesto pripada i u našim srcima), a ovo su neki široj javnosti možda manje poznati momenti koji jesu istorija. Vreme je da ih razvrstate i poslažete po redu – kako biste znali kome zapravo treba da zahvalite dok skrolujete Instagramom ili prebirate po rafovima.
Jean Paul Gaultier jesen/zima 1983/84.
Gaultier možda jeste prvi ikonični grudnjak koji je proslavila Madonna u spotu Vogue napravio za svog plišanog medu ali njegovu preteču namenjenu stvarnom svetu je na pisti pokazao prvi put upravo na ovoj reviji. Model je bio od plišane tkanine ljubičaste boje, a danas je teško zamisliti komad koji je više obeležio njegovu karijeru ali i celu dekadu devedesetih. U celoj kolekciji se već vidi silueta koja će vladati delom Gaultierove estetike, a koja je inspirisana korsetima i vešom koji je nosila njegova baka. Kao kontrast tome, manekenke se veselo i nesputano kreću dočaravajući dizajnerov stav prema modi i životu uopšte. Kasnije kolekcije kojima je prodrmao devedesete samo su pokazale njegovu neverovatnu širinu.
Maison Martin Margiela proleće/leto 1990.
Ne postoji niko poput Margiele, a ova revija, njegova treća po redu, je bila apsolutni dokaz za to. Gosti koji sede na podu bez ikakvog rasporeda sedenja, sa drugim dizajnerima u publici (na početku ovog snimka vidite Gaultiera), deca koja se motaju svuda i trče po “pisti” koje praktično nema pošto se modeli provlače kroz naguranu publiku. Mesto održavanja je bilo dečije igralište – simbol toga koliko će u budućnosti modne revije postati javna stvar i dostupne svima. Raf Simons, koji se takođe nalazi na našoj listi je upravo za ovu reviju izjavio kako je jedna od najuticajnijih u njegovom životu.
Gianni Versace jesen/zima 1991/92.
Trenutak u kom je Gianni stvorio supermodele, a sebi obezbedio večnu slavu. Zvuči dramatično ali u Versace opusu ništa nije bilo bez drame, a ako se neko danas pita zbog čega je brend toliko poznat gledanje ove revije je početak odgovora. Na njoj se kristalno jasno vidi Versace DNK: seks, moć, ženstvenost, uzimam-šta-hoću-i-ne-izvinjavam se pristup. Sama revija počinje nezamislivo smirenim izdanjima u crnoj boji koja ipak malo šta ostavljaju mašti, sledeći korak su boje koje vas razbuđuju i zbog kojih ste na ivici stolice da bi, kada se pogase svetla, pred očima publike eksplodirala varijanta baroka devedesetih. Italijanska, a ni svetska moda nikada više nisu bile iste. Bad taste, good taste, koga briga kada ovako moćno izgleda?
Tom Ford za Gucci jesen/zima 1995/96.
Da li sedite? Pre ove kolekcije, Tom Ford je bio modni anonimus, a brend Gucci smatran mrtvim. Sam dizajner je izjavio kako apsolutno niko nije gledao šta radi i kako je na pistu mogao da stavi šta god je hteo. Sve se promenilo praktično preko noći, nakon revije na kojoj su super modeli prošetali u raskopčanim satenskim košuljama i plišanim zvoncarama niskog struka. Ford je uzdignut na pijedestal seksa u modi – poziciju koju je samo zacementirao onom kampanjom – a Gucci se uz veliki prasak vratio na modnu scenu pošto je od brenda u bankrotu povećao prodaju za 90%. Sve dalje je istorija.
Thierry Mugler jesen/zima 1995/96.
Iako je Thierry Mugler od početka karijere bio poznat po neverovatnim revijama na kojima su rame uz rame defilovali i supermodeli, transvestiti pa čak i porno zvezde, ništa nije moglo da se meri sa spektaklom koji je dizajner napravio povodom dvadesetogodišnjice svog brenda. Revija za kolekciju visoke mode za jesen/zimu 1995. godine i dan danas je poznata kao Woodstock modne industrije. U okviru jednog sata prikazano je 300 modela i to na legendama poput Carmen Dell’Orefice, Veruschkae von Lehndorff i njegove večite muze Jerry Hall, Naomi Campbell, Evae Herzigove i Kate Moss… Posebna mentalna slika koja nam je svima urezana u pamćenje jeste Nadja Auermann u zlatnom bodiju koje liči na odelo robota. Sam dizajner, uvek je govorio da mu se moda desila slučajno i da je želeo da bude režiser – ova postavka je dokaz da briljira u oba!
