Povezano
Znamo, znamo, večera je često najlepši deo dana. Ne samo zbog tanjira punog testenine (kojoj ste rekli da nećete podleći… opet), već i zato što je to trenutak kada se konačno opustimo, ispričamo s dragim ljudima i zaboravimo na sve mejlove iz kancelarije. Ali, iako nas niko ne krivi što ponekad jedemo u 22h dok gledamo seriju, nauka ima nešto da kaže o tome kada zapravo treba da večeramo.
Nauka kaže: ranije je bolje za večeru
Istraživanja pokazuju da je idealno vreme za večeru između 18 i 20h. Razlog? Naše telo prati unutrašnji sat – cirkadijalni ritam – koji diktira kada probava radi punom parom, a kada je spremna da pređe u „noćni režim“. Što ranije jedemo, to je veća šansa da će hrana biti efikasno svarena i iskorišćena za energiju, a ne „odložena“ u vidu masnih naslaga.
Večera kasno? Nije smak sveta, ali…
Kasno večeranje (posle 21h) povezano je sa sporijim metabolizmom tokom noći, lošijim snom i povećanim rizikom od insulinske rezistencije. I ne, nije poenta da gladni legnemo u krevet i sanjamo picu – već da damo telu minimum dva do tri sata između poslednjeg zalogaja i odlaska na spavanje.
Šta se dešava kada večeramo ranije
Bolji kvalitet sna jer probava neće trošiti energiju koju telo treba da usmeri ka regeneraciji. Stabilniji šećer u krvi što znači manje noćnog prejedanja i „jutarnjih mamurluka“ od hrane. Lakše održavanje zdrave težine jer se ne remeti prirodni hormonski balans leptina i grelina (hormona gladi i sitosti).
Ako ste primorani na kasniju večeru, trik je da obrok bude laganiji i manji (mislite: supa, salata, proteinski omlet) i da izbegavate tešku hranu koja „sedi“ u stomaku.
Idealno vreme za večeru? 18–20h, a zatim lagano, bez telefona, uz razgovor ili muziku. Jer večera nije je mali ritual na kraju dana. A ako i prekršimo pravilo pa dobro, uvek postoji sutra.
Foto: Pexels