Ne dozvolite da vam bilo šta prođe „ispod radara“ – otkrivamo vam brendove autentičnog dizajnerskog potpisa, koji mogu da inspirišu vaš stil odevanja, obogate vaš ukus i prošire vam (modne) vidike ka nekim novim formama, idejama, perspektivama. Ovoga puta, predstavljamo vam brend Soshiotsuki.
Kroz svoj istoimeni brend, tokijski dizajner Soshi Otsuki uspeo je da stvori elegantnu, prefinjenu modu koja istovremeno deluje nostalgično i savremeno.
Njegov rad crpi inspiraciju iz kulturnih kontrasta japanskog Bubble Era perioda kasnih 1980-ih, kada su ekstravagantna potrošnja i italijanska odela simbolizovali preterivanja ekonomsku ekspanziju koja je ubrzo implodirala u „izgubljenu deceniju“.
Deset godina nakon osnivanja, brend konačno dobija priznanje u višim krugovima industrije. Osvojio je LVMH Prize za 2025, obezbeđujući nagradu od 400.000 evra i jednogodišnje mentorstvo luksuznog konglomerata.
Evo zašto je ovaj brend gigant u nastajanju.
Soshiotsuki: Japanska nostalgija koja osvaja svet
Njegova prelepo drapirana odeća, koja istražuje odnos Japana prema zapadnoj modi, posebno je impresionirala LVMH žiri u kojem su bili Džonatan Anderson, Fibi Filo, Sara Barton i Nigo.
Obraćajući se sudijama, bio je direktan: „Misija brenda SOSHIOTSUKI je da definiše novu japansku tradiciju odevanja koja će zameniti kimono.“
Otsuki je oduvek ciljao na pobedu. Prvi put je ušao u uži izbor za ovu nagradu još 2016. godine, kada je imao samo dve kolekcije, a ovog puta se vratio sa odlučnošću, hrabrošću i izuzetnim krojačkim umećem.
Prizivajući duh Japana 1980-ih, kada su bogati biznismeni rado trošili na Armani odela koja su smatrali vrhuncem sofisticiranosti, Otsukijev pristup je prožet nostalgijom, ali istovremeno deluje izuzetno aktuelno.
Posmatrati Otsukijev rad samo kao direktnu omaž Armaniju znači prevideti kulturni kontekst koji se krije ispod površine. Umesto toga, njegova odeća igra se sa složenim osećanjima identiteta i ega, kanališući ih u odela za savremeni trenutak, dok preobražava „Made in Italy“ u „Made in Japan.“
On ponovo koristi zastarele kimono svile za izradu belih košulja, pronalazi zaboravljene vunene tkanine u starim japanskim fabrikama da ih pretvori u odela i dodaje tradicionalne džepove kimona u sakoe sa naglašenim ramenima.
Aksesoari uključuju juzu molitvene perle pretvorene u narukvice, kao i srebrne i zlatne prstenove i kaiševe koji funkcionišu kao držači cigareta.
Rezultat je autfit koji je delimično kao doterani Yakuza plejboj, delimično kao dendi, sa ironičnim primesama samouverenog salaryman stila.
„U eri pre pametnih telefona, ljudi su dok su hodali svi gledali pravo ispred sebe. To je prizor koji je duboko vezan za to vreme i na neki način čudesno privlačan. Iako nisam živeo u tom periodu, osećam određenu nostalgiju za njim. Što se tiče kulture salarymana, privlači me njena formalnost i način na koji je nekada doslovno odražavala naciju“, rekao je dizajner za JingDaily.
Japanska kultura pronalazi lepotu ne samo u onome što je vidljivo, već i u onome što je skriveno ili nesavršeno, poput keramike popravljene zlatom tehnikom kintsugi, ili nevidljivih šara na postavi haori kaputa. Ta tiha estetika dubine ispod površine snažno utiče na njegov pristup krojenje.
Sa italijanskim proizvođačima odela u krizi, dok majstori zanata jedva pronalaze mlade ljude spremne da nauče veštine krojenja i preuzmu posao, prikladno je što brend nudi najbolju interpretaciju onoga što je italijansku mušku modu učinilo globalnom silom. Ono što se nekada iz Italije u Japan izvozilo kao revolucionarne ideje i besprekorna italijanska izrada, sada se uvozi nazad.
Kako brend ulazi u novu eru, istorijska pobeda dizajnera ujedno nastavlja jednu tradiciju, učvršćuje Japan kao plodno tlo kreativnosti i podseća svet da je moda ukorenjena u identitetu i ličnom jeziku nepobediva.
Foto: instagram soshiotsuki