Razgovarali smo sa Ademom Tutićem, autorom jedinog srpskog studentskog filma na SFF

Film „Tarik“ je jedino studentsko ostvarenje iz Srbije koje je prikazano u toj takmičarskoj kategoriji na 31. Sarajevo Film Festivalu, a mi smo imali prilike da razgovaramo sa autorom, Ademom Tutićem.

Mladi režiser, koji je student Fakulteta dramskih umetnosti, dolazi iz Novog Pazara, a njegov film „Tarik“ govori o istoimenom dečaku koji, nakon što je izbačen iz škole u Lazarevcu, biva prisiljen da napusti svoju majku Mariju i preseli se u Novi Pazar da živi sa svojim ocem Safetom i njegovom porodicom.

U razgovoru za BURO. Adem otkriva kako je nastao ovaj film, šta su mu bili izazovi dok ga je snimao, kako posmatra svoj poziv režisera, ali i šta planira da obiđe u Sarajevu.

Intervju: Adem Tutić, autor filma „Tarik“

Kada si i kako dobio ideju za film?

Nastala je davno, inspirisana prijateljem. I pre nego što sam počeo da se bavim režijom, njegova situacija je bila zanimljiva i tako sam odlučio da se pozabavim njome. Ovaj film sam hteo da snimim još pre dve godine, ali sam sačekao treću godinu i napravio ga kao ispitni film.

Kako je tekao proces realizacije – da li si nailazio na neke poteškoće u stvaranju?

Jedan od velikih izazova bio je to da se dovoljno udaljim od izvora, a da sačuvamo snagu ove priče. Smestiti tako veliki kontekst u kratak film je uvek izazov. Ali, srećom, imao sam scenaristu sa kojim sam radio na prošlom filmu – Marija Nikolića, i on mi je mnogo pomogao, poznavajući pozadinu. Takođe, bilo je izazovno okupiti čitavu ekipu i snimati šest dana sa veoma malim budžetom. U tome su nam pomogle građanke i građani Novog Pazara, Kulturni centar, Gradska opština…

Šta za jednog studenta režije znači prisustvo na Sarajevo Film Festivalu?

Još tokom snimanja filma imali smo želju da se film ovde premijerno prikaže. I eto, to nam se ostvarilo. To nam je donelo jedno veliko ispunjenje – i meni i čitavoj ekipi. Smatram da je festival odlična polazna tačka za dalje, što je meni kao autoru veoma bitno, jer mislim da će film zaživeti mnogo bolje i da će se neke prilike otvoriti. Sa druge strane, veoma mi je drago što je jedan od glumaca Igor Borojević rođeni Sarajlija koji je tokom rata napustio grad, i evo sada se vraća svojoj kući da ima prvu premijeru.

U tom smislu – pružaju li neke institucije, manifestacije u Srbiji tu mogućnost?

Mislim da mi u Srbiji imamo dosta potentnih festivala, kao što je Festival autorskog filma, FEST itd. Oni su, na veliku žalost, nebrigom naših institucija dovedeni do uslovljenih položaja, te se ta potentnost vremenom smanjuje. Ja se nadam da ćemo to promeniti i da ćemo dovoditi sjajne autore i filmove i da ćemo ovu energiju stvoriti i kod nas.

Zašto filmska režija?

Mene je režija sama odabrala, ja sam slučajno počeo da se bavim filmom. Nikad nisam bio filmofil, niti sam bio uključen u bilo šta oko pozorišta i dramskih umetnosti. Međutim, kako studiram i sazrevam, shvatam da sam taj čitav način gledanja na stvari već imao, jer sam najmlađi u porodici i uvek su mi bili interesantni odnosi među ljudima. Uvek sam se osećao kao neko „treće oko“, posmatrajući odnose među ljudima i prijateljima, to kako se ljudi nalaze i razilaze. Tako posmatram svet iz neke odvojene, objektivne vizure, što je, ja mislim, na kraju dana i smisao filmske režije.

Ko su filmski stvaraoci koji te inspirišu – čijih filmova ne možeš da se nagledaš?

Moj ukus se menjao jer sam kasno počeo da gledam filmove. Ono što mi je ostalo kao najupečatljivije jesu autori italijanskog nadrealizma, poput Federica Fellinija i Vitorija De Sike. Trenutno sam najviše pod uticajem istočnjačkih, iranskih reditelja, jer dolazim iz sredine koja je bila pod snažnim osmanskim uticajem. Ti dramski obrasci i simboli mi zbog toga deluju posebno bliski.

A koje te teme inspirišu i za koje već znaš da će odrediti tebe kao filmskog stvaraoca?

Još tokom srednje škole bavio sam se kroz neke nevladine projekte temama koje su vezane za prošlost i tradicionalnu pravdu. Uvek mi je bilo zanimljivo kako istorija utiče na identitete ljudi i na nas kao individue. Mislim da mi je to i sada trenutno veliki fokus. Pripadnost, identiteti i društvo koje samo po sebi nije do kraja izgrađeno. To se sada i dešava kod nas u Srbiji, da zapravo ljudi postaju građani i shvataju da to nosi i neka prava i neke obaveze i da se bude iz velikog šoka. To su teme koje me trenutno najviše zanimaju. Ali, videćemo za dalje.

Šta sve planiraš da obiđeš i vidiš u Sarajevu?

Voleo bih da se malo izmestim iz grada, da vidim panoramu Sarajeva i možda neka od poznatih naselja. Ja mislim da su i drugi delovi Sarajeva vrlo zanimljivi. Nikad nisam bio u Istočnom Sarajevu – voleo bih da vidim i šta to znači. Jer obično ta granica između Istočnog i Zapadnog jeste samo jedan most koji navodno razdvaja ljude. A ja mislim da je vreme da počnemo ponovo da se spajamo, jer nemamo više dovoljno vremena za mržnju i udaljenost. Moramo da počnemo da gradimo neku bolju budućnost i ne kažem to na neki stereotipan način.

BURO. Srbija i ove godine donosi ekskluzivne priče sa 31. Sarajevo Film Festivala – a podršku nam pružaju naši partneri: Plazma, Grand kafa, UNIQA osiguranje.

Sigurnost, podrška, poverenje i ljubav prate nas iz bezbrižnih dana detinjstva u sve dane koje živimo i one koje tek čekamo, a na Sarajevo Film Festivalu – koji slavi ljubav u svakom kadru – Plazma je naš prijatelj i saputnik na tom putu.

Kafa u Sarajevu je više od napitka – deo je identiteta grada, simbol topline i zajedništva u kojem se prepliću tradicija i savremeni način života. Kao jedan od glavnih sponzora Sarajevo Film Festivala uz Grand kafu sve nas spaja i miris i ukus i uživanje u dobrom filmu. 

UNIQA osiguranje, glavni sponzor i zvanično osiguranje 31. Sarajevo Film Festivala, podržava umetnost koja spaja ljude i inicijative koje inspirišu, slavi film i trenutke koji se pamte.

Fotografije: SFF