Luksuzni tržni centar Wuhan International Plaza je od 31.oktobra pa sve do 6. decembra domaćin i prva stanica međunarodne putujuće izložbe koju postavlja kompanija Louis Vuitton. Uz digitalni portret osnivača kuće Louisa Vuttona iz mladosti sastavljen od preko milion fotografija njegovog rodnog kraja – regije Jura u Francuskoj, a kroz sedam delova, izložba prikazuje impresivnu kolekciju kofera iz XX veka, modele nastale u saradnji sa kineskim umetnicima Liu Wei i Zhao Zhaom, kao i odabrane modele odeće.
Na prvi pogled, ovo se čini jednostavnom demonstracijom solidarnosti i dobre volje. Na kraju krajeva, luksuzni brendovi – ne samo Louis Vuitton – glasno i jasno iskazuju svoju javnu podršku Vuhanu još od početka ove (paklene) godine. Još u februaru LV je donirao 2.2 miliona dolara kineskom Crvenom krstu i ubrzo potom napravio kampanju sa kineskim zvezdama čija je svrha bila da bodre stanovnike Vuhana i medicinske radnike na prvoj liniji odbrane od kovida.
Nemam nameru da pljujem po humanim projektima – i neću – ali ove stvari su ipak više od čiste dobre volje i mekog srca. Nama, kao i većini ljudi koji ne žive u Kini, Vuhan je poznat samo po jednoj stvari, a to je početak kovid pandemije. Ono čega većina nas nije svesna jeste činjenica da je Vuhan sve do tog trenutka bio izuzetno napredan grad od 11 miliona stanovnika čija je ekonomska moć bila u konstantnom i brzom porastu i da je smatran prirodnom destinacijom za luksuzne brendove u Kini.
Jednačina je veoma jednostavna: ako želite kinesko tržište (a žele ga svi), sada je trenutak da podržite Vuhan. Na ovaj način, Louis Vuitton pokazuje solidarnost kako sa kineskim narodom tako i na suptilniji način sa kineskom vladom i sebi obezbeđuje dobar posao i danas i u budućnosti. Kineska vlada je uložila puno u oporavak ovog grada, čemu u prilog ide i zvaničan narativ da ga je u toku njihovih oktobarskih praznika turistički posetilo preko 18 miliona Kineza.
U godinama pre pandemije, Vuhan je već bio grad veći od Njujorka ili Pariza (i sa tržnim centrima koji odgovaraju ovom statusu). Gucci, Hermès, Prada, Cartier, Hugo Boss, Max Mara, Tiffany i, naravno, Louis Vuitton su svi imali butike u gradu zahvaljujući njegovoj mladoj populaciji i rastućoj platežnoj moći koji su postali pokretači rasta luksuznih brendova u tom delu Kine.
Dakle, zadržavanje prisustva, njegovo ponovno uspostavljanje, jasna deklaracija važnosti i prioriteta (malo u stilu onoga što sa svojom visokom modom rade Dolce&Gabbana na istina, manjoj skali) postalo je fokus brendova koji se probijaju na kineskom tržištu.
Iskreno? Očekujem da će se u Kini otvarati neverovatni hibridi prodajnih prostora u narednom periodu i pitam se da li će, i koliko, Kinezi (a i svi drugi) uopšte želeti da se vrate čekanju u urednim redovima na Champs-Élysées ispred Louis Vuitton butika, pa bio on trista puta u Parizu.
Ili ćemo mi, na svoje liste želja, uskoro stavljati upravo njih?