Prada proleće/leto 1996.
Estetika ružnog kakvu poznajemo danas tog je dana ušla u mejnstrim, a kolekcija pod nazivom „Banal Eccentricity“ označila je preokret kako za brend Prada, tako i za samu Miucciau. Geometrijski printovi kao sa plastičnih stoljnjaka, sve nijanse braon uz akcente drečavozelene, androgina silueta, mokasine sa debelim đonom – svi amblemi (često jeftinog) dizajna sedamdesetih stavljeni su pod reflektor, a efekat je bio bombastičan i trajan na svetsku modnu scenu. Na ovaj način, sama dizajnerka se, nakon čitavih sedamnaest godina u poslu, probila u prvi red dominantno muške industrije i postavila kodove kuće koje poznajemo i danas.
Comme des Garçons proleće/leto 1997.
Rei Kawakubo je veoma daleko od opšteprihvaćene “balkanske estetike”, a nije hvala bogu još uvek privukla ni Kim K pa su njeni podvizi kod nas često skrajnuti iako je jedan od najbitnijih modnih igrača druge polovine XX veka. Revija po imenu “Body Meets Dress, Dress Meets Body” povodom predstavljanja Comme des Garçons kolekcije za proleće/leto 1997. godine bila je svojevrstan performans koji je izvela plesna trupa Merce Cunninghama koja je izvela njegovu koreografiju Scenario. Sama Rei je kasnije izjavila da ove komade nije napravila da se nose po ulici, a završili su kao jedan od posebnih postavki na izložbi u muzeju Metropoliten 2017. godine u njenu čast.
Dior proleće/leto 1997.
Svojom prvom revijom visoke mode za brend Dior John Galliano začepio je usta svim skepticima (nakon što ga je u Givenchyju zamenio Alexander McQueen), cela kolekcija slip haljina uz poneki dodatak motiva afričkog nakita osvojila je svet na juriš i označila novo modno poglavlje. Galliano je postao ekscentrični kralj Pariza onako kako to nijednom englezu nije pre njega pošlo od ruke. Jednu od ovih novih Dior kreacija u stilu donjeg veša ponela je uskoro i princeza Diana, a Nicole Kidman se pojavila na Oskarima u zelenoj haljini od satena – i tako bila prvi slučaj da je u svim reportažama sa događaja svuda potpisan i dizajner njene haljine (znamo kuda nas je to odvelo). Sama revija bila je ekstravagantna fantazija koju je samo Galliano, tada, mogao da smisli.
Raf Simons proleće/leto 1998.
Kolekcija “Black Palms” je šesta po redu za belgijskog dizajnera ali je bila tek druga za koju je postavljena revija. U tada nečuvenom koraku, Raf je modele tražio preko oglasa na radiju (neka vrsta preteče kastinga ne-modela za ulogu modela) kako bi dobio pravu i autentičnu atmosferu za nešto što do tada nije bila (a sada jeste) norma – streetwear. I dan danas, mnogi dizajneri “pozajmljuju” upravo od Rafa i ove revije. Posebna poslastica jeste činjenica da je reviju pratila i knjiga, ako na nju naletite na kolekcionarskim sajtovima – ne dozvolite da vam promakne!
Yves Saint Laurent, zatvaranje kuće visoke mode 2002.
Tehnički, ovo nije revija za jednu kolekciju već apsolutni masterklas za koji vam je potrebno vreme, a i koncentracija. Naime, povodom zatvaranja svoje kuće visoke mode legendarni Yves Saint Laurent napravio je retrospektivu svih svojih 40 godina rada. Pogledajte je i biće vam jasno zbog čega je ovaj čovek Steve Jobs mode. Samu reviju je uživo pratilo 3.000 ljudi – 2.000 u samom centru Pompidou i još hiljadu ispred vrata koji su došli da mu odaju poštu. Kada se na samom kraju Yves poklonio publici, za ruke su ga držale njegove muze Catherine Deneuve i Laetitia Casta, a okruživala ga je horda manekenki u crnim smoking odelima – jednoj od revolucionarnih kreacija koje danas uzimamo zdravo za gotovo, a koje nam je poklonio upravo on.
