Vesti poslednjih dana (ma šta se lažemo – mnogo, mnogo duže) izgledaju kao montaža apokaliptičnih filmova: poplave, tajfuni, požari, zagađenje i globalno zagrevanje se samo vrte na toj vrtešci strave tako da malo ko može da se začudi na epizode ekološke anksioznosti. Sada na tu listu dodajemo i virus. Ok, ne onaj koji će u roku od nekoliko sati izbrisati stanovništvo sa lica zemlje ili nas sve pretvoriti u zombije ali svejedno, virus od kog može da se umre, koji je vrlo stvaran i koji dolazi sa Istoka. I tu nekako nezgodno počnu da se mešaju kadrovi sa aerodroma, oni stvarni i oni filmski, uz po koji potpuno imaginaran, iz naše glave. Za početak, koronavirusi su grupa virusa, ne samo jedan, i smatra se da igraju ulogu u velikom broju slučajeva običnih prehlada. Većina ih je označena brojevima i slovima, a u ovu grupu spada i SARS CoV. Iako mogu u retkim i ozbiljnim slučajevima da izazovu smrt, većina respiratornih infekcija koje izazivaju su blagog oblika.
Ponekad je zaista teško odrediti šta je stvarno, a iako nam se čini da izveštaji liče na filmske, oni to nažalost nisu. Vrlo su stvarni i vrlo mogu da se dese svima od nas. Ono što često previdimo, kada se zaređaju naslovi, jesu stvari koje se dešavaju paralelno sa njima i zbog njih, a koje itekako utiču na svet. Jedna takva jeste i uticaj koji koronavirus trenutno ima na ekonomiju. Ne smo kinesku već i na svetsku.
Globalna berza je juče dobro prodrmana širenjem virusa koji je usporio poslovanje, a u nekim delovima Kine ga gotovo parlizovao. Posledica? Pomeranja na berzi i u Njujorku, Londonu i Parizu. Ne treba posebno isticati da najviše pati ugostiteljska industrija, pošto akcije hotela u Kini najviše gube na vrednosti, a na posebnom udaru su strani lanci poput Marriotta, Hiltona i Hyatta. U jeku širenja zaraze kineska vlada ograničila je kretanja i putovanja najmanje 35 miliona ljudi u oko 15 gradova. Iako spram ovih brojki, broj umrlih od oko 80 procentualno ipak nije visok i mogao bi biti mnogo, mnogo gori, panika se širi kao požar i hvata i modnu i kozmetičku industriju.
Veliki igrači u areni luksuza pristojan deo svog profita ostvaruju upravo u Kini, a u poslednjih nekoliko dana, da ne kažem sati, pale su vrednosti akcija e-commerce giganta Farfetch, Burberry grupe, Hermès International, LVMH Moët Hennessy Louis Vuitton, kao i Keringa. Činjenicu da najjači udar trpe kineske kompanije kakva je Alibaba Group Holding Ltd mislim da ne treba posebno isticati kao ni to da nisu samo luksuzni brendovi na udaru, Nike i Adidas, na primer oko 20% svog profita dobijaju upravo iz Kine. Što se globalnih kozmetičkih brendova tiče, najjači udar za sada trpi grupa Estée Lauder.
Po nekim predviđanjima, ovaj krug bi mogao imati i veće posledice od epidemije SARS-a 2002-2003. godine, kada se profit globalnih brendova bukvalno prepolovio u Kini. U datom momentu, iz Kine je dolazilo oko 2% profita globalnog luksuznog tržišta. Danas je taj broj 35%. Ovo u svakom slučaju neće proći bez ekonomskih posledica ali se bojim da će ih, kao i sve druge u ovoj epizodi apokaliptične serije, najjače osetiti i najskuplje platiti sami Kinezi na svakom polju, nalazili se oni u svojoj zemlji ili bilo gde drugo na svetu.
