„Pod stresom sam“. Koliko smo samo puta čuli tu rečenicu, a tek koliko smo je puta izrekli.
Verovali ili ne, nije svaki tip stresa loš. Male doze periodičnog stresa su čak korisni za telo i um – jačaju otpornost, pripremajući telo za promene i izazove. Ali zato je hroničan stres koji traje veoma štetan.
ŠTA JE HRONIČAN STRES
Hroničan stres je stanje konstantnog pritiska i uzbuđenja nervnog sistema. Ljudsko telo je stvoreno tako da balansira periode intenzivne aktivnosti sa periodima odmora i oporavka. Međutim, kada je period intenziteta produžen i nervni sistem ne dobija dovoljno vremena za odmor, to može dovesti do osećaja iscrpljenosti ili burnout-a. Nešto što je itekako često u savremenom društvu.
Ova vrsta stresa može da bude izazvana teškim životnim situacijama sa kojima se svi suočavamo: finansijski problemi, toksični odnosi, zdravstveni problemi ili loše radno okruženje. Nažalost, u današnjem svetu se često desi da se prosto naviknemo na život koji dovodi do hroničnog stresa, potpuno nesvesni uticaja koje ima na telo, um i opšte blagostanje. Sve dok nešto ne pukne.
KAKO IZGLEDAJU SIMPTOMI HRONIČNOG STRESA
Ljudi koji pate od hroničnog stresa često imaju osećaj kao da žive po principu „preživljavanja“ i kao da nisu u mogućnosti da se mentalno isključe. Na fizičkom nivou, simptomi mogu biti suve oči, konstantno razmišljanje, plitko disanje i prejedanje. Mnogi se takođe okreću kofeinu i alkoholu kako bi opstali i ostali aktivni tokom dana. Pored toga, često osećaju konstantan umor, nedostatak entuzijazma, preosetljivost, a možda čak i očaj.
Problem sa spavanjem je jedan od najčešćih simptoma hroničnog stresa. Nervni sistem koji je u konstantnom stanju uzbuđenja ometa proizvodnju serotonina i samim tim melatonina, hormonom koji je povezan sa mirnim snom.
TAKTIKE U BORBI SA HRONIČNIM STRESOM
Prevencija:
U pitanju su dnevne navike koje vas osnažuju i grade otpornost kako biste održavali životnu ravnotežu.
Meditacija je jedna od najefikasnijih strategija koja aktivira parasimpatički nervni sistem. Redovno beleženje zbog čega smo zahvalni takođe pomaže – smiruje nervni sistem i pomaže nam da radimo na percepciji, što zauzvrat može da pomogne da se bolje nosimo sa stresnom situacijom. Pored toga, ključno je redovno vežbanje, hodanje i redovni i nutritivni obroci.
Suočavanje:
Kad god doživimo stres ili pretnju našem miru, dah nam se skraćuje i postaje plići. Rezonantno disanje je tehnika suočavanja koja podrazumeva dubok udah i produženi izdah, isključivo kroz nos. Odvajanje vremena za novi hobi takođe može da pomogne u prekidu ciklusa stresa i da vas preusmeri ka novom izvoru radosti.
Naravno, nekada je neophodno potražite pomoć od stručnjaka. Kognitivno-bihevioralna terapija, na primer, može da bude veoma korisna u bitci protiv hroničnog stresa.
Foto: Pinterest